Home / Mislim, dakle postojim / Kad je crveno slovo ne radi se ’’u ruke’’ nego se gleda televizija

Kad je crveno slovo ne radi se ’’u ruke’’ nego se gleda televizija

Bila ta crvena slova, kad sve sabereš, u ovoj zemlji više crvenih slova nego radnih dana a svako počeo da tera modu, neće da rade i hule na boga. Što neće da rade ni po’ jada al’ što ne misle, to je strašno. I ja stalno mislim – ček’ je l’ ne umeju da misle ili neće da misle, mislim, mislim i ne smislim. Ostanem pred zagonetkom isto kao pred onom – šta je starije kokoška ili jaje.

Elem, osvanuo crvenoslovni praznični dan i ja rešila da ga odvojim da ne radim ništa, ne mislim ništa, da zevam u čarobnu kutiju i uživam. Ako da bog, onaj isti što je ovima što umeju da uživaju dao taj talenat, da se i ja već jednom opametim. Obavestila muža ljubimca da me ne zamajava egzistencijalnim i drugim pitanjima, da bude torelantan i pun uvažavanja za moju želju za transformacijom, možda mu do večeri metamorfoziram u repliku neke od onih što ih ništa ne boli, muči, što ih nikad ne boli glava i što orgazmiraju više puta dnevno, što od seksa što od plitke pameti. Kad može 90% ženske populacije rajske zemlje Srbije – ’oću i ja.

Odmah da vas obavestim da sam do večeri metamorfozirala u divljaka. To znači – pod jedan – nisam talentovana za uživanje, pod dva – baksuz sam, pod tri – ne mogu da verujem da je Srbija Disneyland sve dok na ulasku ne bude pisalo Welcom to Disneyland.

Čuda sam se naslušala i negde na pola te moje željene metamorfoze nisam imala pojma da l’ sam Mahlat il’ Alisa, kroz koju sam rupu propala i ko je kriv.

I tako slušajući ko mi je šta poručio i  pokušavajući isto i da sažvaćem, pokušavajući da verujem da će Srbija uskoro da istranzitira onako kako je naumila stigoh do ženske emisije. Tokom te emisije sam prvi put u životu zažalila što se ne rodih kao muško i da mi jedina briga u životu bude – ‘oće se digne, neće se digne!

Neću kažem koja je emisija, na mom malom i skromnom blogu reklama mora da se plati, ko gledao – gledao, ko nije – emisija se bavila egzistencjalnim ženskim stvarima – u koju kafanu idete, sa kim idete, imate li grižu savesti kad se našljemate, vredite li dve žute banke ako vam voljeno biće nije poklonilo ferari uvezan crvenom mašnom u inat komšiluku, bavite li se onim smornim kuvanjem i ko vam liže dupe, kakav vam je stav po pitanju sekis igračkica i da l’ doživljavate nervni slom kad polomite nokat.

Poenta emisije – šta sve žena mora, ali mora, da uradi do četrdesete! Posle četrdesete ne vredite ni bogu ni narodu a takvi ni sebi pa eto, šta sve mora, da ne bude da ste provele život kao somovi – ubacili vas u reku i rekli plivajte.

Bilo raznoraznih predloga ali me dva fascinirala – do četrdesete koja do sad nije obavezno da se napije kao stoka. I obavezno u društvu drugarica. Ne razumedoh ovo za društvo ali valjda što drugarica neće da je iskoristi tako mortus pijanu a i ako te iskoristi neće da ti napravi bebu pa posle trezna da se pita – jebote, ko je otac. Dakle jebeš život ako do četrdesete nisi povraćala u toaletu nekog restorana.

Drugi – do četrdesete, obavezno celu platu, onu sanjanu, da potrošite na komad dobrog seksi veša. Ima se osećate bogovski. Da l’  bog nosi čipkane gaće,  ne znam. Počeše nešto da obrazlažu zbog čega ali sam ja za to glupa pa ne umem da prepričam. Uglavnom, kupite i ko god vas pogleda obavestite ga da vam je dupe upakovano u celu platu.

Kad sve to odradite, pripalite cigaru, naspite si piće i čekajte smrt. Će da dodje kad tad.

Ovo nisu rekli u emisiji, rekla ja.

Dakle, gospodja baksuz Mahlat je prevalila četrdesetu. I najlepše stvari su počele da joj se dešavaju tek posle tries’ pete. Kad je uzjahala svog konja nije ga mamuzala – ‘ajde, ode život, jebote, daj da ga stignemo. Sve što je volela i radila u dvaes’ pet voli i radi i danas. I kupuje gaće usput. I pije. I još se za njom okrenu muškarci ako je to jedina poenta ženskog života.

I još je, bre, muči dilema šta će da bude kad poraste!
Kakav život do četrdesete! Da još četrdeset sedim i mislim, što sam živela – živela sam, što sam kupila gaće – kupila sam, što sam se ogrebala za seks – ogrebala sam se, ‘ajde smrti ne mogu više da čekam!

Život i poimanje života su u glavi a ne u jebenim biološkim godinama.

Ne nasedajte!

Živite polako i uživajući, sve dodje, ako bilo šta pojurite garantovano ćete ostati bez daha pa kad ga stignete nećete imati snage da se uhvatite u koštac sa tim što nije smelo da vam pobegne.

Život traje, od – do. Sve vreme.

Biološke godine mogu da naškode snazi ali ne bi trebalo da škode pameti.

Sad, koja veruje u ove gluposti neka odmah ode da kupi komad gaća, znam gde su najskuplje.

Živite i radujte se svakoj godini koja dolazi.

Crvenoslovni eksperiment sad obavljen i nikad više.

Bolje bog da me sprži pametnu nego ludu.

I ako imate neku vezu, molim vas, ugurajte me u neku emisliju samo jednu rečenicu da kažem –

More, dokle ćete, bre, da serete!

Pročitajte i

Psihologija ženske tašne

Moj hazbend zavlači ruku u moju tašnu svaki put kad se desi da me pita gde je nešto, a ja odgovorim – tamo u mojoj tašni. Ako ovo nije dovoljno šokantno, moj hazbend zna šifru za moj telefon, pasvord za mejl, sve pasvorde za sve društvene mreže. Nisam sigurna baš da bi znao kad bih ga sad propitivala koliko je zapamtio gradivo, ali milion puta sam mu rekla – vidi ko mi je poslao poruku, loguj se na moj mejl, pas je taj i taj, pogledaj jel mi stiglo to i to, bilo je tih situacija.

13 komentara

  1. Lele sto me iznervira na crvenoslovne Blagovesti!

  2. Ne treba ti veza.
    Odeš u Knez, zakucaš se na neki ćošak i čekaš najezdu onih TV vrištalica koje u trku saleću prolaznike, guraju im mikrofon pod nos i pitaju za mišljenje.
    Onda se podmetneš kao slučajni prolaznik i očitaš im sve po spisku.
    I budeš uporna dok se ne sklope kockice, tj. dok montažer ne bude mrtav pijan pa te pusti u program.

    😈

  3. Elektra, izvini sestro, nije mi bila namera 🙄

    Elfish, ne vredi, setkam se ja oni me zaobilaze, vidim lepo kako vrebaju koga će, ja nisam reprezentativan uzorak

  4. e, da, super su mi ti sto se ne prihvataju nicega jer je „crveno slovo“. zasto je crveno i kakvo je to slovo, ne bi uboli ni uz pomoc kviska, al’ da ih nateras da rade, nema sanse, po cenu zivota. isto tako se ne bi presli na to isto slovo, recimo, da ne ogovaraju redom, ali znaju sta je red i nece usiti dugme, makar isli goli ulicom. pih! a za ovo drugo, imam jos neku godinicu do cetr’es, pa cu da zivim, posle cu da vidim, da li da mrem, ili da se ubijem sto preskocih to povracanje sa drugaricama 🙄

  5. Vremeeee je da smejeeeem se, vremeeee me pretice, ne damu da pobegne, vremeee je…ova Magi laprda, sam` to da kazem 😛

  6. E tako! Zbog tvog teksta, u povratku s posla, kupih crvene gace za celih 450 dinara. Polu cipkane, a polu jebemliga. Jel’ dovoljno skupo? I jel’ mogu u njima da sacekam umiranje za jedno 50 godina? Onako, dole u crvenim gacama, a gore sa braon povezacom?
    Dabogda, svi ti koji propovedaju gluposti, i to javno, putem medija, pocrkali do cetrdesete. I nisu za zivot – ni do ni od.
    Jos ujedam!
    Dalje…kod mene, odoh da istresem sav bes.

  7. Magi, sve bi ja to preslišala, od sokačara do molera koji ne kreče na crveno slovo! Ovo drugo možeš ‘ladno da izostaviš, ćeš da mreš i bez toga 😉

    Zelena, nemoj mi diraš Magi, drž’ to vreme i kupuj gaće :mrgreen:

    Električna, ne besni nego obuci te gaće, pola čipkae a pola jebem li ga i osećaj se bogovski :mrgreen:

  8. Dobro je da nisam pročitao ovaj post dok je bilo crveno slovo :mrgreen:

    Šalim se, stvarno si najbolja, moram ti to reći, iako to već sigurno znaš 😉

  9. e

    „Zenski“ casopisi, „zenske“ emisije…Sreanje cisto! Boli me glava od glupavih „zanskarija“! 😯

  10. Ima kod Slobodana Jovanovića (mrzi me da tražim u kojoj knjizi) pasus u kojem piše da se kod Srbalja u 19. veku radilo samo oko stotinu dana, sve ostalo je potpadalo pod crveno slove ili tu već neku sličnu farbu. (A i ustanci su odneli nešto vremena!)
    Raspitao sam se po tom crvenom pitanju kod obrazovanih u te istine i rekoše mi, odreda, da to nema veze nisačim osim sa zgodnim izgovorom za nerad. A jedan, beše sociolog valjda, reče mi: to ti je, novinar, bilo zemljoradničko društvo, a takva više od sto dana i ne rade jer nema potrebe.
    Eto, kako sam ja to shvatio, otud ta bajagi crvena slova i zarezi.
    Mislio sam da pitam i najupućenijeg, al’ mi rekli da je bolje da se ne zalećem jer će kad tad tad prilika da mi se ukaže.
    Mada, fakat, pomenuti retko daje intervjue. 😯

  11. S

    Ja ne ‘vatam vise nista u ruke, imam jos godinu i po do cetr’es, necu se trosim. :mrgreen:

  12. e

    Necu ni ja nista da „‘vatam u ruke“, imam tek 23 godinice, kad se udam moracu da ‘vatam htela, ne htela! 🙄 🙄

  13. Exxx, od sad ću da te opomenem pred svako crveno slovo :mrgreen:

    englishwoman, jes’ vala, kad se udaš ima da ‘oćeš i što nećeš :mrgreen:

    Gos’n Radoviću, tako je, prvo se završe poljski radovi pa zaveje sneg, samo su išli na prela i posela pa su morali da izmisle neko opravdanje 😛

    najupučenijeg nemoj pitaš ništa, slagaće garant :mrgreen:

    Sanja, nemoj vala, ima vremena kad odeš u penziju 😆

Ostavite komentar