Home / Izgubljena u prevodu / Ko u ovoj zemlji sme da truje pse i ko prodaje otrove

Ko u ovoj zemlji sme da truje pse i ko prodaje otrove

Ako ste vlasnik psa, odnosno ako imate psa za drugara, sigurno ste kao i ja često izloženi dobacivanjima da je bolje da šetam metlu, da sam budala, da negde smem ili ne smem da šetam, da će me fotografisati i to poslati na Studio B, čuj, tamo niko nema pristupa sem Svevlad, sve tako.

Juče sam mazila psa neke žene, jedna od dvesta kila prolazi i obema nam kaže da je bolje da odvojimo pare i nahranimo neko gladno dete, nego što čuvamo psa. Umesto da joj kažem – Manje jedi pa hrani ti, ja ćutim, ko da se tera sa ludacima, mada mi je povremeno žao što nemam crno na belo da imam neku dijagnozu pa da zavalim nekoga i zviždim jer takvima ne možeš ništa.

Pre neki dan snimim sa terase jednu babuskeru, baca po travi otrov za pacove. Ona inače ne podnosi kad Cezar i ja prođemo pored njene zgrade jer joj Cezar, citiram – sere i piša ispod prozora. Sad da vam objašnjavam da to nije tačno, da se mi već dobro našetamo pre nego što tuda prođemo da bi prišli zgradi, da se Cezar iskakio, ispiškio, tu samo njuška, prođemo bez nekog posebnog zadržavanja na šta imamo pravo, nema svrhe, kako god, da je videla Cezara da tu kaki nije mogla nikada jer se to nikada nije desilo.

Baš na tom mestu kuda prolazimo, spavaju dva ulična psa, dva od svih onih čipovanih na grad, uredno sterilisana i svi im tu donosimo hranu i vodu. Da li oni tu kake, pojma nemam, neću da optužujem jadne pse, naselje je prepuno tih nevlasničkih pasa, odnosno pasa čiji je vlasnik grad. To sa tim psima uglavnom dobro funkcioniše, mislim, kad neki bude povređen, Hitna pomoć za životinje uredno dolazi, no oni kake gde i m volja, nisu ljudi, nemaju tu svest, mada tu i tamo možete da vidite i ljudski izmet, ni svi ljudi nemaju tu svest.

Dakle, ona baca otrov, ja je pitam sa terase šta to radi, ona me gleda kao krava mrtvo tele, ćuti, ja ponovo pitam, sad već vičem, možda je gluva, šta znaš, izgubi se i vraća se sa mužem, zaštitom svojom od nas koji se dernjamo sa terasa.

On kaže truju pacove, ja odgovaram da se za to zove nadležna služba, da su otrov bacili tu gde mogu da se otruju psi, ali i deca, da to ne može tako, on mi odgovara da ga tužim i odlazi.

Jutros me sreću, babuskera i zaštitnik joj i obaveštavaju me da su otrov bacili zbog pasa, da mogu da ih tužim jer su oni tu od 2005. godine i, valjda, imaju veća prava od drugih, da truju, rade šta god hoće. Tako sam razumela, teško ih je razumeti pošto su izgleda do 2005. godine bili na nekoj planini gde se govori drugim jezikom i gde možeš da truješ koga god hoćeš.

Ostaje mi prijava.

Ostao mi i bes od jutros, ne možete da zamislite kakav, toliko isto se razbesnela i devojka koja je takođe šetala psa.

Zbog svega ovoga imam nekoliko pitanja i ako pročitate koja su, a imate odgovor na njih ili bilo kakvu ideju kako to rešiti, molim vas, ne ostavljajte komentare ispod posta na Fejsbuku, pogubi se sve to, ostavite ih ovde, ispod teksta.

Dakle:

Zbog čega neko udruženje za zaštitu životinja, a ima ih, ne pokrene akciju da se najgledanije televizije koje neprekidno prikazuju dan i noć Svevlada kao primer bahatosti, nije nam narod na francuskog predsednika, nego na našeg, da malo edukuju narod da je namerno trovanje pasa  – KRIVIČNO DELO za koje sledi kazna po zakonu. I sve one dnevne novine koje najavljuju skori rat, atentate i slične stvari.

Zašto je otrov za pacove ili bilo koji drugi koji je otrovan za ostale životinje i ljude moguće legalno kupiti? Kako to uđete negde, tažite otrov i oni vam ga prodaju?

Zašto taj otrov ne prodaju uz ličnu kartu, pretpostavljam da je tako, jer kad god je došlo do toga da neko truje pse, nikad se ne otkrije ko je to radio?

Da li je, aman, moguće da bilo ko može okolo da prosipa otrov? A valjda jeste, čim može da ga kupi.

Pokušala sam da guglam o slobodnoj prodaji tih rodenticida, bezuspešno, nađoh samo da je zabranjena prodaja pesticida.

Ako ste neko od onih kojima smetaju psi, zašto, ljudi, šta su vam oni uradili, nisu krivi ni za vašu bedu, ni siromaštvo, ni što ste se ovde rodili, ni što vam je smanjena penzija, bukvalno ni za šta, a kad biste se prepustili ljubavi jednog od njih, videli biste šta ste propustili u životu. Sem ako baš niste nečovek koje bi ipak radije kupilo otrov.

Posledica svega ovoga – Cezaru i meni je ograničeno kretanje da se on ne bi otrovao.

I na kraju, pošto ne izguglah o prodaji tih otrova, ukoliko je slobodna prodaja zabranjena, ovakvi trovači ih nabavljaju „ispod ruke“, kako tome stati na put?

S nadom da se nijedan pas neće otrovati, bilo vlasnički ili od ovih drugih, gradskih, a naročito da se neće otrovati nijedno dete jer otrov je bačen bukvalno tri metra od parkinga na kome se igraju deca, zahvalna za svaki odgovor koji će mi rešiti nedoumice kako bih znala šta da radim

 

 

 

Pročitajte i

Umesto buketa crvenog cveća ili dalije u saksiji – rezultati osmomartovske Fejsbuk ankete

Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena koja mu je obezbedila uslove da bude uspešan. Ovo …

3 komentara

  1. Prijava, zoves odmah komunalnu i običnu policiju. Jako brzo dolaze. Prijavljivali smo policiji prošle godine da je bačen otrov, vrlo brzo su došli da izvide i možda pokupe…nisam sigurna baš šta su tačno radili, ali tada nismo znali ko je počinilac. Angažovala bih i roditelje dece koja se igraju tu, i komšiluk jer vrlo lako može bilo ko da se otruje. A na ona pitanja o menjanju navika ludog i bezdušnog stanovništva nemam odgovor. Kapiram da pošto nemaju svest o tome zašto to ne treba raditi, da bi visoke kazne bile efikasne, naravno da dođe ako se objavi u žutoj štampi koju čitaju. Ne bih volela da zateknem tu scenu, pitanje šta bih uradila i za šta bih posle bila tužena. A što se tiče gradskih pasa, ne vrše gotovo nikad nuždu tu gde žive, nisu ludi. Inače baš tu gde žive naši gradski psi je onomad lokalna pijanica izvršila veliku nuždu, direktno ispod mog prozora. Baš sam pobesnela. Još moj pas voli, koliko god ja pazila na to, da macne nešto na ulici. Evo ne znam, da mu se nešto desi, da li bih pre umrla od griže savesti što ga nisam bolje pazila, od tuge ili od besa prema skotu koji truje. Jezivo.

  2. Vlasnik sam više pasa, pa te razumem. Na sreću, živim u kući sa dvorištem, pa svojim ljubimcima mogu da priuštim da sve svoje fizičke potrebe u smislu trčanja i igranja i fiziološke potrebe u smislu kakenja i piškenja mogu da obave unutar našeg prostora, da ne smetaju nikome, jer razumem da ljubav prema životinjama ne gaje svi…i ne moraju. Činjenica je da je ta ljubav prema psima poslednjih godina postala trend ili bar tako deluje. Činjenica je i da se mnogi predomisle kada shvate da je pas obaveza, velika obaveza, pa na ulicama imamo sve više napuštenih pasa, ostavljenih od strane vlasnika koji su shvatili da pas nije igračka. Činjenica je takođe da veliki broj vlasnika kada vodi psa u šetnju, za istim ne skuplja izmet, veruj mi, svakodnevno vidim ljude koji u sred Kneza puste psa da se pokaki i popiški u one velike izdignute žardinjere sa cvećem. Kada sagledaš iz svih uglova i to negodovanje onih koji ne dele ljubav prema psima nije bezrazložno, ali ipak ne opravdavam to što rade, jer mora da postoji neki drugi, humaniji način da se problemi reše.
    Što se tiče nabavke tog otrova za pacove, ne znam može li se nabaviti u slobodnoj prodaji, ali znam da mi to dobijamo od ljudi iz Zavoda za dezinsekciju i deratizaciju ( bar mi koji ne živimo u stambenim zgradama već u privatnim kućama ). Nemoj me držati za reč, ali mislim da se kod njih taj otrov za pacove ( one rozikaste granulice ) može nabaviti besplatno. Kod nas oni dolaze povremeno i pošto ne dozvoljavamo da posipaju otrov gde hoće ( baš zbog pasa ) oni nam daju to u neku kesu pa mi postavljamo sami. Verujem da svako može da dođe do otrova na taj način što kaže da će trovati pacove…Ne znam…nađi broj telefona Zavoda, pa pitaj.

  3. Znaš li da svog psa nisam smela da pustim u zajedničko dvorište jer mi je stric taj što imam papir i ne možeš mu ništa, dakle ludak neopevani, i gađao psa, i hteo mene da bije, i policija dolazila i sve se nekako zataškalo po fiokama prekršajnog suda. I nedavno dobijem ‘dojavu’ iz familije da pazim da Munja ne njuška ništa kad izlazimo iz dvorišta ili ulazimo u njega narednih mesec dana, jer, jelte, kiša ne poništava dejstvo otrova. I taj isti stvor prolazi kroz to dvorište, na cipelama može uneti otrov u kuću svoju, i on i njegovi bližnji, svoje dece je u dvorištu…i opet, ne vredi, nemam odgovarajući izraz za te stvorovoe.
    Što se otrova raznih tiče, svaka budala može da udje u poljoprivrednu apoteku i kupi ga bez ikakve kontrole. Pouzdano je tako. Nažalost.

Ostavite komentar