Pet litara mleka

Srbija vam je puna žena koje žive u nesrećnim brakovima, u kojima su amputirani ljubav, poštovanje, razumevanja, u kojima se svakodnevno, u najboljem slučaju, verbalno kolju sa svojim muževima, u kojima deca slušaju da im je majka – lenja, glupa, kučka, kurva, da je otac – kreten, budala, govno, idiot… I kad vam sve to ispričaju, a vi pitate – aman, što se ne razvodiš, one odgovore –

Ne mogu zbog dece.

Pa krenu da obrazlažu da ne žele decu da ostave bez oca, jer u Srbiji još uvek vlada mišljenje „otac ko kolac“, kad se razvede od žene, razveo se i od deca, mada je mnogo češći slučaj da mama kažnjava bivšeg muža ne dajuću mu da viđa decu i zagorčavajući mu život, još tragičnije, zagorčavajući život svojoj deci, onoj koje najviše voli.

Znači, ne razvodi se zbog dece.

Toliko ih voli da će ih radije držati u stalnom paklu bračnih svađa, vriske, lomljave i kuknjave, nego što će se razvesti „ko čovek“ i toj deci stvoriti miran život u kome će imati normalnu i mirnu mamu i normalnog i mirnog tatu koji samo neće više živeti zajedno.

Ovo sam nekada pokušavala da objasnim ženama koje neće da se razvode zbog dece. Sve dok nisam ukapirala da je to čista laž, kukavičluk, da one ne žele da se razvedu zbog sebe, a da su deca samo paravan. Kad nekoga mnogo voliš, nemerljivo i najviše, kako se vole deca, ne držiš ih u paklu.

Deca su vam, dragi moji, kod pojedinih ljudi, paravan za sve i svašta. Tužno ali istinito.

Sutra zemlju Srbiju, to jest, njen glavni grad pohodi gos’n Putin.

Kao što znate, mora da znate, mora da ste videli, čuli, danima traje „prikupljanje“ naroda da on bude veličanstven i u što većem broju dočekan, veličanstvenije nego kad su onomad Tita dočekali u ondašnjoj Narodnoj Republici Koreji. Samo bez sleta, em nisu sletovi u modi, em naš narod nema više smisla ni za muziku ni za ritam. Prilično je u raskoraku zadnjih godina.

U okviru tih poziva, odnosno obaveze da dočekaju Putina, vidimo da narodu obećavaju pet litara mleka, sendviče, 1.500 dinara, 3.000 dinara, otkaze ukoliko se ne pojave i ko zna šta sve još. Na dočeku će neki ljudi iz nekih drugih mesta glumiti Beograđane, kao što inače te neke ljude vozikaju autobusima po potrebi da glume Novosađane, Leskovčane, Nišlije… Ništa novo.

Pojedini od „ucenjenih“ da prisustvuju dočeku, pisali su na Tviteru kako ih ucenjuju, da ne znaju šta da rade, da im se preti otkazom, ja baš ne razumem da će neko koga ucenjuju otvoreno da napiše gde radi i koliko se protivi tome, mislim kad si toliko hrabar reci to tamo gde treba, čiju podršku tražiš i šta ćeš sa podrškom, ali hajde. I kad videh odgovore i savete – šta ćeš ako moraš, ćuti, trpi, ako imaš decu, misli na tu decu, uzmi im svojih 1.500 dinara… i sve tako, svaki drugi – misli na decu, mrak mi na oči pao.

I tu vam ja vidim vezu između onoga gore – ne mogu da se razvedem zbog dece i moram na doček Putinu zbog dece.

Toliko puta sam pisala, ali da ponovim, podsetim – ja sam samohrana majka. Bila, sad sam samo majka. Nisam se udala jer sam ostala u drugom stanju. Moja ćerka ima dva normalna roditelja i oca i majku i, pride, očuha i maćehu, oboje divni.

Nemam siguran posao od sedme godine moje ćerke, sad već udate žene. Radila svašta i na crno, čas imala puno para, čas uveče odlazila  u krevet bez dinara, isprepadana da u novčaniku nemam ni 20 dinara da kupim ujutru hleb.

Pa preživesmo i othranih je.

Moja ćerka je svake godine išla i na letovanje i na zimovanje i gde je poželela, odškolovasmo je zajedničkim snagama njen otac, moj muž i ja. A ja sam se udala kad je ona imala devetnaest godina, devetnaest godina sam sve radila sama.

Da bi moja ćerka išla na letovanje, ja nisam išla. Godinama. I nisam to smatrala odricanjem, naputovala sam se i naletovala, nisam ostala željna ničega.

To sam ja uradila za svoju ćerku.

I još mnogo drugih stvari a da nikada nisam bila član nijedne stranke i da nikad nisam morala ono za šta su mi rekli – moraš, jer ne moram, a cenu, ako postoji ima da platim. I plaćala sam.

Zato, kad zaustite to razumevanje da neko treba da proda obraz, a samim tim i obraz svoje dece, ma ujedite se za jezik, za tastaturu, čime već hoćete da se oglasite.

Ako ste od onih koji misle da time što saginju glavu u ovom vremenu beščašća nešto veliko čine za svoju decu, ne činite.

Deca u mnogo slučajeva prevaziđu svoje roditelje, u velikoj ste opasnosti da vas jednog dana prezru zbog svega što ste radili krijući se iza njih.

Postoji toliko poštenih poslova, utovarujte ugalj, perite prozore, pravite torte, kopajte, berite maline i grožđe…

Jedini prezir kojeg se ja plašim je prezir mog deteta.

Da li će me prezreti komšije, supartijci, mali vođa, veliki vođa, uvo me zabole.

Na kraju, ako s pet litara mleka, sendvičima, to malo para, nedovoljno ni za jednu kupovinu, vi mislite da možete da kupite budućnost svog deteta, o, tako se varate. Vi svoju decu vučete unazad, a zadatak vam je da ih gurate napred.

Ako želite da idete i kličete Putinu, idite. Nema ničeg lošeg u tome.

Samo ne prodajte budućnost svoje dece ni za mnogo više, a kamoli za pet litara mleka.

Ne radite ono zbog čega će vas se deca stideti, naravno, ako vas prevaziđu, ako ne uspete i od njih da napravite uplašene klimoglavce koji će biti statisti u ovoj državi koja za narod ne  mari.Ukoliko i od njih ne napravite beskičmenjake. Biće i toga, neka deca neće znati za bolje, neće videti dalje od vas, ali i to treba da je vaša lična tragedija i sramota jer normalan roditelj ipak teži da ga dete prevaziđe.