Dečija igra s' osvrtom na sranje

Care, care, kol’ko ima sati?

Dogorelo do nokata! – došapnu caru.

Da l’ da im iščupamo nokte… – zamisli se car i ode da sere. Tamo i zaboravi kol’ko je sati.

Dok on sere vi razmišljajte o tome kako niste primili platu. I kako to nikako nije razlog za štrajk. I kako je u vreme krize nepristojno, jebi ga, da pitate za platu. I o softverskom problemu. I ostanite u sindikatima koji prave dil sa vlašću.

Samo da znate, car će da sere malo duže.

Jebe mu se!

Za jedno osam godina se setite da biste mogli da štrajkujete i da to što niste primili platu jeste razlog za štrajk.

“Ako neko u sindikatu obrazovanja misli da treba štrajkovati zbog kašnjenja plate od dva, tri, pa i nedelju dana, u postojećoj ekonomskoj situaciji, kad se u pojedinim preduzećima zarade ne primaju mesecima ili se umanjuju, treba to da objasni javnosti“, rekao je ministar prosvete.

Kojoj javnosti?

Ovde javnosti nema.

Sve dvorske lude…

Jebi ga, ja mislim al’ nemam kome da objasnim. A i nisam u sindikatu. Nikad ne bih bila u sindikatu koji pravi dil.

P.S. Decembar 1996. godine – “Generalni direktor RTS-a uputio je pismo direktoru B92 u kome ga obaveštava da je do prestanka emitovanja programa tog radija došlo zbog zbog prodora vode u koaksijalni kabl. ‘Zbog obilnih padavina prethodnih dana, prodor vode, kroz oštećenje na koaksijalnom antenskom kablu, stvorio je neprilagodjenje predajnika na antenski sistem, što je dovelo do automatskog isključenja predajnika’, piše u pismu.“

Ostalo je istorija.

Ja samo da vas podsetim kako to ide. Do isključivanja uglavnom dolazi automatski.

Posle je potrebno vreme da se uključiš…

Bunite se zbog dan, dva. Meseci vas čekaju.

Čudo jedno kako ti softveri…