Shvatam ja situaciju al’ situacija ne shvata mene

Ono kao mrak, opštenarodni očaj, može svako da bude prosvetitelj, što duhovni, što kakav god, zavisi kome kakva ideja padne na pamet, a o spasiocima da ne govorim.

Ono kao – mila sestro, ja ću da ti pijem mozak na slamčicu dok god pulsira al’ ti nemoj ništa da se sekiraš, zatrću ti svaku misao, ti posle sedi i čekaj, neko će da dodje da ti vrati razum.

Nije da nisam krštena i nije da se ne krstim, krstim se samo puca. I levom i desnom. Ne vidim da pomaže.

Danas bi trebalo da napišem jedan bogoljubavni post i bih  da je samo stvar do boga, stalno mu odašiljem poruke ljubavi, jes da se on ne oglašava al’ nema veze, znam da se samo pravi. Mislim, znam da me voli, ako može da voli sve što zemljom hodi može i mene.

Shvatam i ono da ovde ne može ništa s merom i uzdržano, da nema onoga – dva puta meri jednom seci, to jest, razmisli, bre, pre nego kažeš, ima nekih i koji slušaju, a i koji su te slušali prošle godine.  Mislim, ako već Amfilohije kaže da smo ‘kirilo – metodijevski kršteni’ što se ne ophodi prema nama kao prema krštenima, pismenima, nekako, a ne stalno kao prema stadu.

Od juče pokušavam da budem ispunjena radosnom tugom pa ne umem. Mogu tako da izgledam,  to bi mi bilo lakše al’ da se osećam ne mogu nikako. Svake godine na Božić treba da budem ispunjena ne ljubavlju prema bogu nego aktuelnom političkom situacijom.

Ili, na najradosniji pravoslavno hrišćanski praznik on mi poželi mir  porukom – četiri jahača Apokalipse krenula, raduj se! Bog neće imati vremena da te spašava jer će se baviti razumom nekih tamo koji imaju vlast nad državama i narodima iako se oni njemu ne mole uopšte. Al’ naš bog je, valjda, takav, umesto da se bavi nama on se bavi njima. A ako se i njihov bog njima bavi ja se ubih razmišljajući ko će nama da se pozabavi.

Na današnji dan kad ja slavim Hristovo rodjenje njegov otac će se baviti razumom tih nekih pa će ih naterati da preispitaju svoju odluku u vezi Kosova! Aman!

Oni koji su prekrajali starozavetne knjige mora da su imali najbolju nameru, mada čim nešto prekrajaš namera je sumnjiva, al’ ajde, to je i dovelo do toga da mene danas Amfilohije poziva da živim skromno, bogoljubno, uzdržavajući se od života da bih jednog dana mogla zajedno sa njim da se ‘saraspnem, sapogrebem i savaskrsnem’. U ljubavi prema bogu. Samo što bih ja da volim boga malo nasamo, kako znam i umem, bog će valjda razumeti.

A i progledaće jednog dana, nadam se, pa će videti ko ga zastupa na zemlji, uglavnom oni koji pozivaju ljude da žive ‘jevandjelski skromno od dela ruku svojih’ a za njih se ne zna od čijih dela žive. Valjda im svi oni zamkovi i zatamnjeni automobili stvarno padaju sa neba po onom sistemu – neka gospod sa nebesa kupi tebi mercedesa…  Možda takve molitve i uspevaju, otkud znam, nisam probala.

Srećan vam Božić.

Znam da je ovo skromno i da ne pokazuje nikakvu ljubav ali ne umem bolje da čestitam.

Oni bogobojažljivi koji su ovo pročitali neka se ne sekiraju da će biti ‘saraspeti’ sa mnom.

Mene će posebno.

I da, imam samo jednu božićnu želju – da poslušni rade upravo suprotno od onoga što im savetuju – da misle!

To i može da nas spase.