Home / Politika je kurva / Ribi ne smrdi glava, cela se ucrvljala

Ribi ne smrdi glava, cela se ucrvljala

Dođe tako neki dan, ume češće da dolazi, Srbija je to, kad bukvalno pobesnim i srce počne da mi preskače zato što živim u ovoj zemlji neukih, nesposobnih, džabalebaroša, pa pri tom i pokvarenih.

U ovoj zemlji je strašno velika privilegija raditi u nekoj državnoj instituciji. Nemam drugu reč da biste znali na šta mislim, inače su to institucije kao što sam ja pobednica na Eurosongu. Zaposleni u državnim institucijama u po’ noći, u po’ dana da ih probudiš znaju koje su im privilegije – pauza, plata, godišnji odmor, praznik. O dužnostima i obavezama nemaju pojma, ne interesuje ih, a ako i znaju koje su, baš ih briga, ima neko ko ih štiti, ko štiti sve takve, da bi ova zemlja bila što crnja i što gora.

Juče je moj muž doneo kući elektronsku zdravstvenu knjižicu, zahtev predat u decembru, stigla juče, overena još punih 30 dana. Sad će ići s njom u svoj Dom zdravlja da mu je upropaste tako što će na nju zalepiti broj zdravstvenog kartona, što znači da je ta knjiica daleko od elektronske, ali tako to u zemlji Srbiji, samo zapreti narodu dokle je rok i koje su sankcije, što to ne radi, ma ko te pita.

Tu sam dodatno pobesnela na sve ono zbog čega besnim mesecima.

U ovoj zemlji većina institucija ima sajt, podrazumeva da ima i mejl. Napišeš, odgovor ne stigne nikada. Požališ se, onaj ko je upućen odgovori da su „svi oni tamo informatički nepismeni“. Požališ se da si nešto pročitao na sajtu ali da to „na terenu“ nije isto, odgovore ti – pih, ko još čita šta tamo piše, to niko ne ažurira. Oborite ih, sunce vam vaše informatički nepismeno!

U ovoj zemlji ti ništa drugo ne ostane nego da presaviješ tabak i napišeš sitnu knjigu pa pošalješ poštom, svaki put s povratnicom da te ne bi varali kako nisu primili. Ni na to ne odgovore mesecima, nego pišeš urgencije, obijaš pragove, gledaš ih kako te gledaju kao ovcu, jednostavno neće da rade. Neki neće, a neki ne znaju. Onda poludiš pa odneseš u pisarnicu da ti lupe pečat, kad odeš posle iks meseci da vidiš šta je s tim, oni odgovore – jao, to je prošlo kroz svesku. Nešto kao – otputovalo na Mars.

Sećam se, kad dođoše Naprednjaci na vlast, naveliko se pričalo da Vučić nema kadar. To gledate svaki dan, to da nema kadar, ni za vrh države, a o ovim nižim institucijama da ne govorim.

Svaka institucija, kad vam dogori do nokata, ima pravnika kome se obratite da potera radnika koji ne radi svoj posao. Pravnici u institucijama su, uverena sam, manje obrazovani od onih mučenica koje su završile fakultet i moraju da rade kao čistačice i kafe kuvarice. Hoću reći, to sve neki ili su kupili diplome, što ne čudi, jelte, ili uopšte nemaju diplome, rekli im – sedi tu, ko te pita, vidiš da je javašluk svuda. Ja sam samo prošla pored Pravnog fakulteta pa bolje protumačim zakon od nekih njih.

Dakle, ne da Vučić nema kadar, nego ova zemlja nema kadar. Ima ga, naravno, ali taj kadar je očigledno pristojan da bi se učlanio u stranku i radi te druge poslove, na mestima koja zahtevaju i predviđaju stručnjake sede neki ko zna odakle i preko koje veze dovedeni.

U ovoj  zemlji, još uvek, bogtemazo, kao da nismo mrdnuli od socijalizma, kad pokucaš i uđeš u neku kancelariju, žene čupaju obrve, ogledalce je uvek na stolu, muškarci jedu i čitaju novine, ne umeju da kažu dobar dan, pogledaju vas kao uljeza i ako vas udostoje odgovora, to je da oni nisu nadležni. Recimo, po pitanju pravnog posla, kažu vam da je nadležno računovodstvo, kao što se meni desilo. Znaš da nije, ali odkaskaš, kao kreten, šta ćeš, oni te tamo naravno gledaju kao da si ti lud a ne njihova koleginica. Vratiš se, ona ti se u lice nasmeje. Laže te i maže. I još te cinično pita da nećeš slučajno da je prijaviš. Pa ove sekunde bih, da tamo gde bih te prijavila ne sede isti takvi, od zla oca i od gore majke, to jest od Naprednjaka.

Ovako se to radi –

Foto: podrinske.com

Svaka čast, Vučiću!

Da premijer i izabrani predsednik ove zemlje misli dobro ovoj zemlji i narodu, kao što svakodnevno zapeva na nekoj televiziji, ovo ne da ne bi bilo moguće, nego je izlišno o tome govoriti. Izlišno je govoriti da je ovo protivpravno i strahovito sramotno.

Ako neko od vas ko ovo čita, sedi na nekom radnom mestu potpuno nespreman i bez znanja i stručnosti za isto, da vas pitam –

Kako vas nije sramota? I toga što tu sedite i svog neznanja, nerada i svog nekulturnog ponašanja, svega?

Svi vi, koliko god vas ima, nepismenih, obespadežnih, učestvujete u ubijanju ove zemlje i takvu ćete je ostaviti svojoj deci koju svemu tome učite, koja će biti gora od vas. I koja će isto ovo što vi radite nama, raditi našoj deci.

Svima ostalima – danima se sprdate što će na čelu BIA-e biti čovek koji je nadljudskim naporima za jednog partijskog čoveka uspeo da bude godinu i po dana bez funkcije i koji je članstvo u stranci sada zamrzao, čuj, zamrzao!

To je, znate, najmanji problem, ionako on neće rukovoditi, samo će raditi kako mu se kaže.

Svima vama mnogo veći problem treba da bude ono što se dešava kad prekoračite prag bilo koje institucije da biste završili bilo koji najnormalniji posao na svetu, dobili neku potvrdu, razrešili neki problem.

Svima mnogo veći problem treba da bude to što ribi ne smrdi glava, nego što se cela ucrvljala.

Odbijam da bilo kome, bilo zbog čega nosim kafu, čokoladu, viski. Primaju platu za ono što tražim.

Odbijam da jurim veze iako je u ovoj zemlji veza potrebna bukvalno za sve.

Sistem u ovoj zemlji treba oboriti i ponovo ga podići. Ali sa ovoliko bahatih i neukih, obrazovanih, a pomirenih sa situacijom, više se tome ne nadam.

Ovo je samo vapaj bespomoćne i ponižene građanke.

Pročitajte i

Tiši od tišine

Pre dvadeset godina, ne sećam se tačno datuma, početkom avgusta, bilo je isto ovako nesnosno …

4 komentara

  1. Ja sedim u jednoj takvoj instituciji i s punim pravom ostavljam komentar na tekst g-đe Savršene.Kada mi stranka uđe u kancelariju,a to je svakodnevno 100-tinjak puta, ne da ne kucaju ,već upadaju kao kauboj(i)ke.O „Dobar dan“ i „Doviđenja“ se pitam da li su za to ikada i čuli.Iako oni ulaze u kancelariju očekuju da mi to prvi kažemo,inače smo nekulturna bagra (????) ,i tek onda budu jaaaaaako ljuti jer nismo „skočili“ kad su ušli i rekli im Dobar dan,dok oni „upadaju“ jer nas sve stavljaju „u isti koš“. A „Hvala“ po obavljenom poslu zaista više ni ne očekujem itd.itd.Ali,uz puno poštovanje prema onim retkim koji se tako još uvek znaju ponašati,naglašavam -Čast izuzecima.Verujte, g-đo Savršena,da smo i mi u tim institucijama željni stranke koja zna upotrebiti to osnovno „Dobar dan“ i „Doviđenja“ ,a ne tih vaših čokolada,kafa i viskija.Uđite u Nemačkoj,Austriji i sl.u instituciju a da ne kažete „Dobar dan“ onom koga ste tu zatekli i videćete kako s nevericom gledaju ko je taj tako nekulturan.G-đo Savršena,jedni ste od mnoštva koje širi takve predrasude prema svim našim institucijama,a samim tim „filuje“neuki narod nezadovoljstvom.Promenite državu,g-đo,i rešićete i sebe i nas od takvih problema.Pokušajte sa tim nastupom i sa ljudskim „Dobar dan“ kad uđete negde,bez čokolade i kafe i verujem da ćete čuti i sa druge strane to „Dobar dan“ koje nam svima fali.Sretno!!!!

  2. Ja jesam Savršena, od toga da čistačima 1. januara, ako ih sretnem da čiste ulice od dočeka čestitam Novu godinu, do toga da gde god uđem kažem dobar dan, oprostite što Vas prekidam, uputili su me na Vas, potrebno mi je to i to. Upotrebljavam i hvala i doviđenja.

    Ne znam što se toliko uzbudiste što napisah kako se ponašaju zaposleni u institucijama ako se ne nalazite među takvima, odnosno aka niste baš ovakvi kako gore napisah, ali je očigledno da ste se našli, inače bi Vam reakcija bila drugačija.

    Ne interesuje me ko ne kaže dobar dan, ja kažem, očekujem da se prema meni ponašaju onako kako se ja ponašam prema njima.

    Vedrujem da biste voleli da svi mi pristojni promenimo državu pa da vi goreopisani ostanete da seirite kao vam je volja. Sve rešavate time da mi koji se bunimo treba da promenimo državu, a ne da u ovoj državi treba menjati lošu praksu.

    Pre nego što se uhvatite tastature da mi bilo šta odgovorite, da ja nemam pojma kakvi ste Vi, da Vas odmah podsetim da ste me optužili da sam nekulturna i da pričam budalaštine.

    Toliko je nepristojno braniti svoje „kolege“ kad i sami vrlo dobro znate kakvih među vama ima.

  3. Ima svacega, definitivno. Nekad prosto pomislis da zivis u Kafkinom Zamku a ne u drzavi. Ali nesto me povuklo da pomenem da ima i super ljudi, iako su im uslovi rada cesto nemotivisuci a nagrada za odlican rad verovatno to da im lenje kolege samo dodaju jos posla. Osnovni nas problem je sto nema sistema koji bi ljude vodio i ujednacavao standarde, nego dobijes kao na lotou, sta te zalomi i kakva ti je sreca. Pojedinci mogu da savijaju pravila da te ignorisu, ali i da ti pomognu – meni se vise puta desilo da mi se neko smiluje nakon sto vidi da se vrtim u vrzinom kolu nekompatibilnih procedura i da jurim sopstveni rep trazeci papire koje je nemoguce dobiti, i da samo ‘smuva’ i skarabudzi na licu mesta neko resenje koje posluzi umesto onog pravog, sistemskog koje bi trebalo da postoji za sve, ali mi resi problem. I to bez poznanstva ili poklona, prosto ima ljudi koji vide problem i zele da ga uklone. Desilo mi se da mi srede nesto za 3 minuta sto bi po pravilniku trebalo da traje danima zato sto sam objasnila da bi mi mnogo znacilo jer imam rok drugde. Nekad su fini, nekad su malkice otresiti, mislim ti koji resavaju probleme – ali i to razumem, taj posao, kad ga radis savesno, sigurno je uzasno iscrpljujuci.

    Tako da eto, ne znam sta tacno htedoh reci, vecinom to da ima i groznih i sjajnih ljudi po drzavnim institucijama, kao valjda i svugde drugde, ali problem je u tome sto su te institucije sve samo ne ono sto bi trebalo da budu.

  4. Naravno da ima sjajnih, ali sve dok imam potrebu, a imam, da se svakoj ljubaznoj osobi zahvalim i što je bila ljubazna, znači da ovih drugih ima više. I o takvima sam pisala.

Ostavite komentar