Ako ne može sad može naknadno

Danima se ne ogledam, ne ličim, brate, na sebe. Uglavnom izgledam k’o da me je neko pumpao. Malo podnadulo i izobličeno.

Tako podnadula ja sam vam upućena na milog mi i dragog druga koji je uvek tu u časovima tuge, samoće, elementarnih i političkih nepogoda od -30 do +50, to jest, na televizor sa svim mogućim normalnim i nenormalnim programima i sa morem neobrazovanih i glupih voditelja koji su uhvatili Boga za onu stvar čim su stali ispred kamere.

Nešto bi da saznam al’ me obaveste da mogu naknadno da saznam. Ne može odma’. Dok se dogovore.

I tako mi drug saopšti da  nam je zemlja i sve ostalo u nastajanju pa da je normalno da ima i dečije bolesti. Dakle, dragi moji, vi koji tvrdite da ste Srbi odvajkad, samo da znate da ovde još traje organogeneza, da ova zemlja tek nastaje, tako da je nekako logično da mi kao narod i ne postojimo. Ako se rodi možemo da se nadamo da će imati i te dečije bolesti dok ne poraste. Imajući u vidu da je termo-centar u ranom detinjstvu prilično nerazvijen malo mi je frka da ova zemlja ne doživi fras od ovolike vrućine. O ostalim dečijim bolestima da ne govorim, biće tu i kašljucanja i kašljanja, i temperatura, i povraćanja, i alergija al’ steći će imunitet sto posto. Mnoge akutne bolesti će u ovoj zemlji postati hronične a sa hroničnim bolestime se, kako znamo, živi. Doduše po malo izmenjenom režimu al’ i to je ovde normalna stvar.

Nedavno mi je saopštio da je političar najhumaniji poziv na svetu. Dakle, kad nas ovi naši političari ono u zdrav mozak oni to rade vrlo humano. I ne osttimo. Šta narod zna! A nije ni bitno jer saznah kako je većina ljudi u ovoj našoj zemlji još nepismena. Eto! Da l’ se misli na seksualnu nepismenost il’ na političku ne znam, al’ sve mi se čini da se ipak misli na onu pismenost koja podrazumeva da znate da čitate i da pišete. Kako ova zemlja postiže da joj u 21. veku većinsko stanovništvo bude nepismeno je stvar za proučavanje.

E, al’ to što ja znam da čitam i da pišem ne znači i da sam pismena. Očigledno. Na primer, potpuno sam geografski i ekonomski nepismena. Šta drugo da pomislim kad čujem da su “ u Srbiji plate najviše u regionu a da je to posledica platnog bilansa.“ O kom se regionu radi nije mi jasno. Da l’ o bivše jugoslovenskom, da l’ o balkanskom, da l’ o istočnoevropskom, o kom god da se radi u ovo ne mogu da poverujem,  u platni bilans u zemlji u kojoj je sve disbalansirano može da poveruje samo neki Eskim kome je sve jedno i kolike su nam plate i kakav nam je platni bilans.

Što se plata tiče mora da smo članica zemalja Beneluksa a ako uzmem u obzir koliko smo pismeni, to jest, da smo nepismeni, mora da smo u sred Australije. Sedimo među Bušmanima (ni njih nisu uspeli da civilizuju i opismene), kuliramo i čekamo da neko izbaci kroz prozor flašicu Coca-Cole pa da je zavrljačimo pravo na Boga. Izgleda da se uspavao od kako je pao na teme pa da ga malo razdrmamo da vidi šta se ovde radi.

Kad se sve ovo pomeša i protrese dobije se nešto nalik na koktel. To vam je ono što je strašno popularno zadnjih godina – pijete a nemate pojma šta pijete. Za debele pare dobijete nespojivu kombinaciju . To vam je danas život u zemlji Srbiji – zemlji u nastajanju.

Sve ovo možete da preživite, uz autosugestiju, samo ponavljajte: “Nije mi ništa, nije mi ništa…“

I ne zakerajte.

Što reče Mića Turčin – “Zimi mi hladno a uleti mi vruće!“

Zlo bi bilo da je naopako. Ima i takvih zemalja.

Onih koje nisu prve u regionu. Ni po čemu.

Naknadno ćete biti obavešteni kako vam je bilo i šta vam je uletelo.

Ništa čudno u zemlji u kojoj se naknadno živi.

Naredne zime ćemo slušati kako nam je bilo ove.

Strpite se malo. I vodite računa šta će da vam uleti.

Hvala gos’n Nadžaku na ideji.

Funkcionalno pismena Mahlat