Svako sranje ima opravdanje

Ako niste pročitali, Srbi su vrlo poročan narod, bave se kriminalom, piju, puše, kockaju se a boga mi i varaju one kojima su se zakleli – samo ću u tebe da gledam dok se smrt ne smiluje i dodje po jedno od nas.

Kako su naučnici utvrdili kriminal i pušenje se genski prenose pa ako mi je neki djed bio ’ajduk ja ću najverovatnije da budem savremeni, kontroverzni, kriminalac pošto ’ajduk ne mogu da budem. Isto tako sa pušenjem. Htedoh da se usprotivim pa se setih da su obe babe pušile, znači jesu geni. To što su obe imale plave oči, nema veze, genetika je komplikovana stvar. Za oči dokazano da ne mora, pitaj boga na koga su babe namigivale pa bog odozgo gledajući rek’o – e, ova neće da vam ima plave oči i da koluta njima okolo, za pušenje nije dokazano al’ tako je. Ako se pitate šta će bog ovde – još nisam provalila da l’ sam ovakva kakva sam zbog gena ili što je boga neko zamajavao kad sam se radjala. Nauka tvrdi jedno, sokačarski narod drugo, tek treba da provalim kako postadoh ovakva.

Što se alkohola tiče, pijemo, brate, pa ne znamo koliko nam je dosta. Al’ da nam se i oprostiti zbog ’’vrlo konfuzne istorijske situacije’’, valjda smo malo sludjeni, ne znamo ni gde smo bili a ni gde smo pošli pa se do’vatimo čaše, nakrenemo i pomislimo – javite kad bude gotovo.

Kad god se dohvatim pića ja sam istorijski istraumirana pa svaku konfuznu istorijsku situaciju zalijem sa jednim, od balkanskih ratova, preko svih ofanziva, zbog sedam sekretara SKOJ-a, desanta na Drvar, što je umro drug Tito a govorio da neće, pa sve do ovih novoistorijskih dogadjanja zbog kojih treba odmah da bacim čašu i nategnem iz flaše da se brže napijem.

Kad se svemu doda i tranziciono vreme, Srbi ne piju kao ostali ljudi što vole, nego zato što tranzitiraju a ne znaju kako će pa situaciju rešavaju isto kao oni koji prvi put ulaze u avion – daj da popijem jednu.

Kako ukapirah, prosečan Srbin se oženi, dodju deca, kažnjen je životom u Srbiji, bolji život nikako da stigne mada je seo i otvorio vrata još pre par godina, šta mu ostaje nego da pije. Deca će rasti sama, u šta tek ćemo videti, prosečan Srbin pati, naliva se i još će sa njegovom maliganskom patnjom da saosećaju psiholozi, naučnici i sociolozi. Oni inače ne služe za rešavanje problema nego za saosećanja. A i normalno je, kad na ovog vrisne žena da baci flašu ovi odma’ dotrče da mu obrišu suze i saopšte mu da je sasvim razumljivo što pije. Šta drugo da radi.

Niko neće da kaže – onaj ko pije pije jer voli! Ende! I da alkohol niti rešava probleme niti pomaže da se zaborave. Kakve, bre, istorijske konfuzne situacije i tranzicija. Jaka fora da nekome olakšaš što ćeš mu reći – ma nisi alkoholičar, Srbin si, sve normalno, bolje da piješ nego da se sekiraš! Sve će ionako da bude kako drugi odluče.

Isto je sa kladjenjem kao vidom opštenarodnog kockanja za sve od 7 do 77,  sve u saradnji sa državom, narod se kladi, država ubire na njihovoj gluposti, svima lepo. Narod se nada, ovi što su državu dobili kao dedovinu pune džepove. Jednom možda i padne dobitak pa ostane da se kupe patike detetu. Kladi se, nemaš posao, žena te ne sluša, deca nevaspitana, šta ćeš nego da se kladiš. Posle pij, ako nisi pogodio zbog tuge, ako jesi od radosti.

I onda stigosmo do seksa. Seks je u ostalim delovima sveta prirodna potreba, ovde je do ’’juče’’ bio porok, sad se primećuju blaga popuštanja, može ako ne preterujete. Tačan podatak koliko seksualnih partnera promene mušakrci i žene u Srbiji ne postoji. Normalno, niko neće da kaže, nije lud pa da ga proglasilte poročnim. Ovde je normalno da se pušenje genski nasledjuje a seksualnost – jok! Babe su to možda radile al’ ti nemoj, nije lepo, toliko problema a ti da misliš na seks!

Pošto se žene u Srbiji ne bave prevarom, nije lepo, kako posle da mese slavski kolač, klasifikacija u vezi toga i ne postoji, samo je primećeno da su žene poslednjih godina slobodnije u oblačenju i komunikaciji sa muškarcima. Što se muškaraca tiče dele se u tri grupe – karijeriste, to su oni što seks imaju ’’samo kad ih žena podseti’’, one koji flertuju, to su oni koji bi al’ ne znaju kako i muškarci koji – citiram ’’ne prezaju od avantura’’.  Normalni ne postoje.

Gde nadjoše da podvuku paralelu izmedju kockanja, pušenja, napijanja i seksa još ne mogu da provalim.

A odakle im hrabrost da opravdavaju kocku, pušenje i alkoholizam konfuznim istorijskim situacijama i tranzicijom a da o seksu još govore kao o poroku u nestajanju, ne znam.

Šta reći sem – svako sranje ima opravdanje, kakva zemlja, takav narod a i stručnjaci.

Ja sad ako kažem da sam poročna nećete moći da provalite da l’ pijem, pušim, kladim se ili imam seks.

A vreme tranziciono, neki porok moram da imam.

A što me pritisla konfuzna istorijska situacija još od boja na Kosovu da vam ne govorim…

A 500 godina pod Turcima…

Pa što je Tito Staljinu rek’o istorijsko NE…

Pa kad ćemo u Evropu…

Pa ponovo poskupljuje benzin…

Imam opravdanja koliko hoćete, i za buduće naraštaje.