Mene preskočiše i ja tako svhatih da učešće u diskusiji neću imati čim mi na početku nisu dali priliku da kažem ko sam i zbog čega sam tu. Osetila sam se kao statista u kukuruzu. Neko iz mase. I pošizela! Ko me zove kao učesnika ima da me tretira kao učesnika. Ko me zove kao publiku može samo da me zove na koncert, pozorišnu predstavu, izložbu, te stvari. Ili da mi plati kao što plaćaju publiku u svim onim emisijama u kojima publika aplaudira na znak.

Pa, padne li vama koji se sprdate sa ovom akcijom na pamet da vaša ćerka sutra može da bude žrtva porodičnog nasilja? Šta biste uradili? Zajebavali se kao i sad? Rekli joj da ćuti i trpi, bude poslušna?

Za sve to vreme, žene vaspitavaju na drugi način, to već svi znate, vidi se iz edukativnih tekstova – kad se dočepaš penisa, varaj onog ko je neodvojivi deo njega, kako znaš i umeš, gde crna bez penisa da ostaneš. Kakav god da je, znaš ti koje je to blago.

Danas sam na Twiiteru objavila da je moja komšinica pala, polomila nogu i da hitna pomoć nije htela da dođe po nju već da su joj rekli da se snađe sama. Moj muž , jedna žena i ja smo je …

Oni koji se ne voze gradskim prevozom neka ne čitaju, neće razumeti. Elem, ja se vozim, po peesu, svratim u kiosk, dopunim karticu, zazvonim u prevozu i stojim uglavnom na jednoj nozi u poluraspadnutom trolejbusu u kome zimi proklizavam a …