Home / Politika je kurva / Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Drugovi Hrvati, Tito je deo i vaše istorije

Davno je poznato da istoriju pišu pobednici i, drugovi preko graničnog prelaza, deo vaše istorije je pisao Tito. Pobedio pa pisao. A i rodio vam se tamo. Doduše, ovde su ga sahranili, bratski smo ga podelili, kod vas kročio nogom na svet, kod nas počiva u paralelnom svetu, ako on uopšte postoji.

Mesto njegovog rođenja, pardon, mjesto – Kumrovec, volite da nazovete najpoznatijim selom na svetu, logično, pa tu se rodio jedan od najpoznatijih vođa na svetu kome su se u Beogradu poklonili najveći državnici sveta koje najverovatnije niko više neće okupiti, bilo koji povod da je u pitanju.

Ne tako davne 2006. godine, hrvatski deo potomaka ljubičice plave zaštitili su u Zavodu za intelektualno vlasništvo negovo ime, lik i potpis, sa obrazloženjem da sve to ne može da se rabi tek tako, da mu se ime stavlja na šta ko stigne, to jest da mu se ime ne prostituiše, nije lepo.

Sve ovo značilo je da ja nisam mogla i ne mogu da proizvodim svilene gaće, recimo, koje je drug ljubičica plava toliko voleo da nosi, i da ih brendiram pod imenom Tito.

Koliko malo više od dve decenije pre toga, ja sam bila Titova omladinka, niko me nije pitao, samo mi rekli da sam njegova omladinka. Pre toga me obavestili da sam njegova pionirka. Obavestili me i da je on sin svih naroda i narodnosti, te sam dugo živela zbunjena kako može biti da istovremeno ja budem njegova pionirka, a on moj sin.

Sve ovo značilo je da ja nisam mogla i ne mogu da proizvodim svilene gaće, recimo, koje je drug ljubičica plava toliko voleo da nosi, i da ih brendiram pod imenom Tito. More, ni ružu nisam smela da zasadim i nazovem je Tito.

Svejedno, Titova pionirka, omladinka, to je deo moje biografije, kako god okrenete, i biografije svih vas, Tito je deo istorije svih naroda od Vardara, preko Trga maršala Tita, pa sve do Triglava. Ispisanu istoriju nemoguće je izbrisati i skoro pa nemoguće je ispraviti je.

No, usud naroda na ovim prostorima je da umesto da gleda u budućnost, kad mu je već priroda podarila oči na čelu, gleda u prošlost, kao da su mu te iste  oči na dupetu.

Svet u 21. veku radi na tome da ljude pošalje na Mars, usavršava bioničku ruku, pokušava da otkrije tragove inteligentnog života van ovog sistema, vama je najveći problem kako da se nosite sa sramotom ako popijete kafu, pardon – kavu na Trgu maršala Tita.

Ako je zagrebački Trg maršala Tita „civilizacijska sramota“, dajte, objasnite mi da li posle njega niko, od Vardara, preko Trga maršala Tita, pa sve do Triglava, nije uradio ništa što se može nazvati civilizacijskom sramotom. Krajem dvadesetog veka.

U suštini, mene baš briga kako će se taj trg zvati, isto kao što me briga kako će nazvati bilo koji trg u Beogradu, niti bih izašla da nosim transparente, ali…

Sve što većina vas danas ima, dobila je za vreme totalitarne diktature tog čije ime nosi trg koji vam bode civilizacijske oči. U tom pustom totalitarnom režimu država je pravila stanove koje su dobijali svi, od čistačice do doktora nauka. Penzije ste stekli u fabrikama, pardon –  tvornicama koje su pravljene u tom totalitarnom režimu. I to dobre penzije, o kakvim oni koji danas odlaze u penziju mogu samo da sanjaju.

Posle onog rata, tada bratski narod u Srbiji nosio je transparente „Trst je naš“ iako većina njih pojma nije imala ni čiji je ni gde je, ali je uzvikivala da je naš, to jest, vaš. Nažalost, nije pripao nama, da jeste, danas bi bio vaš.

Danas imate teritorijalni spor sa Slovenijom oko Piranskog zaliva, to jest, izgubili ste deo morske teritorije, ali nema nikoga ko će viknuti – Piranski zaliv je naš, to jest, vaš. Briga narod, taman isto kao što vas briga što je Srbiji oteto Kosovo i što ona, koliko god da se koprca, to Kosovo nikada neće više imati. A za to što ga danas nema, kriva je najviše politika onog čije ime nosi trg koji vas sprečava da krenete u budućnost.

Davne ’68. godine, tokom čuvenih studentskih protesta koji su se dešavali i u Zagrebu, jedna moja rođaka je pozvana na odgovornost, preslišavanje i prekorevanje kod jednog profesora. I pošto je procenio da je ona mlada, nadobudna, drska i nezahvalna za sve što je dobila, on joj je napomenuo da je svoju ruku ostavio na Sutjesci, da zahvaljujući tome ona danas sve ima, a usuđuje se da učestvuje u protestima.

Ok, odgovorila je ona, hajte vi na Sutjesku po tu svoju ruku, a državi vratite sve ono što ste na račun nje dobili.

To vam je to – promenite ime trgu, ako bez toga ne možete da živite, ako ste potpuno zadovoljni svojim životima i ako vam je samo taj trg kamenčić u cipeli koji vam smeta totalnoj sreći.

Problem je što deo istorije pod totalitarnim Titovim režimom ne možete da promenite i izbrišete, čak i ako ga izbacite iz udžbenika. Ne biva.

A i ne ide da nećete ime a hoćete sve ostalo, a nije da vam nije ništa ostavio.

Na mnogo toga se on potpisao i kod vas i kod nas.

Pročitajte i

Mađari, žao mi je, ali vi ste danas Petra Laszlo

Juče je svet obišao snimak u trajanju od samo 20 sekundi na kome se vidi …

Ostavite komentar