Neki plivamo uzvodno

Neko će uskoro izdati naredbu da Srbi upadnu u zimski san iako zima zvanično još nije počela. U ovoj zemlji postoje pravila a ona se prilagodjavaju uslovima a ne kalendaru.

U ovoj zemlji, još uvek, to juče nije prestalo, ljudi mogu da dobiju batine od NN lica, razlozi su razni a jedan od najvažnijih je – šta si kog djavola i tražio na ulici. Kad se to bude desilo znajte da ulazite u proces kad prestaje da bude bitno ŠTA a postaje bitno KO. Inače, NN lica su vam u ovoj zemlji svi oni koje ne mogu da pronadju, otrkiju ili uhvate ili jednostavno neće da ih pronadju. Ima i takvih. Bilo koji zločin da je u pitanju.

Ako se nešto vrti u ovoj zemlji to je izraz – ljudska prava. To je nešto za šta se znalo da postoji, svi su imali sem nas pa smo rešili da uvezemo. Hteli su da nam poklone ovi sa trulog zapada ali nisu znali kako pa smo ih mi ipak uvezli. Za svaki slučaj, da imamo crno na belo. Sad imamo al’ ne možemo da provalimo kako se upotrebljava i čemu služi.

To sa ljudskim pravim iz usta vlasti izgleda – Pa imamo, nije da nemamo, samo ne znamo šta će vam. Šta ćete vi sad sa tim ljudskim pravima kad smo vam lepo dokazali da vi to ne umete da koristite. Ne razumemo, brate! Imate da jedete, pijete, spavate. Dosta vam je!

Vlast nam je dodelila status domaćih životinja. Povremeno nas istimari što pokušava i ovih dana. Očekuju da ih pitomo, kao verni pas ili zablenuto tele pogledamo i zahvalimo se što nas vuku za nos i uši kad god nismo dobri.

Neki će ponovo biti očerupani, neki zaklani i posluženi, neki ošišani, neki osedlani, ima nas za svakavku upotrebu.

Malo mi je mnogo dosta.

Neću više da me iko tera da plivam nizvodno u ovoj reci u koju su me ubacili, neću da čekam da mi dobace dugoobećavani pojas za spasavanje. Neću Evropu. Neću ništa ovako nakaradno kako mi se nudi.

Hoću moju zemlju. U Evropi, svetu, tamo gde se i nalazila. Onaj ko je iščupao iz njenog prirodnog staništa nek’ se ukrca u ovaj voz.

Moje plivanje je uzvodno.

Ako ne nastavimo doći će dan kad ćemo se obreti u plemenskoj zajednici.

Jer kad se zbunite i zalutate morate da se vratite na početak.

Ili da se borite da nadjete izlaz iz lavirinta. Svaki lavirint ga ima.

Neću da se osećam izgubljeno, nemam vremena.