Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Frensis Golton je zagovarao teoriju da društvo treba da sprečava razmnožavanje telesno i duševno zaostalih. Ova njegova teorija postavila je temelj osnivanju eugenike, grane socijalne politike koja, pod etiketom rasne higijene, govori da društvo mora da stvori uslove koji bi sprečili rađanje nezdravog i za život nesposobnog potomstva.
Goplon je 1865. godine objavio raspravu kojom je pokušao da dokaže da su deca iz uglednijih porodica 240 puta (slovima dvestačetrdeset) sposobnija i intelektualno nadmoćna u poređenju sa decom koja potiču iz nižih slojeva.
Herbert Spenser skovao je termin “pravo na preživljavanje najsposobnijih“ i postao tvorac takozvanog socijalnog darvinizma.
Na prvom međunarodnom konkursu eugeničara, u Londonu 1912. godine gotovo svi naučnici su zastupali Goltonovu teoriju naročito Leonard Darvin (sin Čarlsa Darvina) koji je upozoravao da budućim generacijama preti opasnost ukoliko dozvole da oni koji su nespremni i nesposobni za život ostave za sobom potomstvo.
Rasna higijena se neverovatnom brzinom proširila Amerikom, a gde bi drugde. Trideset pet država u SAD donelo je zakon koji ljude “manje vrednosti“ obavezuje na sterilizaciju. Samo u Kaliforniji je tih godina sterilisano preko 20 000 ljudi.
Tokom 17. veka neki evropski monarsi su tvrdili da im je od Boga dato pravo da vladaju tvrdeći da to njihovo pravo niko na zemlji ne može da ospori.
Nacistička partija u Nemačkoj, dolaskom na vlast 1933. godne prva počinje sa sterilizacijom navodno duševnih bolesnika. Ovo su završavali masovnim ubijanjem ljudi po koncentracionim logorima.
Lorenco Vala, filozof, tvrdio je da ne postoje gresi. Jedini greh na svetu jeste činiti zlo drugome.
Nažalost ovaj greh se dešava nekad namerno, nekad nehotice.
I, nažalost, rađaju se oni koji nisu sposobni za samostalan život a rađaju ih zdravi ljudi. Greška se pripisuje genima, Černobilju, nezdravom životu, rođenje svakog deteta sa fizičkim ili mentalnim oštećenjem ima svoje medicinsko pokriće. Prihvatljivo ili neprihvatljivo. Svejedno je za njiih i za one koji su ih rodili.
Ovo sam pisala pretprošle godine kad sam odgledala izveštaj o neuslovnosti institucija u koje su smešteni ometeni u razvoju. I time što su oni koji su nadležni a nikad odgovorni (odgovornost u ovoj zemlji ne postoji) pokušavali da se operu da nije sve baš tako, izjavom Dr ministra Milosavljevića da sumnja u autentičnost snimaka i da su oni možda od pre petnaestak godina. Tako je bilo tada, tako je danas. Sve je autentično.
Ako poznajete ikoga ko je dobio dete za koje su mu lekari rekli da nije dete već biljka potvrdiće vam da su te institucije baš takve. Prljave, zapuštene, smrde i puna su vezane dece.
Ima malo osoblja rekla je načelnica jednog od tih zavoda. Da, verujem da ima. Kao što verujem i znam da ima mnogo onih koji sa zavrešnom medicinskom školom čekaju posao i ne prihvataju ga tamo, kad im se ponudi, jer im se gadi. Mnogo medicinskih sestara se školovalo da nose mini suknju, gaje nokte i kuvaju kafu lekarima. Reče, takođe da se mi od onih na zapadu razlikujemo po tome što “imamo srce“.
To srce imaju i oni koji su osuđeni na život biljaka. Nalazi im se na levoj strani i kuca što je znak da imaju prava na kakav-takav dostojanstveniji život.
Nadam se da ste pomenuti izveštaj gledali, to je onaj izveštaj uz koji je išlo upozorenje da ga ne gledaju oni koji takođe imaju srce ali slabo.
Bila sam strašno, strašno, potresena time što je sve baš onako kako je prikazano a još više bezobraznim opravdavanjem da u tranziciji stradaju najslabiji.
Setila sam se jutros ovoga jer sam preksinoć sedela sa drugom Ovako Se Pravi Profesionalni CV. Sa profesionalnim kretenom.
Elem, šta će slika na CV – ju.
Kreten kaže da vidi sa kim ima posla. Da stvori u glavi psihološki profil. Blago njemu. Ja mogu da zevam u sliku do prekosutra i ništa da ne vidim.
Ne želi, klempave i razroke. Ti ljudi mogu odbojno da deluju na klijente. Ne želi cigane. Zaposlio jednu i slučajno saznao da je poluromkinja. Dobila otkaz. Kako ciganka da kuva klijentima kafu. I to deluje odbojno na klijente.
Ne želi invalide, tako kaže. To bi tek bilo neprijatno za klijente.
Ja ćutah dok ne videh kako moj mili dragi ne gleda u njega nego u mene, pomalo žućkast u licu.
Najljubaznije mu kažem da najverovatnije neće postati ni klempav ni razrok a da neće postati ni ciganin, nije bio te sreće, ali da vrlo lako, preko noći, može da postane invalid. I da bi onda najpravednije bilo da ga ustrele. Kao konja. Da se ne muči.
Pitam ga je l’ veruje u boga. Kaže veruje.
Ja mu objasnim da ja ne verujem , kad god sam bila u govnima i osvrnula se oko sebe nadajući se da je bog tu negde da me povadi njega nije bilo, vidim sama sam, verujem samo u samu sebe. Zamolim ga da ne izgovara na svake dve sekunde – Hvala bogu nego – Hvala drugu partijskom prijatelju.
Jer da bog postoji ne bi bilo ovakvih kao što je on.
Zahvalim mu se i završim tu priču.
Moj kriterijum nepodobnih se ne menja. To su samo svesno odgajani kreteni.
Oni imaju prilike samo jedanput da sede sa mnom za istim stolom.
Koliko god to mene da košta.
U nacelu, ti si u pravu.
Rasizam i diskriminacija su grozne pojave.
Van nacela, kada bi ti bila HRM i krenula da biras pretpostavljam da ti prvi kriterijum ne bi bio redosled prijavljanja, nego ono sto ce kandidate uciniti sposobnim za zadatak. To je najcesce veoma surov kriterijum.
Kandidati moraju da slede trazeni profil, kao sto zavrtnji na industrijskom proizvodu moraju da budu po modelu iako je mozda puno lepse da neki bude manji, kriv i zelene boje.
Jedino vazno je da li su SVI kriterijumi koji se vrednuju objavljeni i prema zakonu.
Ako neko, u uslovima konkursa, OBJAVI da u SVOJOJ firmi zeli samo plavooke kolege, to je njegovo pravo.
Ako bude odbijen na osnovu neobjavljenog kriterijuma iako prolazi prema objavljenim… onda tu nije u pitanju kretenizam ocenjvaca, nego kriminal i to je stvar sudova.
Inace, bojim se da genetika ima malo vise uticaja nego sto sme da se objavi… sto je licemerje svoje vrste.
Ovo me pogadja do srzi, jer sam se zato skolovala, da pomognem toj deci, a onda su mi trazili partijsku knjizicu, naravno da je nisam imala i naravno da sam otisla… Tuga i cemer. Radila sam godinama sa takvom decom i skoro pisla rad o njima, ali ovde je to nesto drugo, ovde oni zive normalnim zivotom, za razliku od te dece tamo kod nas… I probala sam da pomognem i finansijski i znanjem i nista nije pomoglo, jer ja sam samo jedna…
Ma kako to bolno zvuci nisam uspela.
Diskriminacija dece i odraslih, ima li sta gore…. 🙁
Uhhhh bas sam ljuta.!!!!!
Drnch, u nacelu ja ne mogu svoj stav da objasnim kroz jedan post i u nacelu sam protiv bilo koje vrste diskriminacije, posebno na rasno-nacionalnoj osnovi i ekstra posebno na osnovu nepodobnosti zato sto su neki ljudi drugaciji.
Moj mozak ne moze da shvati predrasudu da ljudi koji ne mogu, na primer, da hodaju automatski ne mogu pravilno da koriste ni svoj mozak.
Da ne duzim ovaj komentar znas li koje gadjenje osecam kad mi neko ko ne zna padeze govori o podobnosti i nepodobnosti.
I ako iko u ovoj zemlji vrsi kriminalne radnje onda je to iskljucivo vlast koja na mesta gde se odlucuje dovodi svoje poslusnike, neobrazovane, polupismene, koji sire krug dalje i prave spisak podobnih i nepodobnih na osnovu svoji kretensko-partijskih kriterijuma. Odatle propadamo u svim pravcima i kao socijalno, i kao ekonomsko, kao svakakvo drustvo.
Sarah, kako zive ta deca treba videti. Ono sto mene pogadja je da kad se rodi takvo dete svi lekari od reda savetuju roditeljima da dete smeste u “nadleznu ustanovu“ gde ce biti medju jednakima da ne bi porodica patila i zbog dece koja su rodjena zdrava, da nije pametno da se vezuju za tu decu. To nikad necu razumeti. I ne usudjujem se dalje da pisem jer cu previse da se uznemirim.
Kako god, ponovicu, ne mogu da razumem bilo koji oblik diskriminacije i deljenje ljudi na podobne i manje podobne, jednostavno se u meni sve buni.
Kad je zaposaljvanje u pitanju ja priznajem da nisam podobna samo na osnovu toga ako ne zadovoljavam uslove radnog mesta na osnovu strucne spreme i nista vise. Mene te sektasko- novokomponovane price o srpsko – seljackim “kompanijama“ uopste ne interesuju. Odbojam da budem deo takvog drustva. Odbijam da se prilagodim i svesno cu biti nepodobna.
KAko rece Drnch, jedno je birati kandidata koji je sposoban za izvrsavanje zadatka a drugo odbijati ljude zato sto estetski nekome ne pasu. Neprijatni su za oko!
A oko njih sve savrseni, i spolja i iznutra.
Sramota!
Sta da kazem, sto vec nije receno.
Zalosno, zalosno…..dize mi se pritisak.
Tesko je pisati o ovim stvarima… ali cu ti reci da ovde jos u vrticu ta deca su sa „normalnom“ decom…sa posebno obucenim vaspitacicama… Moja deca nemaju strah od te dece niti gadjenje, niti ih preziru, vec im pomazu i druze se sa njima onolikoj meri koliko njihovo stanje dozvoljava. Nema zakljucavanja i vezivanja tekve dece, skrivanja od pogleda…. aaaaahhhhh…. i meni ovo udara po pritisku, presvisnucu….
Kako pomoci toj deci kod nas ???
Sarah, ne znam kako pomoci. Ovde su takva deca getoizirana da ne kvare sliku o savrsenim Srbima.
Znas, kod nas deca ometena u razvoju, lakse ili teze, idu u one cuvene “specijalne skole“, neko nesto uci, onako radi reda, vecina njih ide samo na cuvanje, neko proceni da nema sanse bilo cemu ih nauciti pa se oko njih niko i ne trudi.
I tamo, kao bilo gde ovde, vecina vaspitacica sedi i pijucka kaficu, ako se i nadje neka koja zeli da se posveti proglase je ludom i zaludnom.
O hodu po mukama roditelja te dece koji nikako ne zele da ih se “oslobode“ i prave se kao da nikada nisu rodjeni bi mogli romani da se pisu.
I da, i kad neko zeli da pomogne, kod nas kao da su pisani specijalni zakoni koji one koji nude pomoc onemogucavaju.
Mene su odbili kad sam ponudila pomoc oko neke druge stvari sa obrazlozenjem da kod nas volonteri nisu pozeljni.
Teska je ovo tema i nazalost, neiscrpna. Reci cu ti kako je kontradiktorno to u osnovnoj skoli.
Ministarstvo poslednjih godina ide na ukidanje specijalnih skola, nastavnici pohadjaju seminare o inkluzivnom vaspitanju i obrazovanju (za one koji ne znaju – ukljucivanje dece sa posebnim potrebama u redovne skole), sve se veci broj ovakve dece upisuje u „normalne“ skole. I sve bi to bila odlicna ideja da je nastavni program prilagodjen deci koja su u bilo kom stepenu ometena (ovde ne mislim na fizicke nedostatke, iskljucivo na intelektualne), ali, naravno nije. Kao i sve drugo u nasoj drzavi, odradi se jedan deo i tu se stane.
Ja svim srcem podrzavam ovu ideju, da ne bude zabune, jer smatram da je svako dete na svoj nacin vredno i jer se pokazalo da takva deca u kontaktu sa svojim „normalnim“ vrsnjacima mnogo bolje i brze napreduju, ostvaruju rezultate na najrazlicitijim poljima, autisticna deca se ukljucuju u grupne sportove (sto je za njih neverovatan napredak) i sl.
Pa sta je onda problem? Problem je to sto se niko od „strucnjaka“ nije potrudio da stepenuje, rasloji ili bilo kako prilagodi nastavni program deci sa smanjenim sposobnostima. A program je pretezak i za decu prosecnih IQ-a.
Nije problem ocena, problem je sto takvo dete ne moze da prati redovan program, gubi motivaciju, ne savladava ni osnovno i ne posvecuje mu se nikakva paznja. Ali ne zato jer nastavnik nece, vec zato sto je tako napravljen da se fizicki ni za sta nema vremena. Uostalom, to verovatno znas slusajuci svoga muza.
Prosvetari (bar mi iz Bora) godinama saljemo dopise Ministarstvu prosvete sa kvalitetnim sugestijama, stvarima koje je praksa pokazala, ali dzabe. Programe decenijama prave dr-ovi, mr-ovi i ostali titulasi koji ni jedan jedini dan nisu proveli u razgovoru sa decom, a kamoli da su radili u nastavi i jednostavno nemaju predstavu o zivotu.
Zato, ovakvo ukljucivanje dece u redovne skole za njih predstavlja ponizavanje, mucenje i degradaciju, a sve pod parolom „svi smo jednaki.“ Pa gospodo, ako ste hteli da ispadnete plemeniti, onda ste trebali da se potrudite mnogo, mnogo vise.
Nadam se da si shvatila sustinu, jer sam se sva upetljala u zelji da sto vise kazem, a da skratim.
I izvinjavam se sto sam oduzila komentar.
Mislim da sam vec negde pisala da zivim u neposrednoj blizini jedne „specijalne skole“ koju uglavnom pohadjaju deca romske nacionalnosti koja su,kako moje iskustvo govori,obicno vaspitno zapustena,a ne sa specijalnim potrebama. Ali dobro. Posto prolazim kroz dvoriste te skole,morala bih da napisem citav post o tome cega sam se sve nagledala tu. A htela sad da kazem jos i ovo- mene je u trudnoci dr nagovarala jedno tri letnja dana do podne da radim nekakav tripl test koji pokazuje rizik od daunovog sindroma i jos neke dve aberacije hromozoma. Kad je shvatila da me nece ubediti lepim, potegla je sledeci argument: znas,ako na porodjaju nesto podje naopako,ni jedan lekar nece da ti spasava dete ako nemas papir da je zdravo! Nisam je ubila,mozda je trebalo?
Bilo koji oblik diskriminacije je ZLO.
Diskriminisati ljude koji nisu u mogućnosti da se brane je idiotizam.
Sanja, prica on i uglavnom se nervira. A ostalo sta te cudi pa kod nas su sve strucnjaci za oblasti o kojima pojma nemaju. VAžno je da se radi, to jest da svaki član partije ima posao, to ti je isto kao posle II rata kad su nepismeni na partizancku spomenicu dobijali viskokfunckijska mesta. Od toga jos nemožemo da se oporavimo.
Magi, nisi trebala, da ne uprljas ruke!
Suske, a tako je rasprostranjeno to ZLO…
Počela sam danas da pišem komentar, pa me muka uhvatila. Uglavnom sve se svodi na to da se slažem sa tobom. Čak sam i pročitala gomilu tekstova o „manje vrednim ljudima“ i nemam šta da kažem sem, sramota me je što živim u ovakvoj zemlji.
Koga nije zagrlilo i poljubilo dete sa daunovim sindromom nikada neće shvatiti šta je bezuslovna ljubav…