Pivo

Ako je vino piće bogova onda je pivo definitivno piće muškaraca.

Neizostavni je detalj uz fudbalske utakmice, popunjavanje tiketa, pecanje, košenje trave, popravljanja auta, prasetinu, jagnjetinu, ćevape, nema gde ne možeš da ga umetneš a da mu nešto fali i da ne paše uz sliku koju vidiš.

Dobro je ako je ,, ’ladno k’o zmijče… Ne valja ako je toplo. Ako mu, kad se izvadi iz frižidera, ne sklizne etiketa nije ni za šta.

Uz pivo ide specijalan rečnik tj. čim počnu da ga piju muškarci se jedni drugima obraćaju sa – care, kralju, brate, legendo, majstore – sve vreme jedan drugog udarajući po ramenu.

Posle popijene gajbe piva muškarci su skloni tome da se zakrvavljenih očiju unose jedan drugom u facu da bi se što bolje čuli, ako baš ne ide karakteristična je slika- dva muškarca sa obe ruke drže jedan drugog za gušu i pričaju istovremeno. Nit znaju oni šta pričaju jedan drugom nit iko oko njih može da ukapira.

Za stolom za kojim sedi muško društvo i pije pivo obavezno se vodi razgovor o tome koliko ko može piva da popije a da ne ode da piški. Prvi odlazak u toalet praćen je sa – Evo, krenulo je… Od tog trenutka se više ne zna ko je šta pričao. Što više piju više pričaju i svako do njih ima bar po jednu priču kako se nekad otkinuo od piva, nije znao gde je. To onda dok nisu bili stručnjaci u ispijanju piva.

Ako sam nekad razumela ovu pivsku filozofiju ubio me bog.

Piće k’o piće samo ogromno, ima da ga piješ letnji dan do podne.

Kad god sam sedela za stolom gde se pije pivo to, bre, bila filozofija da ne poveruješ. Ranije, dok nije postojalo ovih mali milion vrsta piva nego kad su onih nekoliko kol’ko smo imali bili svi u istim flašama stalno bila frka oko zelene flaše. Brate, nemoj mi zelenu, nema mi ukus; kako meni uvek da zapadne zelena; nemoj zelenu to piju žene… Bilo mi žao onih konobara, da sam ih ja služila namerno bi im donosila tu zelenu.

I… u to vreme bilo popularno Nikšićko i Jagodinsko pivo. I stalno se vodio rat koje je bolje.

I… imala ja tako jednog dečka, dok sam bila mlada i glupa, koji voleo da pije pivo. I više provodio vremena piškeći nego sa mnom al’ ja u to vreme nisam bila ljubomorna na pivo. I tako smo mi povremeno izlazili sa njegovim ortacima isto pivopijama tj, pivskim filozofima.

Sednemo oni svi naruče po dva piva. Nikšićka. Onda sa jedne flaše od etikete otkinu ono ’’ćko’’ od nikšićko pa prilepe na ’’vo’’ od pivo s takvom pedantnošću da ne možete da poverujete i tako na svakoj flaši iz koje piju umesto ’’Nikšićko pivo’’ piše ’’Nikšićko pićko’’. Totalno kretenski al’ njima bila fora. I ja sam se totalno kretenski osećala medju svima njima koji piju to Nikšićko pićko.

I vrlo brzo sam ostavila soma medju ortacima i svim tim nikšićkim pićkama.

I tako… s godinama ne zavoleh to pivo nit uspeh da ukapiram išta od te velike pivske filozofoje.

I iritiraju me muškarci koji piju pivo. Kad su sa mnom. Naročito ako vole da nategnu iz flaše. Posle dok me ispraća kući mali milion puta stane da piški uz neko drvo. Osećam se k’o da sam izvela Džekija u šetnju. Il’ parkira u nekoj vukojebini i odšeta u mrak da piški svaki put se istraumiram kad počne da nailazi iz onog mraka.

I onda kao očekuje da bude nešto. Ma kako da ne. Celu noć da te ispraćam i dočekujem sa pišanja. Ma idi!

Možda muškarci vide nešto specijalno u pivu al’ ja ne vidim ništa.