Beli medvedi ili ima li smrtni greh oprost i opravdanje

Suočen sa gubitkom osećaja za greh kod ljudi, papa Benedikt XVI je, u vatikanskom listu ’’Osservatore romano’’ objavio listu sedam novih smrtnih grehova i tako ih dodao već postojećim smrtnim grehovima.

Nikad mi to sa smrtnim grehovima nije bilo jasno, predvidja li crkva da onaj ko učini smrtni greh umre, da ga sprži Božija munja ili to rešava tako što će počiniocu koji se ispovedi i pokaje oprostiti u ime Boga. Hoću reći, ako je nešto smrtno, onda je smrtno, oprosta nema, ne bi trebalo da ga bude. Kazne za već postojeće smrtne grehove gordost, zavist, požudu, gnev, lenjost, srebroljublje i proždrljivost su šarenolike i ne znam da li je iko podvrgnut predviđenom kažnjavanju kao što je da će morati da jede zmije i pacove, da će biti skuvan u vrelom ulju ili biti bačen u jamu punu zmija, bar ne ovde na zemlji. Gore, u carstvu nebeskom ne znam da li postoji ulje, zmije i ostalo.

To što ovaj spisak modernih smrtnih grehova stiže od poglavara katoličke crkve ne bi trebalo da ima veze pošto su grehovi – grehovi, uvek i svuda isti. Jedina je razlika što katolička crkva priznaje purgatorium a pravoslavna ne priznaje ovu dogmu, tako da katolici koji učine neki od smrtnih grehova mogu da se nadaju pročišćenju duše da bi mogli da uđu u raj a pravoslavci ne. Ispada da je jedan te isti greh mnogo teži ako ga učini pravoslavac.

Primat rimskog episkopa je od raskola uvek bio i ostao tačka razilaženja pravoslavne i rimokatoličke eklisologij, a papa je nepogrešiv kada ex catedra govori o stvarima vere i morala. A pošto je rimski episkop najviši ’’zamenik’’ Hrista na zemlji, računam da ovde nema zbora kad su novi grehovi u pitanju.

Dakle, zvanično, moderni smrtni grehovi su:

genetska modifikacija
zagađivanje životne sredine
prekomerno bogaćenje
uzimanje i prodavanje droga
abortus
društvene nepravde koje prouzrokuju bedu i siromaštvo, i
pedofilija.

Što se prvih šest grehova tiče po njima bar pola čovečanstva ne bi trebalo da postoji a i to je malo. Što se naše zemlje tiče mnogi bi odavno trebalo da su već skuvani u vrelom ulju. Problem je što, najverovatnije, ne bi bilo dovoljno ulja.

A što se tiče poslednjeg, sedmog, smrtnog greha, pedofilije, mislim da je i kuvanje u vrelom ulju, jedenje živih zmija i krčkanje u sumporu – malo. Naročito malo za pedofile iz redova sveštenstva. I katoličkog i pravoslavnog. I ovo mi je izbolo oči, dovelo me do stanja usijanja, ne znam kako ovog papu nije sramota da istupi sa ovom listom. U ime Hrista. Mislim, pošto je njegov zvanični zamenik.

Jer, zna se koliko Crkva štiti pedofile u mantijama. Svim mogućim sredstvima. Da li je ovaj greh sveštenog lica manji od greha onoga ko nije iz svešteničkih redova ili za njih postoji posebna vrsta oprosta? I koliko god se ja pitala kako ti pedofili mogu da spavaju očigledno je da mogu. I da spavaju i da se brane i da imaju pravo na zataškavanje i olakšavajuće okolnosti.

Do skoro se poštovalo vatikansko uputstvo iz 1962. godine koje se odnosilo na obavezu skrivanja pedofila i koje je davalo pravo Crkvi da sama rešava problem pedofilije u svojim redovima. Obično su taj problem rešavali tako što bi zabludelog sveštenika premestili iz jedne parohije u drugu. Kad odradi posao i u toj drugoj premeštali bi ga u treću i tako sve dotle dok im se, kao, malo ne smuči. Onda ga, kao, suspenduju, na jedno dva, tri meseca i vrate ga na posao čim malo sam sa sobom ne okaje grehe.

Dakle, Crkva je, a naročito Vatikan koji uživa imunitet u Italiji, uvek zatvarala oči pred pedofilijom u svojim redovima a umela da zvoni na sva zvona kad to učini neko drugi. Procesuiranja su vrlo retka, kad se dese, Crkva ulaže žalbe, pretnje, molbe, opravdava i pere na sve moguće načine. Prvo procesuiranje sveštenika – pedofila u Italiji Vatikan je pokušao da ublaži tako što se izborio za istu minutažu na televiziji, koja je bila posvećena ovom procesuiranju da bi objasnila ’’problem’’ sa svoje tačke gledišta, Božijih izaslanika i Hristovih zamenika na zemlji.

A kod nas!!! Prošle godine smo se svi zgražavala nad odlukom sudijinice iz Valjeva, nad blagom kaznom za silovanje jednog dečaka i užasavajućim olakšavajućim okolnostima (razveden je i samohrani otac osmogodišnjeg dečaka o kome nema ko da brine!!!) koje su umesto primerene kazne za zločin presudu dovele skoro do oslobađajuće. Uz dobro vladanje izaći će iz zatvora pre nego što je ušao. Ma, samo što nismo žalili onog monstruma.

Ali, o slučajevima ’’Pahomije’’ i ’’Ilarion’’ da ne govorim. Visokopoštovani Ilarion je oslobodjen optužbi za bludne radnje sa dečacima zbog zastarevanja slučaja. Sumnje postoje i to je sve. Nikom ništa. Kako je neko mogao da dozvoli da ovaj slučaj zastari nikada mi neće biti jasno. Kako ovakav zločin uopšte može da zastari – ni to mi nije jasno. A ponajmanje mi je jasno kako onaj ko je dozvolio zastarevanje misli da time nije i sam učinio nikakav zločin. Na jedan određen način, ovim dozvoljavanjem zastarevanja, oni koji je trebalo da sprovode zakon su zločin blagoslovili. A na njima nije da blagosiljaju. Jedino što mi pada na pamet je da su se oni strašno plašili da sude i presude u ovom slučaju. Ko zna! Možda su se uplašili da bi osumnjičeni dojavio Bogu kako su se prema njemu ophodili na zemlji pa da sudije nadrljaju ni krive ni dužne, tako da su slučaj gurnuli u fioku. Al’, eto, danas su krivi i dužni pravdi.

I, na kraju, pedofilija jeste smrtni greh. Ako je učini neko iz stada. Ovi ostali, koji su u direktnoj komunikaciji sa Bogom su, kad je pedofilija u pitanju, beli medvedi. Da l’ je Bog tako odlučio to samo oni znaju. Znaju ali ogluve i obnevide kad god se to desi. Štite Crkvu. Institucije su uvek bitnije od dece. Njih će kasnije voditi u neke druge institucije gde će ih lečiti a da ih nikad ne izleče. I bez obzira što nikada neće biti izlečeni od njih se očekuje da budu vernici.

Zbog ovakvih zataškavanja žrtve pored rana na duši nose i slovo srama.

Ako Crkva, u ime Boga, može svojim pripadnicima, na bilo koji način, da oprosti ovakav greh neka joj je alal! I njoj i Bogu. Neka joj je alal i što će naknadno ovu decu vrbovati u svoje redove ubedjujući ih da je Bog pravedan, da sve vidi, da svakoga stigne Božija kazna, što će očekivati da ova ranjena deca sutra budu dobri vernici. Jer, dobar vernik si samo ako se posvetiš crkvi, drugačije se ne priznaje.

Ako oni koji dele pravdu mogu da dozvole da ovakav zločin zastari neka je alal i njima!

Do nekog novog smrtnog greha sa olakšavajućim okolnostima.

Crkvenim ili pravosudnim svejedno.

(ovaj tekst je iz moje arhive a objavila sam ga samo jer imam potrebu da objasnim kakav je moj stav prema Božijim administratorima, kako rekoh u prethodnom postu – onima koji nemaju mere, i koji se mnogo manje plaše onoga iza čijeg se imena kriju, više nego svi mi).