Brend idioti

Pre nekoliko meseci sam čitala predloge korisnika interneta šta treba da bude srpski brend od čega mi se dizala kosa na glavi – ajd’ da rešimo šta će da nam bude brend pa da ga poguramo možda će i da postane. I u moru nevidjenih, neverovatnih i ekstra glupih predloga upala mi u oči konstatacija da je srpski brend  – omladina.

Da ponovo napomenem da o brendovima i brendiranju ne znam ama baš ništa, znam samo da ono što jeste srpski brend nismo uspeli da plasiramo, zaštitimo, poboljšamo, predstavimo i bilo šta sa tim uradimo jer se prema brendovima ponašamo kao prema mostarskom mostu – napravićemo lepši i stariji. I tako silujući ne vidim da se bilo šta uradilo sem što se neke stvari brendiraju same od sebe, tako to ide sa brendovima. Jedini problem je što brend ne mora da bude svima prihvatljiv, to jest, brend postane i nešto što ne bi smelo ni da postoji.

Dakle, naša omladina ima neke uspehe, što u tenisu, što na takmičenjima iz matematike i raznoraznih drugih stvari, u svemu onome u čemu imaju uspeha i mladi iz drugih zemalja pa ja nigde ne pričitah da su mladi Kinezi brend Kine zato što su savladali svoje pismo ili da su mladi Papuanci postali brend kad su iz dečijeg sveta imali inicijaciju u svet odraslih a prošli nevidjene muke što ni jedan mladi brend Srbin ne bi izdržao. Jer, mladi brend Srbi, oni koji najviše pune novine, o kojima se najviše piše su junaci samo u stadu gde im nivo inteligencije opada i gde se ponašaju junački neartikulisano.

Kakva, bre, brend omladina!

Na stranu svi mladi, pristojni ljudi kojih, naravno, ima više, pristojnost i normalnost ipak ustupaju pred brend idiotima.

Brend idioti su oni koji prebijaju strance na ulicama Beograda. Brend idioti su oni koji su ubili Brisa Tatona. Brend idioti su svi koji se služe jezikom  pesnice.

Povodom poslednjeg slučaja – prebijen je Slovenac, Holadski državljanin koji je pevao ‘’Makedonsko devojče’’. Kombinacija koja iritira mlade patriote, budućnost Srbije. Brate, je l’ ti znaš gde si doš’o. U zemlju čija vlast koristi svoju omladinu i pravi od njih huligane, u zemlju u kojoj ministar policije, mrtav hladan, izjavi da ‘’sto hiljada policajaca’’ ne mogu da zaštite grupu ljudi od šačice huligana jer huliganima mediji posvećuju toliko pažnje da imaš utisak da ih ima tri miliona! U zemlju u kojoj će neko pokušati da otme devojčicu iz vozila javnog prevoza a da niko od putnika ne mrde prstom, u zemlju gde će ljudi okrenuti glavu da ne vide ono što MORAJU da vide i na šta moraju da reaguju. U zemlju gde smo ubistvo Brisa Tatona ‘’prali’’ izlaženjem na ulicu. U zemlju gde niko neće izaći ispred skupštine da prozove sve one koji se prepiru u skupštini ko više voli Srbiju i srpski narod da se uzmu u pamet i srede zakone ove zemlje. U zemlju gde sudija pretnju smrću proglašava uvredom i oslobodi huligane. U grad u kome na svakom drugom zidu piše ‘’Pravda za Uroša’’, junošu koji je policajcu gurao baklju u usta misleći da je sladoled.

Desiće se ponovo jer ovaj grad je pun brend idiota. Jer je ljudima ovde pomerena pamet i jer je vapsitavanje dece preuzela ne ulica nego vlast.

Krajnje sam besna. Prvo što se ovo ponovo desilo a drugo što posle čitam da je to učinio – stariji maloletnik, mladji punoletnik, tako neku glupost koja treba da mi kaže da se mali zaigrao i da će mu neki sudija najverovatnije oprostiti glupost i otpisati je na nezrelost. Da se preneraziš. Kako znaju da mlate a ne znaju da treba da ustanu nekome u prevozu.

Ovo je zemlja huligana. I biće sve dok prema njima ne počnemo da se ponašamo kao prema huliganima a ne kao hodajućim dvonožnim životinjama koje nisu svesne toga šta rade.

Je l’ maloletan – neka odgovaraju njegovi roditelji ako mi već mislimo da je on malouman.

Je l’ punoletan – nema, bre, mladji punoletnik, stariji punoletnik! Je l ima mozak? Ima da nauči da ga koristi ili neka tuca kamen u nekom zatvoru ako ne zna šta će sa snagom!

Dosta mi je.  Neću više da živim u zemlji koja se vodi kao zemlja visokog rizika na svim mogućim poljima. Neću da čitam gde je predsednik, u kom manastiru, zapalio osveću sebi za zdravlje i doživotno predsednikovanje i što se zove Boris a ne Borisav. Neću da čitam kako smo lideri u regionu u borbi protiv organizovanog kriminala kad se zna šta je sve organizovan kriminali da to nikako ne može da prodje bez blagoslova državnog vrha.

Hoću sredjenu zemlju i normalne ljude. I hoću normalnu decu a ne huligane. U šta to raste? U budućnost? U snagu ove zemlje?

Pročitajte ovaj tekst. Da se preneraziš. I šta sa tim? Ništa kao što znate. Ovakve stvari kod nas prolaze kao – svako čudo za tri dana.

Kod nas im se ovakve stvari brišu iz dosijea, prašta im se. U Americi im u dosijeu do kraja života piše da su probali marihuanu.

Mi smo zemlja brend idiota.  Brend vam je, kako moja mala pamet kapira, sve ono što je prepoznatljivo.

Da je jedan  – mnogo je.

Ovoj zemlji je potreban bolji zakon.

Pa da vidim ko će se junačiti.

Inače, neće se mnogo pisati o uspehu onih normalnih mladih.

Počeće da nas zaobilaze.

A ako baš žele da vide kakvi smo najbolje da ovde glume da su gluvonemi.