Već sam pisala o uskoro – priloškoj odredbi za vreme. To vam je još jedna reč u Srbiji kojom se kao nešto govori a ne kazuje ništa. Od reči uskoro se ostaje na vlasti. I jedino tome služi. Dakle, Beograd će uskoro dobiti most koji povezuje Zemun i Borču. U stvari, juče je potpisan predugovor o izradi projekta. Ikea zapošljava ’’pola’’ Srbije. Pročitaš vest i vidiš da su iz Ikee dolazili tek da osmotre zemljište. I nas, valjda. Od marta stanovi toliko jeftini, možda će gradjani nešto platiti a možda i neće, kao u stara, dobra, Titova vremena. U martu će možda ’’udariti’’ neki temelj da se vlasi ne dosete. Ne znam o kojim se lokacijama priča u Nišu i Novom Sadu koji su deo ove priče ali lokacija u Beogradu, odnosno van Beograda gde treba da nikne to ’’uskoro’’ je livada za koju prvo treba da se uradi prenamena što je proces a onda da se razvuku i razvedu infrakomunalne stvari, ono voda, struja, toplovodi i ostalo što je takodje proces i što je najjeftinije uraditi preko mosta, onog što će uskoro da poveže Zemun i Borču. Rasim Ljajić, onaj što je bio zadužen da komunicira sa radnicima i ostalim ojadjenim ljudima izjavio je koncem prošle godine da bi javna komunalna preduzeća trebalo da to odrade besplatno. Šta da radiš sem da se krstiš, naročito sad kad skoro sva javna komunalna preduzeća štrajkuju i pokušavaju da dokažu da su prdnula u čabar. Druga izjava kojom se zamajava narod je – imamo potencijal. Šta to znači moja pamet nemože da provali. Mi potenicjal za štošta imamo odavno samo što nemamo pojma šta ćemo sa tim potencijalom, potegnemo ga tek onako – pogle’, imamo potencijal a ništa. Beograd nema ni jednu samogrejuću zgradu, tako nešto, neku zgradu koja akumulira sunce tokom leta a zimi proizvodi od toga energiju, gre’ota živa a ima potencijal. Gde ga ima ne rekoše pošto ja vidim da Beograd nema potencijal da jednu običnu autobusku stanicu učini dostojnom ljudi a ne ume ni jednu ulicu da dovede do kraja. Svaku naknado prekopavaju sve mislim da su zatrpali nekog radnika pa ga traže. Uvek ima nešto naknadno da se provuče ispod zemlje. Kad zatrpaju ne umeju da izravnaju, to umetnost! Srbija ima potencijal da bude lider u regionu! Čega, bre, lider? To Tadić misli da u regionu niko nije lepši od njega, počela da mu rastu krila pa se zanosi i izjavljuje da neće podržati cepanje Bosne kao da njega neko nešto pita i nudi se da posreduje u pregovorima izmedju Grčke i Makedonije oko budućeg imena Makedonije. Malo da im soli pamet o identitetu. Na ustoličenje Josipoviča neće da ide sve po sistemu – kume, nemoj me pored njega, s njim ne govorim, uzeo mi dva metra njive, stavi me negde pored muzike. Prioritet Ministarstva unutrašnjih poslova ove godine je borba sa kriminalom i korupcijom. Ima da biju ribu po repu sve dok joj rep ne otpadne. Da malo zabodu nos ribi u glavu neće, mnogo smrdi. Mogu da nabrajam do prekosutra šta će sve biti uskoro i za šta imamo potencijal, ne vredi. Nama ne treba ništa jer nemamo ni oči ni uši. Toliko sam besna da bih se popela na Terazijsku česmu i vikala bilo šta, mogu i – Trst je naš – tek da proverim sluša li neko. Garantujem da se niko ne bi okrenuo, eventualni bi došli da mi vežu ruke iza ledja zbog remećenja javnog reda i mira. Šta sam arlaukala nije važno. Možeš da se dereš koliko hoćeš, prosečni magarci nemaju uši. Nemaju, bre! U trci da prežive mnogi ne vide da ne žive uopšte. Prosečan magarac se ukopao u mestu i čeka da dodje Bolji život. Zato što prosečan magarac ima potencijal i jer je to neko obećao. Juče sam izmilela iz kuće. Od sedmoro ljudi sa kojima sam pričala, četvoro nije čulo da je bio zemljotres na Haitiju. Ne gledaju vesti, muka im od politike. Ni jedan od njih nema pojma šta se dešava u Kuršumliji, čisto sumnjam i da znaju gde je. Šta god da se dešava misle da to ne utiče na uredno snabdevanje Beograda vodom, strujom i grejanjem. Jedan poče da mi hvali Djilasa što je ’’odbio hrvatske tramvaje, oni su nama tužbu…’’ došlo mi da ga istresem iz bušnih gaća koje nosi. Garant su bušne. Ja povremeno napišem – odoh napolje da osvojim svet i svaki put se vratim poražena od tog istog sveta. Nezainteresovanost je ubojito oružje. O gluposti da ne govorim. Da ponovim, svako gleda svoja posla a niko ništa ne radi. Ni fizički, ni umno. Kad bude postao svestan da je nečija kolateralna šteta ne d’o mu bog da naleti na mene jer ja sam kolateralna šteta svih tudjih nezainteresovanosti. Ne podnosim miris ’’deset u pola s lukom’’ u javnom prevozu. A magarac treba da lipše. Današnje aktuelne vesti na naslovima
–
- Australian Open
- Besplatne akcije
- Kristijan Golubović
- Haiti
- Džoni Dep
- H1N1
- Kurs evra
- Novi grip
- Beli Šengen
- Ratko Mladić
- Kosovo
Povremeno zamene mesta.
Aplaudiram i potpisujem ovaj tekst. Svaka ti je na mestu. Kada čujem ono „lider u regionu“, govna mi se jedu, da prostiš.
Prostim, razumem
Šta ti vredi potencijal, ako ga nikada ne iskoristiš!
Tu se sad postavlja pitanje sreće, pameti, mogućnosti i ko zna čega sve ne za korišćenje istog, ali sam sigurna da je ova zemlja puna onih koji su imali potencijal ali eto, Bože moj, drugi su imali više sreće, nije bilo sudjeno i slične fore.
Ili još gora varijanta – mogli smo mi to, ali nismo hteli! U inat, po starom Srpskom običaju. A u stvari, da smo mogli, hteli bismo 100%, samo nas niko i nije pitao!
Moreeee… ja u srecu ne verujem, tu sto pada sa neba.
Potenicjal uvek imamo ali uvek imamo i ubicu potencijala.
A inat… to smo vec brendirali –
necemo mi kad oni hoce
necemo kako oni hoce
itd… itd…
Davno su pametni ljudi izmislili izraz „Idiotes“ za one koji su potpuno nezaintresovani za ono što se dešava oko njih, kako u političkom tako i u javnom životu uopšte.
Apatija nije opravdanje. Nama se izgleda istorija stalno ponavlja baš zato što se oni koji nešto znaju i umeju (da ne kažem „imaju potencijal“) povuku jer „njima je muka“.
Uvek je moguće naći dobar izgovor da ne mrdneš prstom i ne uradiš ništa, ali odakle nam pravo da se tako ponašamo? Kritikujemo Borisa… Pa ko je kriv? Boris, Toma, Voja… Ne. Mi smo krivi. Na isti način nam se desio i Sloba. I on je bio lep kad je došao na vlast. Nekima.
Nije poenta ni u Borisu, ni u bilo kom drugom… Nego u nama samima. U civilizovanom svetu ipak nekako menjaju i političare i društvo. One way or another. Mi stalno nešto čekamo… I onda su nam „promene spore“.
A „imamo potencijal“.
Naravno da je narod kriv. Samo sto se narod pali na ono da se sve sto se desava – desava nepravedno i nicim izazvano.
Najbolje su mislili.
A lepo se vidi da nisu.
Pazi, zbog onog komentara koji izlinkovah onomad, na twiteru, besna, razočarana itd, zbog situacije gde živimo, pokrenuh akciju „ograditi prostor oko zgrade“ prošle godine u ovo vreme.
Saglasni ljudi.
Dogovorismo se da posadimo jelke i da nabavimo kočeve.
Ko će? Niko.
Ja nabavim kočeve. Predam ih predsedniku Skupštine stanara i evo do danas još uvek su u podrumu, njegovom.
Kad god ga pitam šta je sa njima odgovara: smrzlo, suvo, mnogo blato, u zavisnosti od godišnjeg doba i nikako da dođe to pravo vreme za zabijanje kočeva u zemlju.
Sad nisu nauljeni, čekamo nekog da menja ulje u kolima pa da ih nauljimo.
Ostaje mi da iskoristim svoj potencijal i snagu i da nauljim, zabodem, rastrgnem žicu i ogradim zelenu površinu da nam ne bi što komšije, što ona dečurlija sa tatinim automobilima poarkirali i turirali automobile pod prozorom.
Jelku sam na kraju bacila na mesto gde je Komunalno ostavilo isečene grane, da ih baci. Bacili granje, jelku ostavili, naslonili je samo na neko šiblje.
Da se krstiš i levom i desnom a i nogama.
Nisam više pametna … :((
I onda je naravno to što Suzana piše, aut, off, već viđeno, već čuveno …. NEČUVENO!
Narod? To bre nije narod! To su … to su .. lešinari!
Gde li vi vidite „narod“?
Oni kojima je muka, koji gledaju svoja posla, kojima su svi krivi osim njih samih, oni koji cekaju bolje vreme i bolji zivot, oni koji nece da se odvajaju po sistemu: kud svi Turci, tu i mali Mujo…???
To se u Srbiji izgleda zatrlo.
Ova sacica koja arlauce nije narod.
A, tacno, imamo potencijal. Ogroman!
@electrasdreams A, tacno, imamo potencijal. Ogroman!
Od kad trubim to isto…
Ima ona od Bijelog Dugmeta: „Sve ce to mila moja, prekriti ruzmarin snegom i sas…“ … 🙁
Pa Deda, sve jednog dana prekriju ruzmarin, snjegovi i sas al’ ovde nekako pokriva kad mu vreme nije, to je problem.
Mozda cemo se jednog dana ovih dana secati kao ono – bila su to divna vremena, ko zna sta nas ceka…
Zelim da mi ovi dani sto pre prodju jer ne zelim da ih se secam ni malo… Sit preveliki …
Ajd da ne sirim negativnu energiju…
U pravu si.
More, širi negativnu energiu, da bog d nekome dosadi pa da se nešto promeni…