Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju

Radiš ono što ti se ne radi, kao želiš ono što ne želiš, misliš što ne misliš, samo zbog toga da bi te voleli. I mrziš sebe, a ne provaljuješ zbog čega.

Kad budeš čitala ovu priču, već ćeš znati da većina priča za devojčice ima tužan početak i srećan kraj. Zato ja ovu priču počinjem od trenutka kad sam pomislila da je kraj. Od dijagnoze. Od karcinoma. Od straha. Da bi, kad završiš čitanje, znala koliko ima sreće na ovom svetu.

Ovaj tekst je posvećen svim ženama koje se u ovom trenutku bore sa karcinomom dojke. Ovaj tekst je opomena svima vama.

Ručkovi su mi postali ko da mi dolaze prosci pa hoću da pokažem šta sve umem da spremim. Par puta mi hazbend rekao da preterujem – ne moraš danas da kuvaš – pa šta da radim, boke, ako ne budem kuvala, mož’ mi padne na pamet ideja da te udavim, bolje da kuvam!

Oliver je bio Hrvatska. Balašević je bio Jugoslavija.

Moj hazbend zavlači ruku u moju tašnu svaki put kad se desi da me pita gde je nešto, a ja odgovorim – tamo u mojoj tašni. Ako ovo nije dovoljno šokantno, moj hazbend zna šifru za moj telefon, pasvord za mejl, sve pasvorde za sve društvene mreže. Nisam sigurna baš da bi znao kad bih ga sad propitivala koliko je zapamtio gradivo, ali milion puta sam mu rekla – vidi ko mi je poslao poruku, loguj se na moj mejl, pas je taj i taj, pogledaj jel mi stiglo to i to, bilo je tih situacija.

Jednog dana sam sela i pročitala par tekstova o tome šta je autofagija, kako funkcioniše, šta se dešava, na šta treba obratiti pažnju i skontala da bih mogla da probam i da bi moglo da uspe jer ionako imam te duge periode nejela. Jedino čega sam se plašila bilo je kako ću se odreći da u pola noći pojedem nešto što mi se jede.

I mi preko pedeset imamo seks. Još uvek, iako to ove od dvadeset ne veruju. I volimo kad se svučemo da izgledamo kao da smo u večernjoj haljini. I da našem muškarcu zacakle oči jer smo porasle velike i više se ne svlačimo u mraku jer nas boli uvo da li imamo celulit, i da li će on da se frapira što naše grudi kao Njutnova jabuka streme ka zemlji, nisu naučile da se odupru gravitaciji i godinama. Mi uživamo bez briga. To ide s godinama.

Život vam ovih dana zavisi od: lekara, medicinskih sestara, tehničara, čistačica, vozača, kompletnog bolničkog osoblja; vozača svega i svačega, od ljudi do robe; žena koje znaju da šiju i neumorno šiju maske koje ne naplaćuju; farmaceuta nazvanih „prodavcima u apotekama;

Novinari, učinite uslugu svima nama - pitajte milion puta sve dok vam ne odgovore. Ko ima Twitter nalog neka prati @amfibolije Napomenaa - ovaj tekst ne treba da vam unosi paniku, treba da vas natera da tražite tačne informacije. Iako pripadam rizičnoj grupi, ne paničim. Samo sam besna.