Home / Izgubljena u prevodu / Umesto buketa crvenog cveća ili dalije u saksiji – rezultati osmomartovske Fejsbuk ankete

Umesto buketa crvenog cveća ili dalije u saksiji – rezultati osmomartovske Fejsbuk ankete

Iza svakog uspešnog muškarca stoji žena koja mu je obezbedila uslove da bude uspešan. Ovo nisam izmislila ja.

Iza svake uspešne žene stoji ona sama koja je preskočila sve noge koje su joj podmetali, sve prepreke koje su joj postavljali, izborila se sa svakom uvredom koju su joj uputili a koja počinje sa – Ti si žensko, tvoje je da…znaš, ne znaš, ćutiš, trpiš, skloniš se, obezbediš…

Umorila sam se od tužnih tekstova koji ovih dana preplavljuju Internet a, pretpostavljam, i štampane medije, punih saveta kako da 8. marta budemo lepe, šta da očekujemo, a njima čime da nas obraduju s namerom oboriti nas s nogu direktno na leđa.

Ovaj Osmi mart je bio tužan i pretužan, ako uzmem u obzir da su svi proizvođači svega i svačega, sve moguće kompanije i političke partije, ovaj praznik čestitali damama iz čega se da zaključiti da je ovo praznik dama, a ne žena, pošto nisu sve žene dame.

Ako uzmem u obzir da vrlo često čitamo sve i svašta o prvoj dami estrade, prvoj dami folka, prvoj dami srpskog nečega, uglavnom uz imena za koje reč dama ne možete nikako da vežete, ovo ispada još tužnije. A ako uzmemo u obzir da se ovaj praznik izrodio iz protesta žena – radnica, žuljevitih ruku, obespravljenih, i da je taj prvi protest ugušen bukvalno u krvi, onda ne znam šta da kažem, radi se o elementarnom nepoznavanju činjenica.

Ne znam kojim jednostavnim rečima da objasnim da je Osmi mart praznik žena, koje su ljudi isto kao muškarci, pa samim tim su jednog trenutka digle glas i tražile ista prava kao muškarci, u kući, u fabrikama, na ulicu, u kafanama, politici, rukovodećim mestima, u novčaniku.

S obzirom da imam dovoljno godina da sam se prilično čuda nagledala, da živim u svetu i vremenu gde čudima nikad kraja, jer kad god neko povuče pravi okidač desi se neko čudo za koje sam mislila – ma šanse nema, s obzirom da sam pažljivi slušalac i da sam se naslušala svakakvih priča, pred ovaj Osmi mart mi je palo na pamet da sprovedem malu anketu o tome kako se mi provodimo u današnje vreme, šta se promenilo u odnosu na vreme naših baba i majki.

Kako nisam stručno lice, a ni ne težim tome, moja anketa je imala oblik kafenisanja, dakle, ja sam zamislila da pijemo kafu i ja postavljam raznorazna pitanja na koje moje polno-rodne drugarice daju odgovore. Dobila sam zamerke da kod nekih pitanja nema neutralnih odgovora, da anketa nije stručna, da je trebalo da angažujem neku psihološkinju koja bi mi napravila trik pitanja, da će učesnice u anketi lagati jer je neko dokazao da u anketama ljudi daju odgovore koji se od njih očekuju i slično. Da je bilo tako ova anketa ne bi bila to što jeste, usput, od dve psihološkinje sam dobila čestitke da je anketa životna.

Oblikujući pitanja, imala sam svašta na umu, muške uvrede, ženske uvrede, one priče koje žene jedna drugoj govore iza leđa – niša joj to ne vredi jer… pa zamislite, a pre svega sam imala na umu to koliko žene kriju da ih neko ponižava ili vređa, kao da je to njihova sramota. Imala sam na umu sve one komentare – džaba joj što je uspešna kad se još nije udala, nema dece, tuđe prezime…

Živimo u svetu u kome su žene još uvek manje plaćene od muškaraca na istim poslovima, svetu u kome ženama određuju identitet prema prezimenu koje nosi ili tituli supruga, svetu u kome se ženama sugeriše da moraju uvek da biraju, zemlji u kojoj žene moraju da potpisuju blanko otkaze kada se zaposle, zlu ne trebalo poslodavcu kad ostanu u drugom stanju, svetu koji ženama sugeriše da su samo roba koja treba da bude što bolje upakovana kako bi bila poželjna muškarcima, jer ako nas mušakrci ne žele, džaba nam postojanje.

Seksi mame
Seksi trudnice
Seksi trudnice
Seksi mame
Ako je i za starlete, mnogo je
Ako je i za starlete, mnogo je

Evo rezultata: u anketi je učestvovalo 560 žena, najviše ih je između 30 i 40 godina – 208, između 20 i 30 – 125, između 40 i 50 – 116, ostale imaju preko 50 godina.

123Ovo su tri ključna rezultata a odnose se na to kako nas, vaspitavajući nas, smeštaju „tamo gde nam je mesto“. Kako god se ponašale kasnije, kad odrastemo, imaćemo manju ili veću grižu savesti, ili dilemu, da li smo postupile pravilno, da li je trebalo da ćutimo, otrpimo, da li će nam se izrečeno svetiti, zašto o svemu treba da imamo mišljenje. Pogledajte rezultate na prvo pitanje, razlika je neznatna – postoje dva sveta, jedan je naš, jedan njihov, od igračaka pa na dalje.

4Što se životnih zadataka tiče, volela bih da znam kako to da većini nisu sugerisali – tvoje je da kuvaš, pereš, peglaš, ali su ih istovremeno vaspitavali da postoje stvari koje nisu za njih jer su žene. Čak i da stvarno većina žena nije trpela ovaj pritisak tokom vaspitanja, to je samo zato što se neke stvari podrazumevaju. Tužno, ali istinito. Što se tiče ovoga da većini niko nije sugerisao da sve treba da joj bude preče od nje same, daću vam jedan opet tužan primer. Kad god se žena požali – jao, svidele su mi se cipele, nemam para; ove godine ne mogu na odmor, idu deca; pet godina nosim isti kaput… odgovaraju joj – Ćuti, važno da su ti deca živa i zdrava. Ona sedne, zamisli se, dođe do zaključka – ma ‘ebo cipele, odmor, kaput, važno da su mi oni živi i zdravi. Kako sam ovog trenutka na vrlo klizavom terenu na kome postoji opasnost da me vrlo pogrešno shvatite – majka sam, jeste mi dete na prvom mestu, ali mi se digne kosa na glavi kad god mi ovo neko nabije na nos jer podrazumeva da stalno mislim crno, da nemam želje i da prestanem da budem žena sa najnormalnijim željama na svetu, da budem samo mama. Ne pada mi na pamet da želju za novim cipelama upoređujem sa zdravljem svog deteta i da se odričem najobičnijih stvari jer život može da me zezne kad se najmanje nadam. Nikada, ali nikada nisam čula da su nekom muškarcu koji se žali na šefa, automobil, omiljeni klub, poslovanje firme, rekli – Ćuti tamo, važno je da su ti deca živa i zdrava!

UntitledManje je žena koje nikada, ni u jednom okruženju nisu doživele verbalno poniženje. Sklona sam tome da mislim da je to zato što ta poniženja ne registruju, recimo – pozovete da prijavite da nemate Internet, ili zovete majstora jer vam je pukla cev u kupatilu, ili se pokvario televizor, većina onih sa druge strane će vas pitati da li vam je muž kod kuće pa da on, srpskim, razgovetnim jezikom objasni o čemu se radi, vi ste žensko, ne razumete se. To je samo jedan od primera.

7Da li je potreban komentar? Ne smeju da pitaju nijednu. Isto kao što ne pitaju muškarce jer se podrazumeva da ćete sutra vi biti te koje će ići na bolovanja, od trudničkog, preko porodiljskog do onih dok vam dete ne stekne imunitet. A i muškarci mogu ići na bolovanja vezana za decu, sva sem na trudničko.

9Čvrsto verujem da je manje onih muškaraca koji nikada nisu udarili ženu i kojima ni na pamet to nije palo. Ali pogledajte odgovore na pitanje ispod – većina je optužena da je sama kriva za konflikt ili svađu, razloga je puno – nerazumna si, tvrdoglava si, nisi umela da ćutiš. Zlostavljanje ima mnogo oblika a ovo je jedan od psiholoških oblika. Mislite o tome.

10Sve žene koje su na ova dva pitanja odgovorile sa da, žive sa muškarcima koji im ne veruju i koji pokušavaju da kontrolišu njihovo ponašanje. Recimo – Šta ćeš ti sa njom, ona je neudata, ko zna sa kim se viđa, ko zna na šta može da te navuče…

Što se ostalih rezultata tiče, većina žena 77% deli kućne poslove sa muškarcima sa kojima živi. Većina nije trpela pritisak da čuvaju svoju nevinost do udaje, čak 73 odsto, kao ni koji je dozvoljen broj seksualnih partnera pre braka – 81%. Za mene su ovo fascianantni podaci s obzirom da sam se naslušala priča vezanih za to famozno parče kože zvano „himen“ i da živimo u vreme kad se godišnje uradi oreko 1.600 rekonstrukcija himena (podatak iz 2009 godine). Da ne bude da se radi samo o Srbiji, radi se o čitavom regionu.

Polovina žena koje su učestvovale u anketi nekada su doživele uvrede zbog statusa – razvedena, neudata, baba devojka, dok je 81% doživelo nepristojna dobacivanja.

I najzad, iako ova anketa pokazuje da baš i nije onako kako se čini „na terenu“ ovo je rezultat pitanja – To što sam žena je otežavajuća okolnost?

12Na pitanje – Osmi mart je za vas praznik čega? – na koje se opisno odgovaralo, većina žena je odgovorila – praznik gluposti i up0redila ga sa Danom ljubavi, mnogo je odgovora da je to praznik majki, komunistički praznik, čak i dan kada se društvo ruga ženama. Veoma mali broj  misli da je ovo praznik žena koje su se usudile da nešto menjaju i bore za svoja prava. Za ove odgovore prvenstveno je krivo društvo koje je ovaj praznik iskarikiralo i pretvorilo u praznik dama, ili kako jedna žena napisa  – praznik hladnih ćevapa.

Dale ste puno sugestija na pitanje da li je anketi nešto nedostajalo, uglavnom su se odnosile na to da su traženi negativni odgovori, što, naravno, nije tačno, i da su anketi nedostajali pozitivni primeri. Ova anketa je trebalo svima da nam pokaže koliko je okolina, društvo uznapredovalo kada je stav o ženama (i žene su ljudi) u pitanju, zato je i bila ovako formulisana. Sugestije tipa – ja sam odrasla u divnoj porodici, imam divnog muža, ova anketa je bezveze – pa jeste, samo ukoliko se život one koja je to napisala ne odvija van porodice i muža. Bilo bi divno da svaku od nas društvo poštuje, kompletno društvo. A koliko nas poštuje vidite na najbanalnijem primeru skrinšotovanih stranica sa Googla. Dakle, anketa je trebalo da pokaže kako društvo, okolina, tretira nas žene, a ne svaku od nas pojedinačno, nikako je nije trebalo shvatiti lično.

Na „Nastavite rečenicu – Ja sam žena, ponosim se…“ većina žena je odgovorila „sobom“, skoro podjednako koliko i „što sam supruga i mama“. Umesto komantara kopiram vam jedan odgovor koji objašnjava ovo „supruga i mama“:

Spadam u senzibilne ženstvene žene, ali i jake i ponosne, i sa verovatno svim tipično ili stereotipno ženskim osobinama i sklonostima, ali i sa takozvanim ‘muškim’ osobinama, samo nisam sigurna da se ponosim svojim rodom, time što sam žena; zašto bi bili ponosni samo time što smo žene ili samo time što smo muškarci. Ponosna sam na primer na žene u mojoj porodici, familiji, uglavnom su bolji ljudi, od svojih muževa, braće, sinova; ponosna sam na mnoge žene iz srpske istorije i iz sadašnjosti. Mogla bih da napišem da mislim da su žene bolji ljudi od muškaraca, da su manje zla nanele narodima i čovečanstvu, da su osećajnija i složenija bića, ali bih verovatno bila subjektivna. Da li bih se kao žena trebalo ponositi radjanjem, nisam sigurna; to je žensko rodno biološko preimućstvo da radja drugo biće, koje, po mom mišljenju, ona nije iskoristila da se nametne kao prva, najvažnija karika; društvo je i pored toga, ustrojeno prema muškarcu, tj. patrijarhalno je, pa i dete, primajući očevo prezime, a kćerka udajom muževljevo, pokazuje da, iako žena radja, muškarac „vodi glavnu reč“.

Na pitanje – „Da sam muško“, bile ste vrlo duhovite, ali ako manemo na stranu te duhovite odgovore – „bila bih švaler“, odmorila bih mozak“ većina ne može da se zamisli u muškoj ulozi, ne želi da bude muško, dominantan odgovor je  – više bih poštovala žene.

Za kraj, rezultati opet opisnih odgovora na pitanja koja je žena na vas uticala u pozitivnom smislu i da li je neka žena iz javnog života imala pozitivan uticaj na vas, odnosno da li vam je uzor.

Majka, baka, sestra i tetka su najveći uzori, našla se tu i poneka prijateljica i profesorka, ali žene iz porodice dominiraju.

Što se uzora iz javnog života tiče, najviše glasova je dobila Beyonce, prate je Ema Votson i Meril Strip.

Od naših žena, najviše glasova su dobile Biljana Srbljanović, Mirjana Bobić Mojsilović, Isidora Bjelica, Gordana Čomić i Olja Bećković. Sve one su borci, svaka na različitom polju a sva ta polja se prepliću. Za sve ono što rade, potrebno je mnogo energije, mnogo hrabrosti, mnogo vere u svoje stavove.

Na ovom spisku su se našle i dve blogerke, ali ću to ostaviti za jedan drugi tekst.

Sada bi trebalo da napišem zaključak, ali neću, volela bih da čujem vaše komentare na ovu anketu i da zajedno dođemo do zaključka.

Ja nemam problem.

Ti nemaš problem.

Ona nema problem.

Da li ga sve zajedno imamo, šta mislite?

 

 

 

Pročitajte i

Slučaj kabadahije Aleksandra Šapića s osvrtom na ovce

Jutros osvanu vest da je Aleksandar šapić, bivši sportista, sadašnji političar – –       pretio bolničarki …

5 komentara

  1. Šta mislim? Vrlo sam neprijatno iznenađena rezultatima. Pomislila sam: „Pa ja nemam pojma gde živim i kakve se stvari dešavaju oko mene. Da li je moguće da je sve ovo zaista ovako?“ A onda se setim jednog, drugog, trećeg primera koji su obrađivani u pitanjima, a čula sam ih od dosta žena iz svoje okoline. Setim se i svoja dva, jedan je vezan za „dugačak jezik“ kada sam se ponosno okrenula i otišla, a drugi za pitanje o bračnom statusu na razgovoru za posao, kada se nisam okrenula i otišla, nego naporitv, progutala knedlu i odgovorila. Mislim da nije teško shvatiti razlog za takvu reakciju, iako sam veoma svesna da je pogrešna.

    Ono što smatram da nam je potrebno je da budemo glasne i jasne u postavljanju granica onima koji žele prema nama da se odnose kao da smo niža bića i da nismo vredne poštovanja. Najgori izgovor za dopuštanje takvog ponašanja za mene je „Tako sam vaspitana“. I da jesi tako vaspitana, nisi osuđena da čitav život tako živiš. Imaš mozak, imaš jezik, samo ti je još potrebna svest o sopstvenim pravima. Samopoštovanje se podrazumeva.

    Za ovu temu me je zainteresovao tvit o uzorima sa domaće javne scene gde mi je zaparalo uši „našim ženama“. Pošto su ispitanice rešavale upitnik preko interneta i to je po određenim svojstvima specifičan uzorak, zapitala sam se kakav bi odgovor na to pitanje dala neka baka iz nekog trenutno zavejanog sela. Kako bi odgovorila na ostala pitanja, koja su daleko važnija, a mislim da bi rezultati nekog pravog istraživanja (možda već postoji) na reprezentativnom uzorku za celu državu bili mnoooogo gori.

    Tako da je suština da nam tekst i anketa daju samo mali deo, bojim se, ne baš lepe celokupne slike društva u kom živimo.

  2. Mene je anketa iznenadila u pozitivnom smislu. Mislila sam da ce rezultati biti mnogo gori, pa mi to daje nadu. Ipak su se neke stvari promijenile nabolje, iako je jos puno puta pred nama do ravnopravnosti. Ja sam cijelo svoje djetinjstvo za svog oca mislila da je moderan muskarac jer je svake nedjelje kuhao rucak. A to je bilo sve sto je radio u kuci. Nisu mi govorili sto su moje uloge u zivotu, ali su me ucili svojim primjerom. Srecom me zivot naucio drugome. Igrom slucaja naucila sam i „muske“ poslove u kuci pa mi je sad ta podjela „musko-zensko“ smijesna. Nije mi bilo dosta niti da me muskarac pretuce da bih shvatila da je to kazneno djelo (6 sati tuce s pauzama, sutanja nogama, slomljenog nosa, krvarenja, tijela prekrivenog masnicama, izoblicenog i napuhnutog lica-da me ni majka nije prepoznala na tim slikama), nego mi je bila potrebna jedna bijesna prijateljica da me natjera na razmisljanje kako sve to nije normalno i kako ga trebam tuziti. Da se razumijemo-vecina zena, ukljucivsi i moju majku, pokusala me odgovoriti od tuzbe zbog „ovog ili onog razloga“, ali sve se svodilo na to da je PRIHVATLJIVO da te muskarac istuce, jer si ga ti, sigurno, necime IZAZVALA. Te stavke nema kada se medusobno muskarci potuku. I tu MI kiksamo: nema goreg kada te zena nagovara na sutnju umjesto na pobunu takvog stanja. Vise ne ocekujem da se muskarci bore za nasa prava s nama-svaka cast onima koji to cine. Ali ocekujem od zena da se bore za vlastita prava. I ocekujem od zena, majki, da odgajaju i musku i zensku djecu u duhu ravnopravnosti spolova. Gledala sam jedan njemacki dokumentarac-stavili bi malo dijete u sobu punu igracaka s jednom odgajateljicom, bez da su joj rekli spol djeteta. I ispostavilo se da se puno curica htjelo igrati s auticima, kao sto se puno deckica htjelo igrati lutkama. Drustvo je to koje ih poslije usmjerava sto MORAJU ciniti i sto MORAJU biti. Glupost kojoj se moze stati na kraj-jer se drustvo jos uvijek oslanja na zene po pitanju obitelji i odgoja. I MI smo te koje se trebamo dici i otici, kao sto je napisala Mirjana, kada nas pitaju planiramo li imati djecu u skoroj buducnosti. I PRIJAVITI to pitanje. Mi sve nekako preko tih MNOGIH detalja, samo predemo i idemo dalje. I onda zbroji sve te detalje i evo nas u drustvu u kojem se nalazimo. Nitko tu nikome ne objavljuje rat spolova-ali trebamo nauciti vlastita prava i traziti da ih se postuje. Zakoni koji nas stite i postoje vec, ali se nerado pozivamo na njih. Vjerojatno jer bi nas se etiketiralo kao „klasicno histericno zensko koje pretjeruje“, a od te etikete kao da sve cinimo da se obranimo. Iako je definicija MUSKA, nije potekla od zene. Mislim da sve mi moramo opet dobro razmisliti o situacijama u kojima smo se nasle, koje nama nisu bile normalne, a koje smo zbog utjecaja drustva prihvatile na kraju kao takve. Popustamo previse. Ja ne bih voljela da mi zensko dijete zivi u ovakvim uvjetima. Barem zbog tih buducih generacija, da im olaksam, nastavit cu uciti traziti svoja prava, prava svakog ljudskog bica.

  3. Neko je na fb napisao da su žene dosta lagale dok su odgovarale. Ja sam se na tu primedbu prvo malo narogušila, ali sada mislim da je ipak istina. Toliko godina sami sebe ovde na ovim prostorima lažemo, moramo da ne bi poludeli, pa nam prešlo u manir, izgleda. Biramo da ne vidimo, i kad na ulici nekoga biju, glave se okreću kolektivno, a kamoli da priznamo sebi da nam muž možda malo i sugeriše s kim da se družimo.
    Mene rezultati ankete malo iznendili, iskreno….očekivala sam gore rezultate.

  4. Deo komentara sam rekla na statusu o anketi, a ostatak evo ostavljam ovde. Mislim da su rezultati delimično iskreni – onoliko koliko su ljudi uopšte iskreni sami prema sebi. I ovde među komentarima ima „prvo sam pomislila (i odgovorila) to i to, ali kad malo razmislim…“, dobije se potpuno drugi odgovor, i drugačija slika na kraju.

    Meni su govorili da „to nije za devojčice“, ali me mama nikad nije sklanjala od posla, niti terala da ga radim (u smislu: naradićeš se, ima vremena, ceo život ćeš da pereš sudove, ili: uči se dok si mlada, ionako ti drugo ne gine). S druge strane, baba mi je ceo život pretila svekrvom, nekom tamo fiktivnom. Kasno sam ustala – izbaciće te svekrva drugi dan iz kuće! Nisam sklonila nešto za sobom – izbaciće te svekrva drugi dan iz kuće! Izbiračica sam po pitanju hrane i dosta toga ne volim da jedem – izbaciće te svekrva drugi dan iz kuće.
    Opet, s treće strane, pokojna tetka mi je jednom održala lekciju, na moje usputno „ma baš me briga, ne moram još na depilaciju, ionako nemam momka“ brecnula se na mene „pa ne radiš ti to zbog drugih, nego zvog sebe“. Tako da je bilo izbalansirano 🙂
    Napisala sam da nemam uzor, jer mi niko nije pao na pamet na prvu loptu, a čim o nečemu takvom treba da razmislim, to onda i nije to.

    Da dodam i ovo glede ankete: meni je u pitanju o batinama, npr., nedostajalo (neki) dečko, ili „ijedan“ ili kako god, dalje, družeći se sa muškarcima sve ove godine pouzdano znam da je – makar sa onima u mojoj sredini – više bilo žena koje su branile druženje sa određenim im drugarima, nego vice versa. Naravno, neću da kažem da toga nema, samo mi se čini da je obrnuti slučaj malo češći. Muškarci ženama najčešće uskraćuju kontakte sa drugim muškarcima, a to je pitanje koje mi je nedostajalo, recimo. Takođe, „rekao da ste vi krive za svađu“ – pa ovo je glavni „argument“ kojim se jednako služi i jedna i druga strana :))) tako da bih ja to pitanje, recimo, izbacila.
    Dodala bih i „kako ste vi reagovali na“ (batine, pretnje, uvrede i ostalo), jer je to mnogo važnije od njihovih pokušaja da nas zlostave na bilo koji način – da li umemo i da li smo naučene da se branimo, i kako.

    Eto, nadam se da je OK.

  5. Zanimljiva je anketa, i jeste zivotna. Ja spadam u one koje bi na vecinu pitanja odgovorile pozitivno, ali sam odavno veoma svesna svoje privilegije sto sam rodjena u gradjanskoj intelektualnoj porodici, imala prilike kao mlada da putujem i skolujem se u inostranstvu, i sve ostalo sto ipak vecina zena ovde nije imala. Iskreno meni je zivot tako ispao da nikad nisam pomislila kako je lakse biti musko, naprotiv, mislim da bih se slabije snasla i bila manje srecna da moram da igram po ‘muskim pravilima’, koja itekako postoje. Pored toga vidim zaista grozan polozaj mnogih zena u nasem drustvu i mislim da je situacija svakako alarmantna.

    A za osmi mart me je jako oraspolozila jedna informacija – https://fbcdn-sphotos-g-a.akamaihd.net/hphotos-ak-xfp1/v/t1.0-9/11058116_936768469690968_3047590941670773866_n.jpg?oh=1756ba61dc3d3b78cd20a048619f310d&oe=55776244&__gda__=1434489549_5959ea2f78515050f9e5beca6c3aff87

    Mozda resenja ipak ima 🙂

Ostavite komentar