Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju

Moj hazbend zavlači ruku u moju tašnu svaki put kad se desi da me pita gde je nešto, a ja odgovorim – tamo u mojoj tašni. Ako ovo nije dovoljno šokantno, moj hazbend zna šifru za moj telefon, pasvord za mejl, sve pasvorde za sve društvene mreže. Nisam sigurna baš da bi znao kad bih ga sad propitivala koliko je zapamtio gradivo, ali milion puta sam mu rekla – vidi ko mi je poslao poruku, loguj se na moj mejl, pas je taj i taj, pogledaj jel mi stiglo to i to, bilo je tih situacija.

Jednog dana sam sela i pročitala par tekstova o tome šta je autofagija, kako funkcioniše, šta se dešava, na šta treba obratiti pažnju i skontala da bih mogla da probam i da bi moglo da uspe jer ionako imam te duge periode nejela. Jedino čega sam se plašila bilo je kako ću se odreći da u pola noći pojedem nešto što mi se jede.

I mi preko pedeset imamo seks. Još uvek, iako to ove od dvadeset ne veruju. I volimo kad se svučemo da izgledamo kao da smo u večernjoj haljini. I da našem muškarcu zacakle oči jer smo porasle velike i više se ne svlačimo u mraku jer nas boli uvo da li imamo celulit, i da li će on da se frapira što naše grudi kao Njutnova jabuka streme ka zemlji, nisu naučile da se odupru gravitaciji i godinama. Mi uživamo bez briga. To ide s godinama.

Život vam ovih dana zavisi od:lekara, medicinskih sestara, tehničara, čistačica, vozača, kompletnog bolničkog osoblja; vozača svega i svačega, od ljudi do robe; žena koje znaju da šiju i neumorno šiju maske koje ne naplaćuju; farmaceuta nazvanih „prodavcima u apotekama;

Novinari, učinite uslugu svima nama - pitajte milion puta sve dok vam ne odgovore.Ko ima Twitter nalog neka prati @amfibolijeNapomenaa - ovaj tekst ne treba da vam unosi paniku, treba da vas natera da tražite tačne informacije.Iako pripadam rizičnoj grupi, ne paničim. Samo sam besna.

Najiskrenije žalim muškarce koji trpe taj nenormalni pritisak da bi trebalo manje pažnje da posvećuju majci. Jebote, ko danas to radi! Kad imaš ženu!Zbog toga, muškarci, bežite od žena koje vam zvocaju za majku, kojima smeta što volite svoju majku i nazivate je mamom. Život će vam zagorčati. Bežite kad prvi put upita morate li bar sad – da joj odnesete lek, da je zovete, da odete kod nje na ručak, da je negde odvezete, svejedno šta.

U ovoj zemlji, kad neko za sebe kaže da je profesionalac, to obično znači da nema ni stida ni obraza, da bi gazio i žive i mrtve i rođenu majku prodao za malo slave i još manje para. Koji god posao da radite, možete biti profesionalac samo ako niste usput zaboravili da ste istovremeno, sve vreme, dan noć, na poslu, kod kuće i – čovek.

I danas, a imam preko pedeset dok ovo pišem, nisam uspela da razumem kako to ljudi misle da je dete kompenazacija za sve ostalo u životu i za sve ostale ljude. Nije. Jer u trenutku dok sam plakala, nisam bila samo mama, bila sam istovremeno devojčica koja je ostala bez mame.

Ed... Da sam ti otvorila vrata obučena samo u celofan, da li bi i dalje gledao bejzbol utakmicu?Ed: Ne, dušo, zatvorio bih te u ludaru.Koliko puta su vam rekli da ste lude ili spremei za ludnicu samo zato što ste izašle iz okvira pravila ponašanja? Ili zato što ste vi želele jedno a oni oko vas sasvim drugo?

Samo šest stotina metara od najveće gužve koju možete da zamislite u Beogradu, iznad okretnice autobusa broj 26, nalazi se naselje u kome živim. Možete li da zamislite naselje – u kome postoji mnogo, mnogo zgrada koje se sve vode …