Ovu konstataciju sa Tvitera sam uzela kao naslov. Pa da objasnim. To, da li su mi ovi iz DS-a čisti a svi ostali prljavi.

Unazad četiri godine oplitala sam po DS-u samo tako, a i po predsedniku u ostavci, logično, na vlasti su, vlast inače i kad je dobra nikada nije idealna, uvek možete zbog nečega da ih potkačite, ovih ostalih skoro da se nisam doticala. I u ovoj predizbornoj trci, meni DS uopšte nije zanimljiva, više mi privlače pažnju oni koji bi da zauzmu njihova mesta, odnosno preuzmu vlast jer su svi oni ili bili na vlasti ili učestvuju u vlasti a sad mi se pojavljuju kao Mesije.

Počesto ovih dana slušam – Narod zna! – ovo vam je klasično udvaranje glasačkom telu, narod nema pojma, dokazao je da nema pojma, neko će narod staviti u poziciju da misli da bira, kad ukapira da je izabran, sažvakan i ispljunut obično bude kasno.

Unazad godinama reporteri zaustavljaju ljude na ulici i pitaju ih šta mislite o poskupljenju benzina, mleka, hleba, svega što poskupljuje, malim platama, gubitku posla, i svi od reda odgovarali su – Izdržali smo i gore stvari, izdržaćemo i ovo. Kada su imali priliku da bilo šta kažu, nisu govorili ništa, ponosili su se trpljenjem što prenose s kolena na koleno, još od Turaka.

E, pa dragi moji, vlast se menja, bukvalno a i trenutna vlast stalno, a ne samo na izborima.

Četiri godine slušam kako ljudi govore da ih politika ne interesuje, odjednom svi su zaniteresovani, kasno im iz dupeta u glavu (najduži put na svetu) došlo da od toga kakva se politika vodi zavisi i život, ne samo kod nas, svuda na svetu.

Ovih dana se na društvenim mrežama kontemplira o tome da hoćemo promene i nešto novo. Žalim, novo nema, sve je staro. Volja naroda isključivo zavisi od novčanika, promene mu se odnose na novčanik napunite mi ga i meni dobro, država i dalje može da grca. Znači samo je sopstvena guza u pitanju.

A sada konkretno. Juče pročitah da su se stranke najviše u ovoj kampanji bavile ekonomijom, pomislih da sam skrenula, ja ne čuh, a ne čuh ni da su se bavile manjinama, na primer. I sednem da odgledam predizborni program, odlučim se za program Svet +, na kome se isključivo promoviše SNS, usput da vidim čistu kampanju.

Elem, kako sam rekla na Tviteru, da bi neko nekom drugom rekao da je prljav, on mora biti apsolutno čist jer samo tako ima opravdanje za svoje reči.

Sinoć, u tih sat vremena, svi su nazvani lopovima, secikesama, lažovima, a da se Boris Tadić ne ponosi što je predsednik Srbije prikazano je najmanje deset puta. Malo manje kako je Dinkić priznao da je lagao za akcije. I još malo manje da Palma ne zna  da doktori ekonimije ne otvaraju ordinacije a možda i da mu  samo Betoven nije sotto voce pevao na uvce.

Odgledala sam preuzete spotove sa YT – Dačić peva, Šutanovac peva, Tadić peva, Dinkić svira. Pa opet. Pa opet. Pa još jednom. I? Ako je to problem što političari pevaju, izvin’te, meni je veći problem šta pričaju. A iskreno, strašno bih volela da Nikoliću popusti facijalni grč, da Vučić izvadi kolac iz leđa i da zapevaju. Ništa im ne bi falilo, peva i narod, koliko god da nema, očas pronađe razlog da se dohvati flaše i da zapeva.

Nego, poštovani drugovi glasači, precrtavači, crtači omiljenih likova iz crtaća i vi koji ste se opredelili ni za jednog od ponuđenih, mada to nije izbor…

Šta je uradila Demokratska stranka, ili nije uradila, a trebalo je, već znamo.

Ovi koji obećavaju da će uraditi to umesto njih, a dobro su umeli da koče donošenje nekih zakona, kurvajući se u poslaničkim klupama, o onome  o čemu se šuška ne mogu da govorim jer nisam videla, i koji dele ministarska mesta i premijersko još pre izbora, obećavaju sledeće:

Dinkić giljotinu propisa za koju je imao šanse i šanse, departizaciju i depolitizaciju što će biti ravno teškom porođaju kada postoji opasnost da premine ili majka ili dete, odnosno, narod ili sistem.

Dačić ispravljanje greške načinjene 5. oktobra one davne godine. Šesti oktobar teško da sa njim može da osvane, znači povratak na četvrti.

Radikali su protivni i antiprotivni. Nema za šta jesu.

Koštunica izolaciju i pobedu Srbije nad ostatkom sveta, ne tako velikim.

LDP preokret. Volela bih ja, ali istorijski je dokazano da ovo društvo može samo unazad da se prekokrene. I to preko noći.

Najtragičnije – ja ne mogu da poverujem da će Dačić urediti Srbiju, niti ono što pojedini obećavaju, ono čega nema, najviše posao, posle dolaze kamioni, avioni, traktori, pesticidi, besplatne knjige, školovanje, studiranje, vrtići, struja i do struje, ‘leba i uz ‘leba. Da vas podsetim, znam iz mog ženskog iskustva, sva udvaranja se ne završe odvođenjem pred oltar i sa kućicom u cveću. Mislim, misli udvarač da to može, ili zna da ne može ali cilj ne bira sredstva, da sam svakom verovala… znate već.

A sada da vam dočaram kako od obećanja neće biti ništa, prvenstveno zbog toga što 7. maja neće osvanuti ništa novo, do novog ima da se gilja, gilja i gilja, ko god bude na vlasti, po zakonu fizike ako ni po čemu drugom.

Tomislav Nikolić na sva usta priča da je Srbiji potreban domaćin čovek, odnosno domaćin predsednik. Jeste, nema kuće bez domaćina, to svi znamo. On je, kako je juče javljeno, sebe dovoljno obezbedio poslaničkom platom pa mu ubuduće nisu potrebni ni  plata ni penzija, sad će krenuti da sređuje Srbiju, iz čiste ljubavi, jer je dužan nešto ovom narodu.

A po toj logici, ja sam kao blogerka dužna da obrazložim svoj stav, zašto mislim da se to domaćin ne ogleda samo na rečima.

Opštinu Voždovac, u kojoj živim, drži Srpska napredna stranka. Svašta joj fali, ali dobro, fali i drugim opštinama, da ne zakeram. Za mnogo toga je potrebno mnogo novca, za nešto nije novac potreban,  a delom te plate ili penzije, vrlo malim, koja Nikoliću nije potrebna, je mogao da plati nekoga da sredi ovo.

Izbliza

sa metar udaljenosti.

Iza ćoška se nalazi sedište opštinskog odbora SNS-a, pet metara udaljeno, i ovo im ne smeta. Pre neki dan ispred ovoga su stajali stranački aktivisti sa onim stranačkim štandom. Ako je ovo teško srediti, ostalo je preteško.

Šta je ovde domaćinski? Polazi se od svog dvorišta. Kako vam ovo, ljudi, ne smeta? I ako vam nije u nadležnosti, vaše je da pronađete kome jeste.

Znači prljavo i figurativno, hoću reći niste bolji, a i ovako.

Zakeram, znam, ali ako mi obećavate nešto drugačije, mora da bude drugačije još sad. Inače, kako je moja baba govorila ista stolica, druga guzica.