Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju

Svako malo na društvenim mrežama neko zavapi kako će nešto da objasni detetu, uglavnom nešto što se kosi sa njegovim vaspitanjem, pravoslavljem, seksualnim opredeljenjem, kad najave prajd, kad muškarac nosi roze čarape, najviše cvile kako će detetu objasniti zašto se dva muškarca ljube na ulici i ovo me fascinira jer, evo, sto godina imam i još nisam videla ta dva muškarca. A i da jesam, ponašala bih se isto kao i kad se ljubi strejt par, prošla i pomislila kako je ljubav divna.

Bila sam mlada i glupa jer da nisam, shvatila bih koliko je važno to što su posle decenija i decenija ipak uspele da izgovore to – Eh, da mi je ova pamet, a one godine.I bila bih zahvalna.Jer tek kad žena shvati u kakvom je zatvoru bila, tek kad shvati koliko je „bila glupa“, ona postaje bolja majka svojoj ćerki, kida lance koje je trebalo da nasledi ćerka, oslobađa je.

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

Kad budeš čitala ovu priču, već ćeš znati da većina priča za devojčice ima tužan početak i srećan kraj. Zato ja ovu priču počinjem od trenutka kad sam pomislila da je kraj. Od dijagnoze. Od karcinoma. Od straha. Da bi, kad završiš čitanje, znala koliko ima sreće na ovom svetu.

Ovaj tekst je posvećen svim ženama koje se u ovom trenutku bore sa karcinomom dojke.Ovaj tekst je opomena svima vama.

Ručkovi su mi postali ko da mi dolaze prosci pa hoću da pokažem šta sve umem da spremim. Par puta mi hazbend rekao da preterujem – ne moraš danas da kuvaš – pa šta da radim, boke, ako ne budem kuvala, mož’ mi padne na pamet ideja da te udavim, bolje da kuvam!

Oliver je bio Hrvatska.Balašević je bio Jugoslavija.

Moj hazbend zavlači ruku u moju tašnu svaki put kad se desi da me pita gde je nešto, a ja odgovorim – tamo u mojoj tašni. Ako ovo nije dovoljno šokantno, moj hazbend zna šifru za moj telefon, pasvord za mejl, sve pasvorde za sve društvene mreže. Nisam sigurna baš da bi znao kad bih ga sad propitivala koliko je zapamtio gradivo, ali milion puta sam mu rekla – vidi ko mi je poslao poruku, loguj se na moj mejl, pas je taj i taj, pogledaj jel mi stiglo to i to, bilo je tih situacija.

Jednog dana sam sela i pročitala par tekstova o tome šta je autofagija, kako funkcioniše, šta se dešava, na šta treba obratiti pažnju i skontala da bih mogla da probam i da bi moglo da uspe jer ionako imam te duge periode nejela. Jedino čega sam se plašila bilo je kako ću se odreći da u pola noći pojedem nešto što mi se jede.

I mi preko pedeset imamo seks. Još uvek, iako to ove od dvadeset ne veruju. I volimo kad se svučemo da izgledamo kao da smo u večernjoj haljini. I da našem muškarcu zacakle oči jer smo porasle velike i više se ne svlačimo u mraku jer nas boli uvo da li imamo celulit, i da li će on da se frapira što naše grudi kao Njutnova jabuka streme ka zemlji, nisu naučile da se odupru gravitaciji i godinama. Mi uživamo bez briga. To ide s godinama.