Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Bog je stvorio svet pa Adama i Evu i kad je video da ne može da se bakće sa njima rek’o im – idite i množite se i tu je nekako ispustio konce. Posle slao munje i gromove, nameštao potope i ništa nije vredelo. Kako god da je opomenuo ljude – stan’te, bre, nisam to tako zamislio – oni terali svoje i govorili – bog zna zašto je to dobro a koje god sranje da su napravili – bog će oprostiti, on sve prašta. Povremeno, kad su baš preterivali, prinosili su mu žrtve – evo ti ovo, će platimo šta smo dužni i nastavljali dalje.
U neko doba, rešili da zapišu sve što je bog mislio i uradio, zapisivali, zapisivali pa posle izabrali najlepše i najpoučnije priče i stvorili Bibliju. To vam je ona knjiga što treba da rastumači ne boga i crkvu nego čoveka, najšampanija i najprodavanija od kako su izmišljeni pisma, prepisivanja i štampa a koju niko do sad nije uspeo da razume što je skroz normalno, mislim tako je to sa umetničkim delima – svako ima svoju teoriju šta je pisac hteo da kaže.
E, tu knjigu nekada nisu smeli svi da tumače, ono kao pročita pa ispriča koja je poenta nego samo odredjeni ljudi. U crkvama, to su vam one institucije koje su stvorene da bi i bog imao čemu da se krsti, su sedeli neki što su sve po bogu i pravedno i oni su birali ko će tumačiti Bibliju da bi mogli stado da drže pod kontrolom. U ime boga.
U neko doba se pojavili naučnici i tad je nastalo klanje izmedju crkve i nauke. Oni su se krili od crkve k’o vampir od glogovog kolca, jedva dokazaše da je zemlja okrugla i da nismo jedini u svemiru. I od tad su crkva i nauka u večitoj borbi – da l’ je sve na zemlji, nebu a i šire onako kako su se dogovorili sveti oci još onomad ili imaju svoje zakonitosti. Mislim, nauka je prilično zeznula crkvu jerbo zbog nauke ima ljudi koji veruju da kiša pada zbog kruženja vode u prirodi a crkva tvrdi da kiša pada samo kad bog ’oće i ako se ljudi mole kako treba pa da onda prestane da pada isto ako se mole kako treba. Onda bog pobesni i kaže – i biće suša dok se ne dogovorite šta vam treba – zašta crkva opet ima svoje tumačenje – niste se molili iskreno, ’ajd ponovo i sa razumevanjem.
Tokom razvoja ljudi su,to jest naučnici utvrdili da su ljudi jedina razumna bića koja se artikulisano sporazumevaju a usput su i poliglote, razumeju i životinje dok životinje ništa ne razumeju ljude a i medjusobno uglavnom reže jedne na druge. Ljudi na primer razumeju – kad petao zakukuriče treba da ustanu iz kreveta, kad kokoška zakokodače stiglo jaje, kad pas zalaje treba da beže.
I tako, dok su se ljudi akali sa bogom a bog mislio – ala sam se zajebo sa ovim ljudima, majmuni kulirali, jeli banane i skakali sa grane na granu, povremeno pogledali prema ljudima – pogle’ ove ludake – i onda jedan pobesneo i rešio da se uspravi. Tako je nastalo civilizovano i uredjeno društvo, ono što bogu nikako nije išlo. Dok se majmun nije uspravio i rešio da pokaže ljudima kakav treba da bude čovek ovaj svet je i imao neku šansu.
Vekovima znamo u čemu se razlikuju čovek koji je postao od majmuna i majmuna koji je rek’o – ne pada mi na pamet. Al’ nismo dokazali pa je došlo vreme.
U lajpciškom Institut za evolucionu antropologiju „Maks Plank“ rešili su da ispitaju i naučno potvrde u čemu se razlikuju čovek i majmun pa su vršili uporedjivanje inteligencije šimpanze i malog deteta i došli do zaključka da tu i nema neke razlike sem u komunikativnim sposobnostima što, jelte, nismo imali pojma a sve utvrdili pomoću banane jer se i čovek i majmun pale na bananu što vam je siguran dokaz da su istog porekla.
Ono u čemu se razlikuju je socijalna inteligencija, kad iznesu banane, dete na – uz’i bananu – reaguje kao socijano ustrojeno biće a majmun ko majmun, navali ko nezdrav na one banane. Ljudi, pametnice, imaju tu sposobnost da posmatraju i uče od drugih ljudi kako pristojno da uzmu bananu a majmuni, majmunčine nedokazane, nemaju tu sposobnost.
Za ovo je trebalo više od sto testova i meseci i meseci maltretiranja šimpanze i dvogodišnjeg deteta. I čopor naučnika. A mogli su samo da odu u ZOO vrt, isto kao svi ostali. Da su majmuni socijalna bića ne bi ovoliko vekova živeli u džunglama i ne bi ih u civilizacii držali u kavezima nego bi sa nama sedeli u školskim klupama.
To sam htela da vas obavestim –
Mi se, bre, sporazumevamo čak i kad se ništa ne razumemo. Fala nauci.
U svetu se i dalje vode ratovi, razlike su sve veće što se više trudimo da ih smanjimo, sve i dalje delimo na in i out, crno i belo, plavokrvo i crvenokrvo, bogato i siromašno, podobno i nepodobno, muško i žensko…
To je samo zato što naučnici nisu utvrdili zašto ljudi ne koriste mozak i razum kad ih već imaju.
Važno je da znamo da kad jedemo banane to radimo kao ljudi a ne kao majmuni.
Znam da je ovaj tekst „bajat“ iz perspektive aktivnih komentatora, a sa druge strane ne znam da li će ovaj komentar biti objavljen budući da nisam „drug član“ ovog, ili bilo kog drugog bloga. Ipak, vredi pokušati 🙂
Elem, rešila sam da se edukujem i uputim kako se to pišu blogovi, sa tendencijom da se i ja malo rekreiram na taj način, i sasvim slučajno naletela na ovaj tekst – po principu brljam ovde, brljam onde i kao pala sa Marsa zateknem se baš na ovom tekstu. On je kriv što već neko vreme prekopavam po raznim tekstovima u „okruženju“ i oduševljavam se činjenicom da , ipak, i uprkos svemu postoje ljudi koji razmišljaju i imaju talenta za pisanje. I imaju prirodan, neisforsiran pristup, bez pokušaja da manjak talenta nadoknade rogobatnim izrazima uz svesrdnu pomoć Vujaklije… Toliko što se hvaljenja tiče. Od koga je- mnogo je. Prosto se kad nešto pohvalim osećam neiskreno zbog svih onih koji hvale sve što vide, pa mi stane knedla u grlu i neće hvalospev da izađe, pa to ti je : ))))
Da se konačno vratim na temu posle ovog zamornog uvoda… I ispravim nepravdu u vidu nedostatka komentara ispod ovog texta.
Majmuni su, ipak, ispali pametniji! Oni bar mahom uživaju i gledaju svoja posla 🙂
Pozdrav iz postojbine. Da ne kažem Srca Šumadije 🙂
Ma ništa nije bajato, bar ne ova tema 🙂
Članstvo na ovom blogu ne postoji stoga nema razloga da komentar ne bude objavljen, ne objavljujem samo one koji atakuju na moj zdrav razum.
Ako mene pitaš kako se pišu blogovi ja ti nemam pojma 😆 mislim ne držim se pravila, ako pitaš one koji misle da se to isključvo radi po pravilima sludeće te da nećeš znati ni da l’ si pošla ni da l’ si došla 😀
Prema tome, samo ti polako i javi kad kreneš.
Što se hvaljenja tiče apsolutno te razumem i meni to teško pada 😉
Što se majmuna tiče – amin
A što se postojbine tiče 🙂
Ma ja se pravila nikakvih i ne držim, to je bilo više nešto kao razgledanje zabavnog parka- da vidim šta se sve tu nudi i kako funkcioniše… A oduvek sam imala želju da piskaram i čekala neku ideju da me zvekne direkt u čelo, a nje nema… Valjda sam mislila da ne treba ni da pišem ako ne mogu da budem bolja od Oskara Vajlda :)))) Mislim, chemu sve to :)))) A onda sam došla na ideju da pokušam da žvrckam nešto na nekom blogu, makar to i nemalo smisla, makar u svakoj rečenici gubila misao (nekako mi ne ide ta kontrola i upravljanje mišlju…. nego me ponese, pa ne znam ni ja gde ide i gde će da stigne). I tako… Da ne davim više.
Hvala na gubljenju vremena na mene pogubljenu.