Granica nužne odbrane – budite pažljive prema potencijalnom silovatelju

Davno sam prošla internu obuku kod svog prijatelja koji je inspektor za krvne i seksualne delikte o tome kako se treba braniti od siledžije i šta jeste silovanje a šta ne. Do skoro silovanjem se nije podrazumevalo ništa sem ako siledžija nije ostvario seksualni kontakt sa žrtvom a usput joj bar polomio vilicu inače ‘’kučka koja mrda repom’’ silovanje ne bi mogla da dokaže. I sa slomljenom vilicom su pokušavali da je ubede da se okliznula na koru od banane.

Danas nije mnogo bolje sa tim dokazivanjem ali žene su evoluirale dotle da to što ih je neko silovao ili pokušao ne smatraju svojom sramotom, pričaju o tome. I pokušavaju da dokažu.

Dokazivanje se pretvori u dokazivanje da silovatelj nije kriv nego da je krivo to što je imao nesrećno i tužno detinjstvo, što je alkoholičar, agresivac, želi da dominira, žena ga ne ferma i u kući je niko i ništa, neobrazovan je, direktor mu je stoka, sve tako nešto u čemu se on našao ni kriv ni dužan a nepoznata žena mu je došla kao izduvni ventil.

Ona moja obuka se sastojala u sledećem – ako ima šansi da te neko čuje vrišti koliko te grlo nosi. Ovo je možda moglo nekad da uspe, sad kako vidimo, mogu nasred ulice da vas seku na komade, narod gleda svoja posla. Glavni deo obuke je – pokušaj da ga povrediš, upotrebi ruke, noge, štikle i gadjaj ga pravo medju noge, što jače a onda beži. Ili uzmi prvu kamenicu i rascopaj mu glavu. Baci ga pod tramvaj. Izvadi mu oko.

Onda se taj moj drug oženio, dobio tri ćerke, jednu za drugom, i sve strasnije pričao o tome kako treba mučiti, ako uspeš da se otrgneš, onoga ko se usudio da te napadne sa namerom da te siluje, neprekidno ponavljajući da nije ‘’živ’’ za svoju decu kad vidi šta se sve radi.

Nema žene koja se ne plaši silovanja, ona koja ima ćerku plaši se duplo. Živiš tako sa tim strahom da se slučajno ne zadesiš na pogrešnom mestu u pogrešno vreme pa da posle dokazuješ kog si djavola tu tražila jer da nisi ne bi bila ni silovana.

Ako vam je palo na pamet kojom biste mukom mučile stoku to izgleda može samo u mašti, dok razradjujete situaciju – šta bi bilo kad bi bilo.

U stvarnosti, postoji zakon koji vas ograničava kao žrtvu i koji ne smete da prekoračite da biste uspeli da dokažete da ste bili žrtva. Vi sad birajte, da poštujete zakon i budete silovane ili da zakon uzmete u svoje ruke i rešite stvar ako imate snage i ne upadnete u paniku zvanu ‘’uplašeni zec’’.

Elem, ne smete da upotrebite sprej jerbo su sprejevi „gasno oružje koje izbacuje ili ispušta gas i druge supstance štetne po zdravlje“. Mis’im zdravlje silovatelja je vrlo bitno, ako je lud u glavu što bi rekle babe, ne smete da mu narušavate fizičko zdravlje. Ako upotrebite običan dezodorans prethodno morate znati njegov hemijski sastav, to jest, da ne sadrži ni jednu supstancu za oslepljivanje, gde da onemogučite silovatelja da može ubuduće da izabere žrtvu. Možete da ga zamolite za tajm aut, pročitate uputstvo a onda ga ili poprskate ili kažete – ajd’ sad dalje, moram da smislim nešto drugo.

Zamislite, upotrebite li sprej a naidje milicija, privešće i vas i onoga ko je pokušao da vas siluje. Protiv njega će podneti prijavu za ‘’krivično delo silovanja u pokušaju’’ pa da ga puste jer nije uspeo, samo je pokušao, tako to ide, a vi ste nadrljale i protiv vas će podneti prekršajnu prijavu, kog ste ga djavola prskale kad nije bilo ništa. Upotrebite li sprej, kazna je 10 000 dinara ili do 60 dana zatvora. Moj savet – upotrebite živu sodu ukoliko ste je slučajno kupile i platite pa idite u zatvor.

Vodite računa da se ne zanesete pa da slučajno ne ubijete silovatelja – to vam je prekoračenje nužne odbrane. Samo je hteo da vas siluje a ne i da vas ubije. ‘’Zlo koje žrtva nanese napadaču ne sme da bude veće od zla koje joj je pretilo’’. Imajte u vidu pa, evenutalno, ako savladate napadača silujte vi njega.

Kad sve uzmete u obzir, po zakonu vam je najbolje da se opustite, ako da bog da nekako izbegnete da vas siledžija pored toga što će vas silovati i bije a onda da posle dokazujte kako ste to dozvolile, što niste skupile noge i sijaset ponižavajućih stvari. Znači, ne branite se a posle na sudu dokazujte što se niste branile nego ste kao ćurka dozvolile da budete silovane.

Vrhunac svega – ako vas neko vredja, ili neko ko neće da vas siluje nego ste ga samo nagazili u prevozu ili ga pogrešno pogledali pa vam on kaže – gde zevaš, kurvo; jebem ti mater slepu, stoko gde si pošla, sad ću da ti jebem mater, sve ono što naš narod koristi u komunikaciji vi smete samo verbalno da mu odgovorite, po ovom zakonu valjda ne gore nego on vama, dobro da odmerite psovku jerbo onaj ko je prvi počeo može da vas tuži a sud da utvrdi da ste krivi.

Javno objavljujem, pokuša li neko da me siluje i uspem li da ga onemogućim šutiranjem u mooda, kastriraću ga makar grickalicom. Turpijom za nokte. I to što uspem da otkinem baciću prvom psu lutalici koji naidje.

Kakav, bre, zakon koji štiti silovatelje, ubice, njihovo teško detinjstvo, ludu glavu i sve ostalo što stručnjaci za mozak utvrde i iznesu kao olakšavajuću okolnost.

Dok me siluje ja da razmišljam da ga slučajno ne povredim više nego što zakon dozvoljava da smeš da naudiš sadisti.

Zaklaću ga, bre!

Vest sam čitala ovde.

A ima i ovakvih vesti.

I šta je sa ženama? Odakle god da su? Kakav je zaključak?

Žena koja je silovana do kraja svog života… šta? Živi normalno?

O deci da ne govorim…