Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju

Iz zatvora u kome je živela Jovanka je izlazila samo jednom godišnje da poseti Titov grob. Ostalih trista šezdeset četiri dana je gledala kroz prozor. Okrenut ka dvorištu. Okrenuta leđima ovom društvu. U prostoriji bez grejanja.

Svakoj ženi u postmenopauzi će lečiti poremećaj sna, recimo, melatoninom i poremećaje raspoloženja nekim sedativima i niko, nijedan lekar, neće joj „lečiti“ vaginu. Kao što rekoh, ne računaju da je ženama u menopauzi vagina potrebna – sram te bilo, idi pravi unucima krofne!

Postoji jedna bitka koju gubite u samom startu, pre nego što ste je i počele, u trenutku kad ste rođene. To je bitka protiv starenja. Možete očajnički da pokušavate da zaustavite vreme, ono će ipak prolaziti, prvo će cureti, pa teći, pa ličiti na rečni brzak.

Ako niste shvatili, zdravstveni sistem u Srbiji je na aparatima za održavanje života, pitanje je trenutka kad će taj aparat biti isključen o čemu nas niko neće obavestiti jer bi to značilo da nema onog silnog novca koji se uzima građanima za taj isti sistem.

Samo zbog te činjenice da nam se utroba cepala dok smo vas rađale trebalo bi da nas poštujete više od boga jer vas nije stvorio on, nego smo vas rodile mi.Da ima pravde na ovom svetu svakome od vas bi dodelio po jedan kamen u bubregu veličine klikera koji biste morali da izbacite kroz svoj cenjeni penis pa da možda, samo možda ukapirate šta je rađanje

Svako malo na društvenim mrežama neko zavapi kako će nešto da objasni detetu, uglavnom nešto što se kosi sa njegovim vaspitanjem, pravoslavljem, seksualnim opredeljenjem, kad najave prajd, kad muškarac nosi roze čarape, najviše cvile kako će detetu objasniti zašto se dva muškarca ljube na ulici i ovo me fascinira jer, evo, sto godina imam i još nisam videla ta dva muškarca. A i da jesam, ponašala bih se isto kao i kad se ljubi strejt par, prošla i pomislila kako je ljubav divna.

Bila sam mlada i glupa jer da nisam, shvatila bih koliko je važno to što su posle decenija i decenija ipak uspele da izgovore to – Eh, da mi je ova pamet, a one godine.I bila bih zahvalna.Jer tek kad žena shvati u kakvom je zatvoru bila, tek kad shvati koliko je „bila glupa“, ona postaje bolja majka svojoj ćerki, kida lance koje je trebalo da nasledi ćerka, oslobađa je.

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

Kad budeš čitala ovu priču, već ćeš znati da većina priča za devojčice ima tužan početak i srećan kraj. Zato ja ovu priču počinjem od trenutka kad sam pomislila da je kraj. Od dijagnoze. Od karcinoma. Od straha. Da bi, kad završiš čitanje, znala koliko ima sreće na ovom svetu.

Ovaj tekst je posvećen svim ženama koje se u ovom trenutku bore sa karcinomom dojke.Ovaj tekst je opomena svima vama.