Svidjaš mi se, to si valjda shvatio do sad

Ustaneš ujutru, provejava sneg, napolju belo, situacija koja asocira na čisto, skuvaš kaficu, otpatiš turu što nemaš kamin pa da u njega ubaciš dva balvana, pucketa vatrica, ti se dohvatiš knjige i čaše vina i namestiš se u pozu – ovo je život, svet ne postoji.

Mahneš rukom – aj’ nemoj samu sebe da sekiraš, počneš da srčeš polulitarsku kafu i baciš se na čitanje vesti da slučajno nešto ne propustiš jerbo ako propustiš posle nikako ne možeš da pohvataš konce ko je šta rekao i šta se čita izmedju  redova.

Ja, nažalost, nisam od one sorte pametnih, izgleda da mi prija uloga mazohiste pa tako svakog jutra uključim televizor, malo mi je kompjuter. To tek onako da zaposlim sva čula.

Ovog trenutka na PINK-u teče ona euforična emisija one vrišteće voditeljke koja kroz emisiju sve vreme moli goste da aplaudiraju svim mogućim glupostima koje neko izgovori.

Ja lenja da se okrenem i promenim program pa sam tako čula novu pesmu, najnovijeg projekta, mesecima pripremanog da verna publika ne ostane razočarana pa da nema uz šta da se napija, onesvešćuje, povraća i vrišti na solističkim koncertima zvanim – ovo je samo za vas i zbog vas.

Nešto se kao borim da prestane više maltretiranje žena u fazonu – ako nema njega nema ni života, briga mene i za pos’o i za decu i za globalno zagrevanje ako ti nisi ukapir’o da ću ja da precrknem ako me ne pogledaš – Nikiiiiii, prolazim kroz pakao, rešila sam sama sebi da oduzmem život!

Dakle, ona cvili da joj se on svidja a on somina nikako da shvati što nju baca  u totalni bedak, ne zna šta će, koje signale više da mu pošalje, svi okolo vide samo je on slep, ritam šatorski za oj – ha, prskanje pivom i udaranje viljuškom u tanjir. I tako ona kuka, zapeva, nariče ko dodole kad prizivaju kišu a od kiše ni traga i na kraju objasni šta će ako li se on bude i dalje pravio šašav –

Svidjaš mi se, kad još jednu popijem na eks pitaću te da li si za seks…

I ko da brani žene i tretira ih k’o normalne kad ova propagira –

žene u treznom stanju ne misle na seks, sramota je

ako hoće da misle na seks moraju da se napiju

kad se napiju ne misle nego prelaze na konkretno, pridju i pitaju – Je l’ ima šanse za neki seks il’ ja da se treznim pa sve ponovo – šaljem signale, plačem,  pijem pa pitam nekog drugog

ako bude seksa je l’ nećeš da me ogovaraš, ipak sam bila pijana…

Odma’ sam zamislila noćni klub i horde polugolih, odnosno, poluobučenih devojaka kako horski pevaju ovu pesmu unoseći se u facu i onima koji jesu za seks i onima koji nisu. Ovo će biti hit! Klupski, splavarski, šatorski, za žuraje, za šta god hoćeš. Lepo pesma kaže – seko, ako neće, napij se i pravo medju rogove!

Kakav će seks da bude ako ona u njemu bude učestvovala mortus pijana niko neće da joj kaže.

Cilj ne bira sredstva.

Pevaljka će se namlati para.

Zemlja Srbija će ostati u kičerajskom mulju nikad se iščupati neće.

Narodu ’leba ne treba, dosta ima igara.

Mene sramota. I što sam žensko i šta muškarci misle o ženama i ko mi kroji muzičku kapu.

A naročito šta time poručuje.

Pa eto, koja baš nema hrabrosti neka se ušljema. Oprostićemo joj.

Takvo vreme…

Sad možemo horski  – kad još jednu popijem na eks…