Home / Tesno mi ga skroji nane / Žene, žene, di vam je pamet, zbunile ste se nešto

Žene, žene, di vam je pamet, zbunile ste se nešto

Prođe ovaj 8. mart, leta gospodnjet dve ’iljade trinestog, mnogo godina od kad bog reče Evi da ide, pati se i sluša svog gospodara. U međuvremenu nas, kojekude, tukoše, tretiraše kao životinje, mašine za kuvanje i rađanje, nosismo slova srama, spaljivaše nas, proglašavaše nižim bićima, prljavim, nedostojnim, glupljim, sa manjom zapreminom mozga, zabranjivaše nam orgazam, pa ga dozvoliše, pa nam izmisliše G tačku, pa… mogu ovako dok ne baldišem, dug je spisak.

Najviše smo vredele u vreme ratova, ili da previjamo, ili da se do’vatimo puške kad nestane i trečepozivaca, ili da pravimo te iste puške u fabrikama kojima su nedostajali radnici. Izborismo se, kojekude, za pravo glasa.

I za ravnopravnost, opet kojekude, ravnopravnost vam je relativna kategorija.

Na ovogodišnjemo osmomartovskom druženju tviterašica, uz iće, piće, muziku i podvriskivanje, pardon, zviždanje (ko bi rekao da smo se sutradan opet dohvatile varjače) konstatovasmo da se na društvenim mrežama nikada više nije komentarisalo o 8. martu u pozitivnom smislu, da su žene, najzad, kad 8. mart više ne predstavlja samo sindikalni crveni karanfil, shvatile značaj viševekovne borbe žena za ravnopravnost. I da bi trebalo poštovati tu viševekovnu borbu žena, i nastaviti je, jer, kojekude još jednom, malo malo pa nas ubeđuju da smo ovako ravnopravne i emancipovane vrlo nesrećne, da bismo bile mnogo srećnije kada bismo ponovo bile potčinjene. Da vam potkrepim jednim banalnim primerom  – stručnjaci za analiziranje šenskog ponašanja smatraju da je žene knjiga Pedeset nijansi… osvojila jer prikazuje iskonsku potrebu žene da bude potčinjena muškarcu, kako god pa i seksualno, da svaka žena, kojim god poslom da se bavi, ima potrebu da dođe kući i onda… ’de si bila, šta si radila, s kim si bila, skidaj gaće!

Ovog 8. marta, kao ni ranijih godina, od muža nisam dobila ništa, ni cvetak, bio je to jedan sasvim običan dan, ali sam od ćerke dobila poklon, kao i svake godine.

Kako sam jedna od onih žena koja se smatra ravnopravnim sa muškarcima, kako nikada nisam osetila da me neki diskriminiše, a istovremeno se osećam jako diskriminisanom od strane žena, mislim, neke od njih mi večito tupe šta nije za žene, šta jeste, dal sam luda, pametna, udarena spreda ili otpozadi, pažljivo sam pratila osmomartovske statuse i prilično sam razočarana što još uvek postoje one kojima je tesno u cipelama koje su same birale, probale i najzad kupile.

Pa drage žene, vi koje ste pisale da biste razbile svojim muškarcima noseve ako vam donesu cveće, da ne volite ovo, pa ono, ruske mačke, englesku travu i sijaset drugih gluposti, belu venčanicu i status verenice a o vereničkom prstenu da ne govorimo, sve ste pobrkale. Mislim, briga mene u suštini, vi na svom venčanju možete da nosite i smoking ako vam se tako više dopada, ali taj smoking bi pokazao da baš niste načisto šta hoćete. Možete i brkove da pustite, meni je svejedno, ali…

Borba za ravnopravnost, drage moje, nije borba da ne budete više žene i da ne doživljavate sve one lepe stvari koje žene doživljavaju, već borba da budete poštovane kao ljudska bića, u svojoj kući, na radnom mestu, ulici, kafani, parlamentu, svuda.

Borba za ravnopravnost ne znači da je sramota biti nečija žena, verenica, devojka, da ne treba na svadbi da nosite bidermajer i bacite ga preko ramena svojim drugaricama, nije da ne budete žene već da budete žene. I dalje.

Borba za ravnopravnost je borba za ravnopravnost polova, ne odričite se svog jer je to, zaboga, tako fensi.

Budite žene. Sa mišljenjem, stavom, glasom, autoritetom. Ne pokušavajte da siđete sa potpetica, skratite nokte i kočijašite po društvenim mrežama, prosto je nepristojno i iznad svega glupo. Ne pokazujete da ste se osvestile već da vam je nešto pomutilo svest pa lutate pomalo zbunjene.

Kad dobijete cveće, neko vam na prst stavi verenički prsten, obučete venčanicu, kuvate, rađate, volite nekog muškarca i skidate mu zvezde sa neba to ne znači da ste ponižene kao ljudska bića, to znači da doživljavate lepe, životne stvari. Ne odričite ih se.

Odrecite se onih koji vas trpaju u kalupe, sputavaju, ponižavaju, ograničavaju, koji vam zabranjuju i koji vas, bilo kako, zlostavljaju.

Inače ćete i dalje čitati – zagorela ti sarma, zato si i sama; ne piješ pivo, zato si i sama; i slične gluposti kojima se smejete a kojima vam se tako duhovito, oh, nameće da ste same jer niste kako treba a ne zato što je to vaš izbor.

Priča iz života:

Osmi mart, javni gradski prevoz, ulazi lepa, mlada, namontirana mama, sa sinom od 3, 4 godine, isto tako lepim i namontiranim. Tri stanice sam slušala kako on arlauče na nju da je glupa krava jer je zaboravila da je on žedan pa mu nije kupila vodu, da će je tužiti kod tate, dva puta je šutnuo i pljunuo je. Tatin sin, ponaša se po tatinom modelu. I mlada mama koju on, tako mali, zlostavlja.

Došlo mi da je i ja šutnem, grešna sam, priznajem, samo zato što ga nije tresnula preko usta kad joj je izgovorio da je glupa krava.

Ostavljam vas da mislite…

(Ilustracija: FreeDigitalPhotos.net)

 

 

Pročitajte i

Čestitam Osmi mart svim muškarcima…

…koji nikada nisu izgovorili: ćuti nemaš ti pojma, šta ti znaš o tome glupa si …

10 komentara

  1. Pričala jednom sa tetom koja se bori za zaštitu žena i ženskih prava. I od nje naučila suštinsku razliku (koju si ti inače dobro opisala ovim tekstom) – Nije borba za ravnopravnost da žene i muškarci budu isti po svemu (ono . da i ja mogu u rudnik a on da pere suđe). Nego jednbakopravnost – da imamo jednaka prava kao ljudi. A svakako se razlikujemo – biti žensko i biti muško – oboje ima svoje prednosti i mane.

  2. E, ali ono za pravo glasa vam je poseban uspeh. Sad možete da se zakitite tim pravom, a kol`ko do juče ste mogle da kažete da niste vi krive što vladaju ovakvi ili onakvi. Eto vam, sad ste još i za to krive. 🙂

  3. Odličan tekst, hvala ti na njemu! Nekako smo u toj osvešćenosti o ravnopravnosti same sebe počele da lišavamo onih elementarnih životnih lepota – ženstvenosti, lepote, ljubavi, majčinstva, itd. Retko kad pročitam ovako lep tekst koji nas podseća da smo divne takve kakve jesmo 🙂

  4. Neverovatno koliko su vidici današnjih devojaka suženi.
    „i da ne doživljavate sve one lepe stvari koje žene doživljavaju“ – a šta je to? Brak i deca? Aman!
    To što je tebe mama učila da moraš da se udaš i rađaš decu da bi bila žena, ne znači da je istina.
    „Ne pokazujete da ste se osvestile već da vam je nešto pomutilo svest pa lutate pomalo zbunjene“ – halo, kako znaš ti to? Otkud tebi informacija o tome šta se događa u glavama ostalih?
    PS neko te na fb nazvao „uticajnom blogerkom…nažalost, danas su oni najnepismeniji – u stvari najuticajniji.

  5. 1. Otkud mi informacije? Čitam šta pišu.
    2. Otkud ti znaš čemu me je mama učila…
    3. Štete zbog tolikog jeda, ali razumem, pada kiša.

    P.S. „PS neko te na fb nazvao „uticajnom blogerkom…nažalost, danas su oni najnepismeniji“ – u stvari najuticajniji. – Ovo 100 puta da napišeš na tabli pa da nam kasnije kažeš šta je pisac hteo da kaže. Ako uspeš da ukapiraš…

  6. Da JK i Saša Milivojev pišu kolumne, a kvalitetne pisce i novinare izbacuju čak i iz onlajn novina. Dotle smo došli. Tekst iznad je tako prosto napisan da, jednostavno, nije dostojan da se nazove člankom (što, po svojoj prirodi, konstrukciji i tretiranju od strane javnosti, u današnje vreme, blog svakako mora biti)

    Što se tiče tvojih odgovora:
    1. Ne možeš znati šta je u nečijoj glavi, pa makar ta osoba bila i tvoj muž ili sestra, jer je svako individua, sa sopstvenim tajnama, željama i frustracijama. Sutra nekog nobelovca mogu da uhapse zbog pedofilije a 40-godišnji muž da se obesi, jer je gej.
    2. Vidim da svaku ženu koja ne želi brak i visoke potpetice smatraš devijantnom, pa eto.
    E, aj neću se prepucavati ispod nekakvog beznačajnog bloga, imam pametnija posla. Samo sam mislio da ti poručim da ne truješ ljude, jer ima puno onih sa manjkom samopouzdanja, pa će pomisliti da je ovo što su pročitali/le ovde, jedini ispravan način da se živi život.

  7. Već si komentarisao „ispod nekog beznačajnog bloga“. Nesposobnost da se razume pročitano ima svoju šifru u dijagnostici. Prijatno veče želim 🙂

  8. Po ovih par komenta iznad mog, a uzevši u obzir ovu tvoju ocenu, kontam da je, dakle, prosečan pratilac ovog bloga nesposoban da razume pročitano.
    PS Objasnio sam zašto sam komentarisao.
    PPS „Proglašena za baksuza jer živi, radi, misli i priča onako kako hoće i oseća a ne onako kako se od nje očekuje“ – onda je ovo sve totalni bipolar. PEACE

  9. Sunce ti jebem, kako jedan kreten ume da pokvari dan

  10. Ma kome 😆

Ostavite komentar