Foto: digitalart / FreeDigitalPhotos.net

Svi oni koje politika ne interesuje, vidim moderno je takvo izjašnjavanje, naročito u ovo predizborno vreme, žive dobro, u uređenoj zemlji sa sve ljubičastim kravama, njihovim potomcima i zelenim livadama, neka nastave da pevaju – Moj je život Švicarska…

Oni koje interesuje kako će zemlja da gilja do toga da bude ne ono što je bila, jer unazad dvadeset godina diše na slamku i koprca se sa istorijskim repovima umesto da grabi u budućnost, nego zemlja za sve nas, neka čitaju dalje.

U ovo predizborno vreme možemo da otvorimo stotine tema u vezi stotine problema koje realno ima ova zemlja, mene najviše dotiče, iritira i izbezumljuje pitanje radnih mesta, velikog broja nezaposlenih, porast procenta nezaposlenih i, naravno, departizacija u vezi istog.

Znate, postoji tako jedno nepisano pravilo da ako vam je za nešto trebalo deset godina da ga upropastite, srozate i uništite, treba vam bar duplo da ga dovedete u red, i to samo ako znate odakle da počnete. Da biste departizovali zapošljavanje treba prvo da imate radna mesta koja mi nemamo. A nemamo ih jer… zbog čega ono beše?

U Srbiji se godinama unazad možete zaposliti samo po liniji, kumovskoj, rođačkoj ili političkoj. Dobro, promakne i neki stručnjak, onako na znanje. I ovo nema veze sa vladajućom strankom, odnosno koalicijom, tako vam je u svakom gradu, svakom selu, gde god hoćete, zapošljava stranka koja drži vlast.

Eto, juče čujem da su u Kragujevačkoj upravi grada retki oni kojima se ovih dana ne tresu gaće da li će sačuvati radna mesta. Valjda zato što su ih dobili onako kako o tome i vrapci cvrkuću u Kragujevcu. Isti problem postoji, jave blogerki, i u Kragujevačkom kliničkom centru, kažu tamo ne dobija posao samo ko neće. Ako lažu mene onda i ja lažem vas. I tako, Kragujevac cveta poslednjih meseci ali sve to remeti Dinkić pozivajući na departizaciju. Sad, nije da se ja u tome ne slažem sa Dinkićem, naravno da se slažem, ali to malo remeti ustaljen red, jelte. Šta će sad svi oni klimoglavi ako se pojave stručni, tragedija.

Nego, hoće li 7. maja da iskrsnu ta radna mesta? Neće! Kao što nisu ni do sada, za to je potrebno vreme i oživljavanje privrede, poljoprivrede, ekonomije, svega, pa ne nasedajte. Da bi to oživelo i stvorilo radna meste potrebno je vreme, ozbiljnost, mnogo toga što pretendentima na vlast nije na pamete a ni ideju nemaju, ne stižu da razrade plan od iznošenja prljavog veša svojih “protivnika”.

A da vam objasnim zašto neće, nevezano za trenutnu politiku, vezano za to što Srbija ne egzistira kao Švajcarska jer nije Švajcarska, nema švajcarski stav, ništa, Srbija je kao pupčanom vrpcom vezana za Evropu iako nije zvanično njen član.

Sa prelivanjem one čuvene SEKE u Srbiju, nažalost, Srbiju je potkačila kriza mnogo više nego neke stabilnije zemlje koje se sada oporavljaju a Srbija još uvek ne može da ustane sa kolena, jer, dragi moji, zemlja nam tranzitira, i koliko god se mi tome podsmevali, tranzicija je strašna stvar u kojoj se ni vlast ni ljudi ne snalaze baš najbolje, vlast naročito, a ljudi ionako nisu navikli da se snalaze, narod najviše voli da se za njega snađe neko drugi.

Skoro sam pošizela kad sam pročitala da predsednik poziva na otvaranje malih, porodičnih preduzeća i govori o podsticanju istih. I sednem da razmišljam o čemu, bre, govori, kakva mala preduzeća, kakvo privatno preduzetništvo i dođem do zaključka da bi ja najvolela da mogu, ali ne mogu. Mislim, može on da me podstiče koliko god hoće, i nogom u dupe da me šutne, nemam.

Rezimiram: u kući imam mene koja hoće a nema “su čime”, muža sa dva fakulteta koji ima posao od koga ne može da živi jedan čovek i ćerku koja spada u Lost generaciju, tek zakoračila u život a već je izgubljena u zemlji u tranziciji.

Sednem da gledam kampanju, od – do, da vidim mogu li da “okrenem ćurak” i glasam kao što su žene u prošloj kampanji glasale za Velju Ilića koji je obećavao stan svakoj porodici sa troje dece. Prekrstim se još jednom zbog tih glasova, prekrstim se za sebe i krenem u istraživanje.

Elem, glasajte za koga god hoćete ali posao dobiti nećete jer radnih mesta nema. Dinkić će ih departizovati isto kao što je podelio akcije, politika vam je kurva, znate valjda, mada mu držim pesnice.

Da bi vam bilo jasnije, uradila sam malo Internet istraživanje da vidim jeste li Srbija najgora zemlja na svetu, da li su u pravu oni koji govore da uče decu da treba da odu (i ja povremeno, priznajem) i cvetaju li ruže tamo preko granice Srbije sa Evropom.

Rezultati:

Srbija ima isti problem koji imaju sve zemlje Evrope – smanjen broj radnih mesta, veliku nezaposlenost mladih koja raste iz godine u godinu, otpuštanje trudnica, problem zapošljavanja majki sa malom decom. I svi oni tranzitiraju iz jedne zemlje u drugu, njima je lako, jelte, u potrazi za poslom i boljim životom. Imaju more i more mladih između 25 i 30 godina koji imaju fakultetsku diplomu a nemaju posao.

Kriza koja je počela 2008. godine još uvek traje. U Euro zoni procenat nezaposlenosti iznosi 21%. Zvanično, na jednog zaposlenog idu tri nezaposlena.

Republički zavod za statistiku je u januaru objavio da je stopa nezaposlenosti u Srbiji na kraju novembra 2011. godine iznosila 23,7%. Koliko penzionera ide na jednog zaposlenog bolje da ne mislim

Ono sa čim se mi borimo je istovetno borbi zemalja u EU – sa rastućim trendom nezaposlenosti. I svi govore da imaju problem neadekvatnog kadra, da treba reformisati obrazovanje, da nemaju pravi program za zapošljavanje mladih. I ako ćete verovati, svi govore o tom podsticanju porodičnog biznisa a sve to nazivaju programom “crvene mašne”, ono kao preseci crvenu mašnu, pokloni se i počni.

Zbog svega toga, tamo gde mi planiramo da pošaljemo decu, alarmiraju da je procenat migranata toliko porastao da prave planove kako sa tim da se izbore, Nemačka je prošle godine uvećana za 50.000 stanovnika, španska migracija je porasla za 49% a grčka, možete li da poverujuete, za čitavih 84%. Gužva malo po zemljama Evropske unije.

U januaru ove godine, 5 i po miliona mladih u Evropi, ne uključujući studente nisu imali posao. To vam je ta Lost generacija. Španija i Grčka prednjače, sa skoro 50% stope nezaposlenosti mladih, dok je ona u Nemačkoj 7,8%, ali zato valjda svi i hrle tamo.

Ono glavno, što smo mi očekivali da zaobiđe Srbiju, a nije jer Srbija nije Švajcarska, kako rekoh – istorijski minimum zapošljavanja dogodio se 2008. godine, odnosno, masovno su pljuštali otkazi (8 miliona samo te godine u Evropi) a nastavilo se nezapošljavanjem do danas. Od celokupnog stavnovištva Evropske unije, 20% čine mladi do 29 godina, a 40% nezaposlenih na nivou EU čini baš ova grupa. Statistika takođe pokazuje da je trenutno na snazi “istorijski maksimum” mladih sa fakultetskom diplomom. Obrazovanje je tu, posla nema.

Ako ste stigli dovde, valjda vam je jasno da imamo iste probleme i da radna mesta ne mogu da se pojave ni pomoću trikova, pa molim drugove koji ih obećavaju da se okrenu stabilizaciji zemlje kako bi mogli da pričaju o radnim mestima. I iznesu neki plan. Kako? Kada? Imaju neku ideju valjda?

Jer ako nastave da obećavaju ono što nemaju nećemo mrdnuti sa mrtve tačke, Srbija, bre, mora da radi.

Ono drveće koje je niklo po krovovima napuštenih fabrika neka neko poseče, i bar te zgradurine neka da nekome ko hoće da radi. Uz onaj podsticaj. Ko će da podstiče, malo me interesuje, onaj ko ima najbolji plan, valjda. I novac. Iz zemlje ili iz fondova, ni to me ne interesuje.

Mante me tih gluposti sa departizacijom zapošljavanja jer bi to u startu podrazumevalo da otupstite horde lezilebovića, od šaltera do ozbiljnih radnih mesta, upravnih odbora i slično, a onda smo na istom.

Srbija mora da se pokrene. I više ne može da živi od komunističkih obećanja, To smo valjda prevazišli.

A što se više derete za govornicom ja vas sve manje slušam, krenem da istražujem.

Srbija deli sudbinu Evrope, teritorijalno joj pripada, ekonomski je vezana za nju, pa ne trabunjajte o poklanjanju nečega što nemate.

Za kraj – prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u novembru je u Srbiji bilo 691.841 nezaposlenih starijih od 15 godina, 2.224.508 zaposlenih, kao i 3.377.510 neaktivnih.

Pretpostavljam da spadam u ovih 3.377.510.

Hoću da budem aktivna. Ne očekujem poklon nego mogućnost?

Ko nudi?