Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Znate onu priču o brendiranju Srbije a naročito Beograda pošto svi svetski i regionalni putevi vode u Beograd, što bi rekli stari Latini? Nešto se tu pokušavalo, no Srbija je zatucana pa sebe ne ume da brendira a Beograd se otrgao kontroli i brendirao sam, pa možemo da čujemo da stranci i regionalci vole Beogard zbog loooodih žurki na splavovima, ljubaznih ljudi ako nisu navijači i po roštilju. Tako nešto.
I tako, dodje stranac ili regionalac, lepo se napijei provede u Beogradu i, normalno, voleo bi da kupi suvenir, da ga turi na vitrinu i kad god pogleda da se seti kako mu je bilo lepo. Tome valjda služe suveniri.
Ali, kad stranac ili regionalac krene od Albanije ka Kalemegdanu, može da kupi:
crveno jastuče na kome piše – Volim te
jastuče sa printom Sunđer Boba
kucu na baterije
portert Patijarha Pavla naslikan rukom nezaposlenog samootkrivenog naivca
minijaturne oslikane tikve
čuture, volj’ im za lov, volj’ za izlet
pepeljare od pivskih flaša
flaše sa naslikanim svecima i minijaturom jarma unutra
upaljače, magnete za belu tehniku, češko srebro
maketu hrama Svetog Save po kojoj valjda pada sneg
maketu onog golog na Kalemegdanu, teško zapamtiti da se zove Pobednik
knjige o Nikoli Tesli na srpskom jeziku
slike Draže Mihajlovića i Ratka Mladića pa varijacije na temu sve do majica tipa „Pizda ko me izda“.
Izmedju 95 pristiglih radova na konkurs za odabir beogradskog suvenira, 2003. godine, izabrano je šest:
neolitska lampa iz Vinče, nemam pojma kako izgleda, kad ukucate u Google, dobijete ovo
mirisno ulje „Kišni dan u Vinči“
beogradske kuće, potražite sami.
Po tadašnjoj priči, ovi suveniri su izabrani na osnovu „kulturnog spoja praistorijske naseobine Vinča, arhitektonskog nasleđa Beograda i običajne tradicije srpskog naroda“ i naglašeno je da će oni moći da se kupe i preko interneta.
Ni na ulicu nisu uspeli da ih izvedu, jer…
U Srbiji je najvažnije oformiti komisiju, raspisasti konkurs i proglasiti pobednika. Dalje od toga se ne ume. Pobednik bi, valjda, u ime grada, trebalo da proizvodi suvenir, distribuira ga i marketinški „podržava“.
Podatke o zvanično nepostojećem beogradskom suveniru porčitala sam jutros u „Ilustrovanoj politici“ iz novembra meseca prošle godine, gde takođe pročitah da u Informativnom centru turističke organizacije Beograda, stranci i regionalci mogu da kupe maketu Avalskog tornja od kartona na kojoj slamčica za sok „glumi“ antenu!!! Normalno, prekrstih se ali pročitah da je fora u tome što stranci i regionalci sami sklapaju tu maketu. Ipak sam se ponovo prekrstila.
Konkurs je ponovo raspisan 2009. godine. Nemam podatke šta je bilo i ko je pobedio. Dakle, suvenire menjamo sezonski, isto kao mišljenje i istoriju.
Po istraživanjima i rečima Vesne Nađ iz službe za odnose sa javnošću Turističke organizacije Beograda (i to pročitala u Ilustrovanoj), stranci kupuju suvenire koji mogu da stanu u šaku, eventualno da imaju upotrebnu vrednost kao oni magneti za belu tehniku, i treba da koštaju od 5 do 10 eura).
U poslu se očigledno niko nije našao jer „suvenire može da proizvodi samo privatan sektor“ a „grad“ može da ih prodaje smao komisiono“.
Pa vi vidite.
U lepezi svega i svačega – nije baš da je beogradsko ali je naše, nigde nema spomenika Knezu Mihajlu, Terazijske česme…
Ali splavova ima koliko hoćete. I po tome nas pamte.
I tako, neke stvari se rade same od sebe.
Ali, važno je da se priča.
I Neka se priča
Nigde u Srbiji nema kontinuiteta i profesionalizma! To je problem. Kako u svakom ministrastvu tako i u Turistickoj O.S. partijski drugovi se smenjuju i ne zavrsavaju zapoceto a zapocinju ono sto nikada nece zavrsiti. Kao covek iz “ biznisa “ znam i imam dokaze. Jedna postavka u TOS naruci Info pultove uz softver da se postave po Srbiji da turisti mogu da se obavestavaju, dodje sledeca postavka i to sto je pola placeno ne zeli ni da preuzme ni da postavi a bogami ni da doplati. Tako je Mimice i sa suvenirima. Jedne dogovore i poruce a onda dodju drugi pa nece da prihvate dogovoreno i proizvedeno …ko zna sta sve imaju u podrumu. A sto se tice splavova, ni oni nisu tamo gde su bili kad stranac ponovo dodje u Srbiju…Cudi me da vladari nisu skinuli Terazijsku cesmu ili spomenik Kneza Mihajla. Umesto terazijske cesme mogu da postave “ malu Nijagaru “ a umesto Kneza Mihajla…sta znam, mozda Obamu?
Pogodila me tema : ))) .
Danima sam pokušavala da pronađem poklon/suvenir koji bi asocirao na Srbiju, a bio bez rakija-opanak-Ratko- Kosovo- fabrički vez- čutura- gipsana maketa crkava raznih- krst u flaši- čiča s brkovima atributa.
Danas pronađoh ovo (http://i51.tinypic.com/dwoqq.jpg ) u dobro sakrivenoj suvenirnici u podrumu Beograđanke.
Srpska bombonjerica. Slatko iz etno sela kuvano na šporetima na drva, koje se neko potrudio da smesti u minijaturne teglice, pristojno zapakuje i napiše na engleskom detaljno objašnjenje srpskog slatko-i-voda običaja.
Do sada je jedini „suvenir“ koji sam se usuđivala da ponesem iz Srbije bio CD Tria Balkanske Žice.
Elfish, ovo je predivno! I pravo 🙂
meni svaki puta utrape majicu na kojoj je utisnut hram sv.Save, pa ako kome usfali ima kod mene u nekoliko boja. I veličina.
e da
imam i vadičep sa Hramom.
Jedan samo, ne mogu ga pozajmljivati 😀
Dolly, neka hvala, obuci ti kad dolaziš, da te ne pomešam sa onima koji imaju heroje na majicama :ninja: :w00t:
e da, htedoh jos juce da kazem, pa nisam. mene i mnogo vise od ovoga nervira to menjanje istorije i misljenja. zar treba da izbrisemo gumicom svakog ko je dao zivot za ovaj grad, ali se drznuo da to ucini pod nepopularnim politickim rezimom? o gluposti, gluposti….