Gaćice za mir ili kako Srbi da se uključe u svetsku akciju kad nemaju gaće

Jeste li čitali o onom uraganu Nargis što je letos opustošio Mianmar? Ma jeste sigurno. E, onda znate da tamošnja vojna hunta nije dozvoljava prolaz humanitarnoj pomoći pošto im je draže bilo da im stanovništvo koje je preživelo  oboli od kolere ili crkne od gladi. Mora da ih ima mnogo pa vlast rešila da ih proredi pošto uragan nije to dobro odradio, to jest svaka dikatatura ima svoje metode.

E, al’ sigurno niste znali da u Mianmaru vlada praznoverje da ne smeju da dodirnu ženske gaćice jer će im to oduzeti moć. Kako oni to izvedu da čitavog života ne dodirnu ženske gaće i zadrže tu svoju moć nisam uspela da zaključim zato što je kod nas skroz suprotno – ovde si moćan srazmerno tome koliko si ženskih gaća dodirnuo i skinuo. Što bi rek’o naš narod – sto sela, sto običaja.

Da bi rešili ovaj problem sa humanitarnom pomoći mianmarski mirovni aktivisti su u celom svetu pokrenuli akciju ’’Gaćice za mir’’. Ovom akcijom se traži od žena da pošalju što više gaćica u burmanska poslanstva ne bi li se tamo prevarili, dodirnuli te gaćice i izgubili moć.

Akcija je uzela maha tako da umesto pisama poštari u čitavom svetu nose torbe pune gaća.

I sad, pošto se akcija odnosi na ceo svet a Evropa je svet i u toj Evropi je Srbija koja je Evropa, pade meni na pamet kako bismo mogli da uzmemo učešća u ovoj akciji da ne bude opet da smo mimo sveta.

I tu natrčim na problem.

Zadnjih godina, naročito zadnjih meseci, ovde se vodi istražni postupak o tome ko je nama Srbima skinuo gaće jer svi tvrde da smo gladni i gologuzi. Ova istražna radnja se pojačava u predizbornim kampanjama a vrhunac dostiže kad treba da se formira vlada. Onda su svi od sumnjom. Da l’ je ta sumnja opravdana ili neopravdana ja ne znam, to znaju istražni organi.

Radikali tvrde da su za skadanje gaća odgovorne demokrate. Demokrate su neopredeljene, čas misle da su to radikali, čas da su socijalisti. Socijalisti ne priznaju, nemaju pojma da smo mi ikada imali gaće – oni imaju amneziju. A valjda imaju i gaće. Penzioneri su zadnje gaće kupili još dok su bili u radnom odnosu pa sad traže povećanje penzija radi obnove donjeg veša. One male stranke koje su tek prošle cenzus su nevine. Niko ih ne optužuje za kolektivno skidanje gaća. Njih optužuju da su izdajnici. Znači, ovde si izdajnik čim nikome nisi skinuo gaće. To skidanje gaća mu kod nas dodje kao visoko patriotski čin. Ko će kome ako neće svoj svome!

Sve u svemu dodjem do zaključka da mi uopšte ne nosimo gaće jer ih nemamo i da u tu akciju uopšte ne možemo da se uključimo kao sav normalan svet. Neko nam je te gaće skinuo. Istraga tapka u mestu. I mi tapkamo u mestu – gologuzi. I da nam nisu skinuli te gaće spale bi nam same od tolikog tapkanja.

Logikom stvari naše gaće su kod onih koji su nam ih skinuli. Opet logikom koja se odnosi na ono da je kod nas verovanje – što si više gaća skinuo to si moćniji, dodjem do zaključka da mi nemamo šta da pošaljemo ovako gologuzi i da tamo, u stvari, treba da pošaljemo onog kod koga su gaće. Da onima što se plaše ženskih gaća više nego djavo od krsta istrese sve te naše gaće, oduzme im moć a svoju ponosno pokaže.

Problem je samo kojim prevoznim sredstvom da pošaljemo tog s gaćama. Mislim, nakupilo se gaća zadnjih godina.

Ako neko ima ideju o prevoznom sredstvu neka mi javi..

A neka mi javi i koji se ono beše lek uzima kad vam je konstantno muka a ne vozite se ni brodom ni automobilom, ne jedete ni krastavac ni rotkve. A niste ni u drugom stanju.

I neka mi javi ako postoji lek pomoću koga ono što je u dupetu može najkraćim putem da dodje u glavu.

Ako zna neka obezbedi jedan kontigent. Probni.

Da probamo ništa neće da nas košta.