Desno uvo umreženo sa levom logikom

Pisah pre nekoliko meseci kako sam šmrcala kad sam pročitala da je umrla ona majmunica što je znala 250 reči. Nije što je umrla, neće ni mene majmunski svet da žali, nego zato što je znala samo 250 reči, nikakav joj fond bio a komunincirala je sa naučnicima! Moj fond bogat, prebogat, što običnih reči, što stranih, što psovki, kad krenem da pričam pa počnem da kitim… i opet me malo njih razume. E zbog toga sam šmrcala.

Nego, onda mi nije bilo jasno, nije sad a neće biti ni ubuduće, vidim da ne kontam baš do kraja, šta su hteli ti naučnici. Otkud im ideja da uče majmune da govore i šta su očekivali. Da l’ očekuju da im neki jednom ispriča kako je njegov pra, pra, pradeda iz čiste dosade rešio da uspravi glavu i postane još veći majmun nego što je bio do tad i dovede svet na ivicu propasti. Kad je počeo da se množi. I da popravlja prirodu i uređuje je onako kako on misli da treba.

Ja nešto ne verujem da smo od majmuna, ne verujem ni da smo od boga al’ od koga god da smo računam nije taj za džabe napravio da se medjusobno ne razumemo. Mi sa majmunima, majmuni sa ribama, ribe sa pticama i tako unakrst. Da je trebalo da se razumemo razumeli bismo se odma’. Pa mi padne na pamet da svi oni nas možda i razumeju, žive svoje lepo uređene živote vekovima i vekovima i umiru od smeha pošto ne umeju da se krste. Eto majmuni, očas posla izaberu vođu, jes da bude malo krvi al’ se posle ne postavlja pitanje. Kod nas silna neka demokratija, nit’ umemo da izaberemo vođu, nit’ taj vođa zna šta će sa nama kad ga izaberemo. Tamo kod majmuna jedan majmun celo krdo organizuje i nikome ništa ne fali.

A mi našli da pripitomljavamo majmune umesto da oni pripitomljavaju nas. Mi smo, bre divljaci! Jedini smo koji kao evoluiraju i nikako da završimo taj proces, smirimo se, sednemo i počnemo da živimo.

A da ne bi ispalo da smo najgori na svetu, k’o što jesmo, naučnici skoro utvrdiše da i majmuni lažu. Vala, ne lagali! Imali su na koga i da se ugledaju. Morali smo neku bolest da im prenesemo. Doduše, majmuni više varaju nego što lažu i to uglavnom oko hrane, umeju da sakriju, pa da ne podele sa ostatkom krda što do sad nije zabeleženo. Skroz amaterski. Al’ dobro, ima vremena evoluiraće majmuni, k’o što rekoh, imaju na koga da se ugledaju.

Sad je ostalo da pripitomimo sve životinjske vrste i da ih naučimo koječemu. Ipak smo mi ljudi najsavršenija vrsta, orgaizovana do savršenstva, nije lepo da gledamo kako se ostale vrste zlopate. Ne znaju da lažu, kradu, prave se ludi, ništa bre!

I tako… posmatraju naučnici čas majmune čas ljude, pa posmatrajući ljude utvrdiše da desno uvo kod čoveka ima prioritet u odnosu na levo, to jest, ono što čovek čuje na desno – čuo je. Kad sluša na levo to je k’o ono “prošlo mu kroz uši“.

Elem, naučnici ušli u diskoteku i umesto da igraju i napiju se k’o i svi ostali, oni posmatrali i došli do sledećeg zaključka: ako nemate cigare i pridjete nekome da mu zatražite morate da arlauknete pošto je u diskotekama, jelte, glasna muzika. Ako mu arlaučući prišapnete na desno uvo da vam treba cigareta odma’ dobijete. To je zato što signal iz desnog uveta odma’ putuje brzinom svetlosti u levu polovinu mozga zaduženu za logiku a ovaj zdravologično odmah vadi cigare. Ako se zeznete pa to isto zatražite na levo uvo ovaj vas samo belo pogleda, k’o krava mrtvo tele i kaže – manje jedi pa kupi. To zato što signal iz levog uveta putuje u desnu stranu mozga u kojoj nema logike. Šta ima ne znam, valjda centar za baksuzluk.

Savet naučnika je da ako nešto ‘oćete vodite računa na koje uvo ćete da šapućete onom od koga to hoćete. ‘Odma ćete da dobijete.

Ja ukapirala. Prvo ću večeras ultimativno da zahtevam da ljubimac i ja promenimo mesta u krevetu pošto mu ja naležem na levo uvo. Vidim ništa mi ne uspeva pa ću noćas signale da mu šaljem u onu zdravologičnu stranu mozga.

Drugo, moram da razradim taktiku kako da stignem do desnih ušiju nekolicini ljudi odozgo. Jes’ da ja odavno mislim da oni ne čuju ni na jedno ni na drugo uvo a da onaj centar za logiku nemaju uopšte, al’ ako naučnici kažu da imaju i da može da uspe ako počnem da im cvrkućem na desno uvo ja ću da probam. Ništa ne mogu da izgubim a mogu mnogo da dobijem. Tako kažu u reklamama kad reklamiraju igre na sreću. Ću da probam! Ako ništa, naučiću da cvrkućem što do sad nisam umela.

Treće, ja bi najvolela da mogu da stignem do nekog majmuna pa da mu prišapnem na desno uvce – Aj’, leba ti, ponovo. Polako, uspravi se i kreni. Vidiš gde je ovo otišlo, ne zna se ni ko pije ni ko plaća, ko laže, ko ne laže, ko je to od koga naučio, opšta, bre, pometnja nastala.

Četvrto, mogu da okrenem boga na onaj broj pa kad se uključi automat i kaže kako je bog trenutno zauzet al’ da mogu da mu ostavim poruku, da sačekam zvučni signal i kažem kad ću da ga zovem da mu nešto ispričam al’ da on nikako ne zaboravi da drži slušalicu na desnom uvetu da bi aktivirao logiku pošto je prošli put napravio prilično nelogičnih stvari.

Peto, mogla bi ja malo da okrećem levo uvo i da sve signale obrađujem u desnoj strani mozga, da malo obiđem onu stranu gde mi je logika jerbo il’ mi je logika zakržljala il’ je sve nelogično.

Lepo imam da primam na levo uvo, da propuštam kroz desno ne filtrirajući kroz logiku i onda mogu da me bole i levo i desno uvo za sve.

I za ljude, i za majmune, i za logiku. I ko laže, ko ne laže.

A i za naučnike koji uporno pokušavaju da dokažu da majmuni imaju ljudske osobine.

Umesto da posmatraju ljude s namerom da naučno dokažu koji je razlog što ljudi postaju majmuni.