Uloga čokolade u ljubavnom životu žena

Svaka žena voli normalne čokolade. Uglavnom neku od lakodostupnih vrsta, sve dok se ne zaljubi. Kad se zaljubi odjednom počinje da voli neku koju moraš da tražiš pomoću detektivske agencije, po mogućstvu neku koja se proizvodi u Australiji a prodaje isključivo na Grenlandu. Ili neku koja je seća na detinjstvo i koja se ne proizvodi, brat, bratu, jedno petnes’ godina, tu i tamo se pojavi nešto slično al’ nije to to.

Ne propušta priliku da podseća onog što je voli da ona voli tu i tu čokoladu i da bi baaaš bilo lepo, divno end krasno kad bi on krenuo preko sedam gora i mora da joj je pronadje i osvoji njeno srce za vjek i vjekova. Sa sto grama! Al’ ne treba da se muči.

Nabija mu tu čokoladu pod nos, lepo im ljubav nije kompletna, fali brate taj začin. Muškarac počinje da kupuje varijacije na temu i vremenom počne da se oseća bezuspešno, promašeno i hendikepirano što ne uspeva da pronadje jednu, jedinu, najobičniju čokoladu na svetu zbog čega će srce mile mu i drage mučiteljke da svisne.

U medjuvremenu izabrana i skoro nepostojeća vrsta čokolade postane nešto izmedju čarobnog poljupca iz bajke i Pepeljugine staklene cipelice a muškarac počne se oseća kao žaba krastača koja u princa može da se pretvori samo ako dodje do čokolade i nikako drugačije.

I onda mu se komplet tema oko čokolade smuči, prestane da kupuje i one koje je kupovao, kad god se sretnu sa čokoladama a ona počne da uzdiše – jaooo, sve imaju samo nemaju onuuuuuuu, on okreće glavu.

I dodje vreme kad se princeza uvredi, napravi krug na štiklici i napusti onog što nije hteo da se preobrazi u princa a ona mu lepo davala šansu.

Uvredila se ili što joj je nešto rekao a ona nije očekivala ili zato što je očekivala da joj nešto kaže a on nije, ili zato što je mislila da je on mislio onda kad on nije mislio ništa, ili što je ona nešto mislila a on nije umeo da gleda u bob pa da provali šta je ona mislila, ili što je svaki mogao a on nije, il’ što nemamašte, il’ što ona ne može da čeka… Počne da ga stavlja na muke da je uvredjena možda zbog ovoga a možda i zbog onoga, a možda i nije, razmisliće sve dok se ovaj mučenik u obliku jednog prosečnog muškarca ne doseti famozne čokolade. I skonta da ta čokolada može da uradi ono što on ne može, da će ovoj da razveže usta da kaže šta hoće, potpuno poremećene pameti, ubedjen da mu zbog nje nema daljeg života.

Dok on traži famoznu čokoladu ona ga povremeno zove da mu kaže da se nikad neće pomiriti, pa da će se možda pomiriti, pa da nije sigurna, pa kako on nju nikad nije voleo onako kako je ona hteeela, da pati pa da ne pati, da vreme čini svoje, da ga ona voli al’ da neće da ga voli, nije to pametno… Sludi ga do te mere da on postane ubedjen da je ona jedino preostalo žensko biće na planeti Zemlji i da je obr’o zelen bostan ako dozvoli da mu pobegne.

I onda se on doseti da je njegov školski drug emigrir’o u predvečerje rata baš u zemlju u kojoj se, jedino na celome svetu proizvodi famozna čokolada i to u limitiranoj seriji, još malo pa optočena suvim zlatom, pokrene pola Beograda da dodje do telefona davnovidjenog druga, pozove ga, pola sata mu objašnjava koji je i zamoli ga da kupi čokoladu i prati je autobusom u odredjen grad gde će je preuzeti čovek s kačketom koji se odaziva na ime Tajni agent. Tajni agent preuzme sto grama koje je već dobilo cenu polovnog auta u Srbiji, odnese je da na nju prikače pet helijumskih balona, glupo jedan, preda to nekome ko se odaziva na Spoljni saradnik i ovaj to uvredjenoj princezi koja se još nije odlučila odnese na vrata. Čokolada već ima cenu letovanja u Dominikasnkoj Republici.

Neodlučna princeza primi čokoladu, pretpostavljam da je pojela u slast, i odjednom joj se otvore vidici ka svetlijoj budućnosti, amputranoj od dosadašnjeg muškarca, pozove ga i kaže mu –

Da nikad ovo više nisi uradio! Ja se ne prodajem za jednu čokoladu!