Home / Lepa Srbija / Tamo gde vlasnici nisu ljudi već neko drugi

Tamo gde vlasnici nisu ljudi već neko drugi

Odavno, još u vreme stare zemlje, kada sam posetila Plitvice a kasnije saznala koliko ljudi nikada nije otišlo da vidi ovaj predivan prirodni fenomen, pitala sam se kako to da odu da vide Nijagarine vodopade a ne požele da posete Plitvice. Dobro nije isto, ali lepota je baš u tome što nije isto. A nije ništa manje fascinantno i lepo.

Jeste li zamišljali nekada kako bi bilo divno da posetite prašume Amazona? I da vidite sav taj biljni i životinjski svet kojim je bogato ovo područje. Amazon je, ako niste znali, reka najbogatija vodom na svetu. E, ja sam prošle nedelje posetila deo Evropskog Amazona, to jest, Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje”.

Iskreno, kad sam pošla, nisam imala predstavu šta ću videti i koliko je važno ono što ću videti.

Elem, Evropski Amazon čine donji tokovi reka Drave i Mure kao i Dunav koji se na njih nadovezuje i spadaju u eokološki najznačajnija rečna područja u Evropi. Specijalni rezervat prirode “Gornje Podunavlje” prostire se uz levu obalu Dunava u Vojvodini. Da vas podsetim, Dunav je uz Volgu najvažnija evorpska reka. Kroz istoriju je vekovima predstavljao važnu geografsku referencu i bio veoma važan plovni put, i danas je njegov tok na području Evrope uglavnom plovan. Pratiti tok Dunava je kao putovati kroz vreme i ova reka se nalazi na listi UNESCO-ve svetske baštine.

Pre nego što vam ispričam šta sam videla i čula, nedavno je naš premijer izjavio kako smo najnižu ocenu od Evropske unije dobili iz oblasti ekologije, da Srbija uopšte ne ume, ili nije sposobna, ili neće da upravlja svojim vodama.

Verujem, kao što vidite iz naslova, da su vlasnici prirode neka druga stvorenja, ovo mora da zvuči neverovatno, mi ljudi smo ubeđeni da smo vlasnici svega na planeti pa smo tako mnogim biljnim i životnjskim vrstama ili oduzeli ili uništili prirodna staništa a samim tim ih i zatrli, više ne postoje. S tom mišlju sam krenula u obilazak Gornjeg Podunavlja, nespremna, to jest, bez ikakvih informacija šta to znači obnavljanje vlažnih staništa i čemu to. Šta su uopšte vlažna staništa? Duž Dunava je za poslednjih 150 godina, uništeno više od 80% prirodnih vlažnih područja. Menjan mu je tok, neke promene dovode do katastrofalnih poplava kakve smo videli ovog proleća, vlažna staništa, rukavci i bare su isušivani, razne vrste riba su nestale, životinja takođe. To vam je kao da imate dvorište od deset ari a da je osam od toga uništeno, da ne možete da sednete u dvorište da popijete kafu, da ne pričam o tome da vam ni cvetak ne bi uspeo jer ste mu sve ono što mu je potrebno za rast i razvoj oduzeli.

Kako sam vam ja prosečan čovek čija se ekološka svest, jer niko na njoj nije radio kroz obrazovanje, svodi na to da ne treba zagađivati prirodu, stvarno mi nije bilo jasno šta to treba da se radi kako bi čovek prirodi vratio ono što joj je oduzeo, a naročito mi nije bilo jasno kako će čovek prirodi vratiti vodu. To da ne ne treba zagađivati nije dovoljno, priroda je već toliko zagađana da nam se debelo sveti iako toga nismo svesni. A svestan postaneš tek na licu mesta.

Ono što sam videla pokazaću vam kroz fotografije, ako vas put nanese, ma nemoj da vas nanese, planirajte i posetite Gornje Podunavlje, uživaćete u prirodi, bajkovitim šumama, malo ćete se istraumirati kad se nađete oči u oči sa divljom svinjom, na trenutak ćete se naći u nekom drugom svetu, disaćete neki drugi vazduh. Poješće vas komarci, ali vredi.

DSCN4272Bački Monoštor, selo „na 7 Dunava“, ovde sam još uvek mislila da ćemo samo obilaziti etno kuće a krenuli smo u obilazak Evropskog Amazona. Više o ovom selu pogledajte ovde.

DSCN4366Jedan od rukavaca u Bačkom Monoštoru, nazivaju ga selom na 7 Dunava jer da biste stigli u selo morate preći jedan od mostova.

DSCN4380DSCN4385DSCN4386Ovo je jedno obnovljeno vlažno stanište na kome se radilo mesecima, pošto mašine nisu zbog terana mogle da uđu, ljudi su vezivali sajlama žbunje koje je traktor izvlačio. Ova bara se puni atmosferskom vodom. Još uvek mi nije bilo jasno zašto bismo čuvali bare, dok nisu objasnili koliko su važne za ptice, dabrove, divlje svinje i ostale životinje.

DSCN4388Jedna od vlasnica Gornjeg Podunavlja, divlja svinja, fotografisana s bezbedne udaljenosti, ko zna šta je moglo da joj padne na pamet 🙂

DSCN4444Još jedan rukavac Dunava.

DSCN4447Put ka rezervatu Gornje Podunavlje, kroz šumu.

DSCN4456DSCN4460DSCN4464Ovih žabica ima toliko da vam bukvalno preskaču preko nogu, priličan stres da neku ne nagazite.

DSCN4477Mi nismo preskakali ovo oboreno drvo ali jeleni, kojih je puna šuma ga preskaču. Videla sam i Bambija ali on je kao i svako dete previše bio živahan da bi pozirao 🙂

DSCN4473Ako vam se ne posreći da vidite jelena, ovde su osnovne informacije, u malim posudama se nalazi dlaka jelena, kopita i uzorak hrane kojom se dohranjuju.

DSCN4478Crna roda, jedno od blaga Gornjeg Podunavlja, jaje koje je ispalo iz gnezda, kažu da su strašno plašljive i da je prava avantura staviti im prsten kako bi bile praćene.

DSCN4481Divlja svinja, deluje zastrašujuće na slici, kad je vidite u prirodi deluje fascinantno.

DSCN4490Orao belorepan, još jedno blago ovog rezervata, usred rezervata postoji hranilište za orlove ali nismo imali sreću da ih vidimo.

DSCN4486Ovo je hotel za insekte. Upravo su se uselili mravi.

DSCN4495Na ovu stazu se nadovezuje most koji ide preko rukavca.

DSCN4501Dok ga prelazite, zamišljate ko sve živi dole i onda…

DSCN4503Ugledate žabu kako se odmara na listu lokvanja. Nagnete se preko ograde i buć, naočari za sunce vam završe u bari. Nadam se da ovoj žabi dobro stoje 🙂

DSCN4511Gde god se osvrnete duž puta kroz rezervat, ugledate jednu bajku.

DSCN4527I na kraju, vožnja katamaranom u Apatinu. Fascinantno je koliko je ovde Dunav čist, duž cele obale koju smo videli.

DSCN4599Oblaci su prosto pozirali za fotografisanje.

DSCN4575A i Dunav, kao prava dama.

DSCN4622Svako putuje svoj put…

DSCN4627Igra Sunca na vodi.

Želje čestitke i pozdravi:

Posetu ovom rezervatu omogućili su mi WWF, Svetski fond za prirodu koji radi na očivanju slatkovodnih resursa širom sveta i Coca-Cola system. Coca-Cola i WWF, potpisali su sedmogodišnji ugovor o partnerstvu za obnovu vlažnih i plovnih područja Dunavau šest zemalja Evrope i videli ste kako izgleda tamo gde su oni radili.

DSC_3448Hvala direktoru WWF-ja, Andreasu Bekmanu na informacijama šta za nas ljude znače te vode koje uglavnom ne primećujemo (foto Neshasr)

DSCN4387Veliko hvala našim domaćinima Vojvodinašume što su nam pokazali kako se čuva priroda i sa onoliko oduševljenja pričali kako su se dabrovi vratili u Gornje Podunavlje.

DSCN4263Hvala Coca-Coli što su mislili na svaki detalj, između ostalog na čizme i Autan i…

DSCN4443Hvala Vojvodini!

Ovaj tekst je deo Coca-Cola Bloggers Network Adria

Pročitajte i

Zlatibor – koristiti 365 dana u godini

Zlatibor i ja smo se upoznali kad sam imala pet godina, vile su bile razbacane …

4 komentara

  1. S

    Molim, i drugi put… mislim, za ono… „hvala Vojvodini“ ;).
    Naravno, zezam se.

    Prelepo mesto. Bio sam.

    Jedino što su domaćini zaboravili da ti kažu je da to nije ni u Vojvodini ni u Srbiji nego, na žalost, u Hrvatskoj.
    Možda deluje čudno, ali je tako.
    Oko tih meandera Dunava smo još pod sporom sa njima.
    Svi misle da je Dunav granica, ali nije.

    Ali, možda nije ni važno… valjda neće staviti granični prelaz na izlazu iz Monoštora?
    Nadam se da neće.

    Pozdrav

  2. Ja ne pređoh granicu, niti mi bilo gde tražiše pasoš.

  3. S

    Znam, neće je ni stavljati… bar se nadam.
    Ali stvarna granica je na samom izlasku iz sela Bački Monoštor.
    Bukvalno na kraju ulice koja izlazi ka „Gornjem Podunavlju“.
    Administrativne gluposti bivše SFRJ.
    Nema veze.
    Neka si se ti lepo provela… to je najvažnije.

Ostavite komentar