O meni

Mahlat je uvek je smatrala da baš i nije važno ko je rekao, da je mnogo važnije to što je uopšte rečeno nešto o čemu se inače ćuti.

Odrasla taman toliko da odgovara za svoje postupke i izjave. Stoji iza svega što je rekla, napisala i uradila. Nikada se ne kaje, tu bolest smatra teškom i zaludnom.

Pogrešno vaspitavana. Zbog one narodne “pametniji popušta”, vrlo često se povlačila pa tako poprilično kasno, zbog te iste narodne, shvatila da ovim svetom vladaju budale.

Iz istog razloga je, često, kad nije znala šta će sa onima oko sebe, bolela glava, stomak… i kosa je umela da je boli. O duši neće da govori. I stručni i nestručni su joj postavljali razne dijagnoze sve do trenutka dok nije rešila da je za sve ipak boli dupe. Tako se i izlečila.

Često menja vozni red zbog svih onih koji je čekaju na nekom ćošku.

Alergična je na pitanje: “A koliko si ih imala do sad?”. Nikada ne zna da li se pitanje odnosi na one koje je imala emotivno ili na one koje je imala vaginalno. I jedno i drugo smatra svojom intimom.

Ima mnogo poznanika koji stalno pokušavaju sa njom da vode neke skener-razgovore, to jest – pokušavaju da joj prodru u dušu, krvotok i intimni život. O prijateljima ne želi da govori, poštuje to što su joj prijatelji.

Odlično govori jedan strani jezik na kome je mnogo bolje razumeju nego kad priča na maternjem.

Živi u gradu bahatih, bezobraznih, nevaspitanih i zbunjenih ljudi. Kad su se i zbog čega zbunili pa postali ovakvi nije joj poznato.

Izbegava žene koje se predstavljaju kao honorarne časne sestre i muškarce koji sa njom razgovaraju taktički, kao da je retardirana, samo zato što je žena.

Proglašena za baksuza jer živi, radi, misli i priča onako kako hoće i oseća a ne onako kako se od nje očekuje.

Ako nekome bude potrebna, može je naći na zlatoustam@gmail.com