Najnoviji tekstovi

Jaka sam žena, plaše me se muškarci

Od mene nikada nije otišao nijedan muškarac zato što sam bila jaka nego samo oni kojima nisam „legla“, koji me nisu voleli, ali da su me se plašili, nisu. Nisu me, bre, hteli. I kad bi me neko pitao zašto su ti neki odlazili od mene, ja bih lepo rekla – pa šta znam, ne voli me, ne dopadam mu se, a ne – ja sam jaka, a on se usr’o.

Pročitaj više »

Zemljotres Megan ili zašto je za ceo svet važno venčanje princa Harija i Megan

Ja nisam bila prostitutka, niti imam neku mrlju u porodici, ali zato što me je izabrao moj muž, njegova porodica ga je emotivno razorila i ostavila mu ranu koja neće zarasti do kraja života. Mene još uvek pojedini pitaju – a da li tamo u Zagrebu mojoj ćerki njena porodica pravi probleme jer je Srpkinja. Psujem u sebi. Poštujte tuđe ljubavi. Zbog njih vam neće pasti kruna s glave. Nije ni kraljici danas.

Pročitaj više »

Dadilja 2.0

Učite ih da vežu pertle, peru zube, obrišu guzu... Ako vam deca idu u vrtić, prestanite da ih popodne vodite u igraonice, već su dovoljno bili sa decom, punih osam, devet, sati, odvojite svoje dragoceno vreme za njih. Vi ste im nezamenljivi u razvoju. Budite mame 2.0, ništa tome ne fali, ali s merom i uzdržano.

Pročitaj više »

Priča o 55 godina

Tvoje godine tebi ne znače ništa. Znače samo drugim ljudima koji te po tome procenjuju i ocenjuju. Šta nije za tebe. Šta je sramota da radiš. Šta je sramota da kažeš. Gde je sramota da se pojaviš. Uopšte, ovi što misle da je njihova mladost samo njihova privilegija, tvoje godine procenjuju kao neku sramotu, kao da ti nikada  nisi bila mlada, kao da oni neće ostariti.

Pročitaj više »

Spomenik Juriju Gagarinu – veliki postament, mala glava – sve isto kao u Srbiji

Sve ovo sa ovim spomenikom podsetilo me na to šta nam sve promiče, šta sve dozvoljavamo, za šta sve mislimo da ne možemo da promenimo. I kako razum građanima Srbije već par godina maše i govori – pa, pa... a građani odmahuju i ispraćaju ga sve misleći da će sedeći i zezajući se po mrežama nadjebati ovu ogromnu marketinšku mašinu. Dok im se bolji život smeši samo ko zna koji put kao repriza.

Pročitaj više »

Malo dete, mala briga

Sve dok sam je držala za ruku, dok jednog dana nije odlučila da je porasla dovoljno i da je blam da je majka drži za ruku, nekako sam bila normalna. Kad je svoju ruku „amputirala“ od moje, u moj stomak se uselila neka životinja nepoznatog porekla koja uglavnom podrhtava i s kojom je moj razum u neprekidnoj zavadi.

Pročitaj više »

Metro će biti tu dok kažeš – metro! Rekoh i ništa.

Pa čoveče, kad mogu da prodaju karte za Mars koji je, po slobodnoj proceni naučnika, od zemlje udaljen 54,6 miliona kilometara i do kojeg bi put trajao oko devet meseci, pa šta je čudno ako mašu kartama za metro u čiji temelj se još nisu zapljunuli, svi ovi koji smatraju da mogu da naprave metro u zemlji u kojoj vozovi idu sporije nego pre Prvog svetskog rata, odmah treba da kupe mašinice. Za šišanje ovaca. Srećni vam izbori.

Pročitaj više »

Pred godišnjicu braka

Nekoliko puta sam bila ubeđena da reč sa njim, evo kunem se u sve, nikada više neću progovoriti. Nekoliko puta sam bila ubeđena da reć sa mnom, tu me seci, neće progovoriti. Par puta sam planirala da pobegnem od kuće i par puta sam sumnjala da je pobegao od kuće. Nekoliko puta smo pretresali dan kad se sretosmo, bolje da se nikad sreli nismo. Nekoliko puta smo se toliko dernjali da nadjačamo jedno drugo da sam zatvarala prozore da neko ne pomisli da se koljemo.

Pročitaj više »

Dan kad je otišao Glogovac

Kad god ste zastali, kad god ste zaustili a niste izgovorili, kad god ste ustuknuli, pomogli ste da ove vrline o kojima je Glogovac govorio, ne budu više vrline, već da budu karakteristike glupog čoveka. I pomogli ste da oni koji kradu, varaju, dva padeža ne umeju da ubodu, postanu vidljiviji i merilo uspeha.

Pročitaj više »

Srbija u stalnom stanju borbene gotovosti

Ako ste kao ja, pa stalno, gde god se nađete, osluškujete šta priča narod, sigurno čujete, u prevozu, redovima u marketima, bankama, gde god stoji više od troje ljudi, da je sve ovo postalo strašno, da nas truju, da nas mrze, da nas potkradaju, čovek samo treba da gleda svoja posla, kako da preživi i izvede decu na put. I to, ako je ikako moguće, na neki put koji vodi van Srbije. Jer ko bi želeo da mu dete sutra živi na buretu baruta, u zemlji kojoj stalno neko preti, ako ne komšije, onda bar Kim Džong Un.

Pročitaj više »