Home / Googlovanje / Veliki online buvljak – Limundo

Veliki online buvljak – Limundo

Svaka tri meseca, sezonski, na smenu godišnjih doba, pravim ono baš generalno sređivanje kuće od poda do plafona, prevrnem svako ćoše, svaku kutiju i prenerazim se odakle mi toliko stvari koje ili ne koristim ili mi uopšte nisu potrebne. I bacam ili poklanjam, normalno. Da ne pričam koliko se nerviram što sam bezglavo kupovala neke stvari po sistemu – zatrebaće.

Valjda kao i svaka žena, imam nekoliko komada garderobe koje nikada nisam obukla, recimo roze haljinu, šta mi bi da je kupim pojma nemam, s obzirom da smo roze boja i ja kao ja i brkovi, ne slažemo se uopšte. O trava zelenim i šerpa plavim cipelama da ne govorim. Imamo reket za tenis koji niko ne igra. I gitaru koju niko ne svira. I rezervni trpezarijski sto koji nikada nismo upotrebili. I spravu za vežbanje koja stoji u podrumu. I još svašta nešto. Da ne nabrajam, premeštam povremeno te stvari sve s mišlju da će mi zatrebati, pa koliko smo to platili, pa žao mi, pa ovo, pa ono… Nedavno prisednemo hazbend mi i ja i rešimo da se aktiviramo na Limundu na kome ja odavno imam nalog ali godinama nisam ništa ni prodavala ni kupovala.

Pretpostavljam da većina vas ima neko iskustvo sa Limundom pa to nije ono o čemu želim da pričam. Želim samo da vam kažem da je to odličan način da se oslobodite nekih stvari, sredite svoj prostor i ne osetite se kao budala kad poklanjate jer nije tačno ono da se poklonu u zube ne gleda, svi gledaju i strašno su nepoverljivi kad dobijaju nešto, ili pored kontejnera ostavljate kese s nadom da će ih uzeti neko kome su stvari u njoj potrebne i, naravno, da je to sve način da zaradite i od tog novca kupite nešto što vam je potrebno ili za šta niste mogli da odvojite novac.

Kad smo pre dve nedelje krenuli u prodaju, odvojili stvari i sitnice koje nam nisu potrebne, bila sam potpuno ubeđena da ću se samo nervirati, da neke stvari niko neće kupiti, da ćemo izgubiti vreme i da je mnogo pametnije da sve to pobacamo i da će sve to ličiti na švrćkanje po buvljaku na kome ja inače ne umem da kupujem, isto kao ni u kineskim prodavnicama, čim je mnogo robe, šareno, ja se pogubim, uopšte ništa ne umem da kupim. Kako nisu svi kao ja, potvrdilo se ono staro pravilo –

Svaka roba ima svog kupca

Za nekoliko prepotopskih digitrona sam histerisala da to niko neće kupiti, kog će đavola nekome digitron u današnje vreme. Pogrešila.

Za značke isto, aman, ko danas skuplja značke. Opet pogrešila.

Od kolekcije DVD domaćih filmova, bukvalno sve što je izašlo smo kupili, sam ludela, prvo – zato jer smo za njih, kad se sve skupi, dali bogatstvo, drugo – računala sam da ćemo izgubiti, treće – kome su oni potrebni danas kad sve ima na YouTube. Pogrešila. Tukli su se ponudama.

Pokvareni mobilni telefoni, godinama nekorišćena penkala, bicikl bez točkova, ako se to uopšte može nazvati bicikom, analogni ruter, Lazy Bag… da ne nabrajam. Neke stvari su otišle za malo novca, ali neke su dostigle vrtoglavu cenu, kakvu nisam mogla ni da zamislim, kad sve saberem, profitirali smo.

Kako je naša prodaja išla sve bolje i bolje, zasednem i krenem da listam ponude, na Limundu možete kupiti sve, od igle do lokomotive, što znači da sve možete i prodati i to je ono zbog čega sam ovo napisala.

Ako imate nešto što čuvate, znate ono – zlu ne trebalo, zatrebaće, žao mi je da ga se oslobodim, a što niste koristili pet godina, najverovatnije je da vam neće biti potrebno ni sledećih petnaest.

Kako nas ćerka ljubimica napušta a mi zbog toga malo menjamo neke stvari, prodaja na Limundu se pokazala kao odlična. Nema angažvanja prevoza za neke kabaste stvari, samim tim ni troškova, prodate, ljudi dođu, preuzmu, plate, ma savršeno.

Roze haljinu još nisam ponudila, kad se setim koliko sam je platila, malo mi frka da se rastanem od nje, pustiću je još neki dan da skuplja prašinu a sebe da mrzim sebe što sam bila blesava pa je kupila 🙂

Jedina stvar koju nisam prodala je ova mašina, pretpostavljam samo zato što nisam imala pravu kategoriju u koju bih je smestila, zato je poklanjam. Ako je nekome potrebna, neka se javi. Na njoj sam otkucala svoju knjigu, emotivno sam vezana za nju i od srca ću je dati nekome ko je poželi. Mašina je električna, kupljena u Nemačkoj, s nemačkom tastaturom, ispravna, samo meni već godinama ničemu ne služi.

DSCN0257Untitled

Napomena – Nisam plaćena za ovaj tekst, kao što vidite on i nije reklama, ovo je samo podsetnik kako da se oslobodite viška stvari bez muke. I uzmete neku paricu 🙂

I da se oslobodim mašine :mrgreen:

 

 

 

Pročitajte i

Da se i ja, kao primerna tviterašica, oglasim povodom Tvitomanije

Kao što sam već pisala, Blogomanija koja se dešavala u decembru prošle godine je na …

3 komentara

  1. Limundo ne koristim godinama. Mnogo bolje mi se pokazao sajt KupujemProdajem. Tamo nema igranja aukcija, navlačenja i naduvavanja cena. Ako nešto hoćeš da kupiš – kupiš. Ako hoćeš da prodaš – prodaš.

  2. Na KP moras da odredis pravu cenu, inace nista od prodaje. Za dan padnes na desetu stranu i postanes nevidljiv. KP zahteva da pratis oglase kao kladionicar spansku ligu.
    Limundo je keva. Kako dani prolaze, oglas ne pada u zaborav, nego raste, dok ne dodje na vrh prve strane, i tada ga bas svi vide.
    I kada napises cenu 99 dindzi, kliknuce i onaj kome ne treba. Kada je dvocifren broj licitera, dostignuta cena se meri crvenim novcanicama.
    Niko te ne smara „batice jeR to sto posto ispravno, nemoj da mi se slucajno ne dopadne“ i „koja je zadnja cena“ (kao da postoji prednja).
    Masinu gurni u kolekcionarstvo. Njena upotrebna vrednost je nula, ali ce kolekcionari puno platiti za komplet „knjiga+masina na kojoj je napisana“.
    Mozda nekada, negde, vidis par dobrih nogu koje vire iz tvoje haljine. Tada ti nece biti zao. Haljina ce dobiti novi zivot.
    Pare? Njih ionako nikada nema dovoljno. Pare nisu izvor zadovoljstva.

Ostavite komentar