Home / Mislim, dakle postojim / Slučaj Kravica jogurt

Slučaj Kravica jogurt

To jest, slučaj trouglastog, piramidalnog, tetraedalnog pakovanja za jogurt.

U trougao ne možeš upakovati jogurt, to smo prvo naučili.

Onda smo naučili da je ovakvo pakovanje nepraktično, što za otvaranje, što za ispijanje, da je tetrapak nauka napredovala ihahaj, a Imlek nas vraća u prošlost.

A najvažnija stvar koju smo naučili je da je ovo pakovanje ili prljavo, razvlačeno ko zna gde, ili zaraženo ko zna s čim, da je veći prenosilac zaraze nego lajmski krpelji i zapadnonilski komarci, da nas sve može zaraziti, da popadamo kao snoplje.

Nas, narod koji se uglavnom tušira kad ide u posete i kod lekara, ruke posle odlaska u toalet ne pere, pljuje i trese nos gde stigne, a o bacanju đubreta da ne govorim.

Sve uobičajeno, odnosno – mi sve dočekamo na nož, zašto bi ovo bilo izuzetak.

Činjenica je – da je ovo stiglo kao tuđ proizvod, iz uvoza, svi bi se posrali od sreće, bila bi stvar prestiža kupiti, kao što Srbi kupuju većinu stvari koja po kvalitetu ne može ni da primiriše originalnim proizvodima jer smo, znate valjda, tržište trećeg sveta.

Dakle, mnogo smo se uzbudili zbog novog, retro pakovanja za jogurt.

A sad da vas vratim malo unazad.

U vreme predizborne kampanje, trenutni premijer i onda pretendent na mesto predsednika a sada izabrani i još neustoličeni predsednik, posetio je čačansku čipsaru. U svim mogućim vestima i na svim mogućim portalima, mogli smo da vidimo kako je ušao u proizvodni pogon nepropisno obučen, odnosno u svom „civilnom“ odelu, iako se zna da zakon strogo nalaže da se u ovakve pogone ulazi tek pošto se obuče zaštitna garderoba, stavi kapa na glavu, maska na lice, dezinfikuju ruke i stopala.

Pa malo to, takođe smo u svim vestima i na svim portalima mogli videti kako on nežnim pogledom posmatra radnice koje rade i ćute, ne žale se, a koje golim rukama, bez zaštitnih rukavica, na šta ih takođe obavezuje zakon, brljaju po onom čipsu, razvrstavaju ga, vade, valjda, pregorele komade, otkud znam šta. I kamermana koji samo što ne stoji usred tog čipsa, stoji na delu proizvodnog pogona.

Fotografija preuzeta sa sajta kurir.rs

Da li one to stalno tako, ne znam, pretpostavljam da rukavice nisu nosile jer šta ako bi ovom palo napamet da se redom rukuje s njima, gde da se rukuju u rukavicama, jebeš nas i uglavnom školsku decu koja kupuju čips.

U normalnoj zemlji bi ovo naišlo na neku reakciju, što ovih što će da se razbole od retro pakovanja za jogurt, što inspekcija, sve što se proizvodilo tog dana bi bilo bačeno, uništeno, pogon ispražnjen, opran, sterilisan pa organizovana proizvidnja ponovo.

Na prste jedne ruke mogu da prebrojim one koji su to prokomentarisali.

Nedavno sam gledala kako u jednu privatnu mesaru stiže meso, vade one ogromne plastične posude iz kamiona, spuštaju ih na pod mesare u kojoj ima kupaca i guraju nogom do magacina. Šokirah se i prokomentarisah, umalo me ne pojedoše i gurač nogom i kupci, uz napomenu da mora da sam došla iz Pariza.

Jeste li videli nekad kako bacaju na pod korpe s hlebom koje su pri tom šupljikave, prašina kad ih bace leti na sve strane? Jeste li primetili da deo hleba stoji na rafovima, deo u korpama pored, kad neko prođe, digne silu prašine koja pada po hlebu. Pobuniste li se, ako ste primetili.

Nego, ovo novo, ali retro pakovanje.

Evo ako nisam hiljadama puta videla na mrežama kako šeruju fotografije onog starog pakovanja, sve uz lamentiranje o detinjstvu i bivšoj nam zemlji, babama, dedama i sličnim stvarima o kojima se inače lamentira uz sve retro.

Fotografija preuzeta sa sajta dnevno.rs

I šta sad?

Teško za otvaranje, nosi potencijalnu zarazu. Pa fascinirana sam.

Kakva svest u naroda koji još uvek kupuje lekove na pijacama, naočare kod kineza, čerupane piliće sa improvizovanih kartonskih tezgi, prasiće od seljaka na reč i koji veruje da je plastična čaša za jogurt gajena u idealnim uslovima i teleportovana bez dodira sa vazduhom do frižidera u prodavnicama, da je niko nije dodirnuo, pa kad je obliže da se neće zaraziti nijednom opasnom bolešću kao što mu se može desiti sa ovim pakovanjem jogurta.

Pakovanje je divno. Ništa više opasno od bilo kog drugog. Praktično koliko umete da se snađete, imate zdrave zube, makazice za nokte ili perorez kod sebe, ako ste od onih što vole da šetaju i piju jogurt.

Probudilo mi je mnogo lepih misli, kad me na stolu čekao ovaj jogurt i tople prženice koje više nema ko da mi spremi, a kad spremim sama sebi nije to – to.

Inače, na svetskom nivou je retro u modi.

Od kupaćih gaća do kafana.

Al’ proklet smo narod.

 

 

 

Pročitajte i

O kakvom je to silovanju govorila Madona

Za ženu 2016. godine u muzičkoj industriji, Billboard je proglasilo Madonu koja je, primajući ovo …

2 komentara

  1. Jao kad god odem u neko duze inostranstvo (ili ovo sad permanentno 🙂 uvek mi bas nas jogurt nedostaje. Stizem kuci na celo leto i jedva cekam kravicu u trokutastom tetrapaku! Stvarno su ogroman deo mog detinjstva, iako ne sharujem nostalgija-mimove po fejsu. Jos kad bi neko vratio one crvene kioske, jedan samo da nam vrate, sto je pravio najbolje pogacice na svetu, pastete, od kolaca samo minjon ruzicasti sa grozdjicom na vrhu, bombica cokoladna, ili srneca ledja. Jos eventualno virsle i naravno kravica tetrapak. Mnjam 🙂 Volela bih svom klincu jednom da priustim takav dorucak, ‘radnicki’ kako ga je zvala moja mama.

  2. Ma samo da se oplevi po nečemu, da ljudi vazda pokažu da imaju vremena da formiraju čvrst stav o Slanoj plazmi, dok Čoko-Smoki nikome nije smetao. Ko magarci, jedan kaže drugi ponavljaju. Svest naroda je u klincu, al’ možda i zbog toga što jedva dočekaju bilo šta domaće na nož, dok je sve strano „VAU, kako smo nazadni“

    Toliko malih mozgova, a toliko učvršćenih stavova koje da su usmerili ka nečemu bitnom, možda bi i imali bolji posao, više ljudi oko sebe, i mnogo više sreće u svom okruženju.

Ostavite komentar