Home / Mislim, dakle postojim / Dogodilo se na današnji dan

Dogodilo se na današnji dan

Te 1999. godine, taman što smo pobedili NATO alijasnu, sve pevajući, viseći na mostovima i moleći Moniku Levinski da se vrati u Belu kuću i dovrši stvar, to jest, preseče ‘stvar’, desile se one silne kiše i poplave.

Ja sam u to vreme svašta naučila, da kukuruz dobro radja samo kad neko reši da porobi Srbiju i da je te godine rodio isto kao one kad je kralj prebego a Hitler se natovario svetu na vrat, da vaške najavljuju ratove i da nikakve veze nemaju sa nehigijenom i da možeš da slažeš šta god hoćeš samo ako imaš medij koji to hoće i da objavi. U to vreme sam se i čuda nagledala, na primer, okupljanje da bi se pronašao pilot bespilotne letilice i obećanje da će na vilama da ga donesu, samo da ga se dočepaju. Saznala sam i da postoje neke više sile koje nemaju veze sa bogom, bog ne bi to nikad,a i da se sve što se dešava Srbiji dešava ničim izazvano te da su uglavnom djavolska posla u pitanju.

Po sistemu – ne krekeću žabe što je pala kiša nego je kiša pala zato što žabe krekeću, mi sedeli i čekali da ovima odozgo dosadi i da prestanu da nas bombarduju. I vikali da se saginjati nećemo.

Na sve to i Sunce rešilo da se pomrači.

Nas Srbe odma’ počeli da vraćaju u prvobitnu zajednicu, ono kad su ljudi sedeli okupljeni oko vatre, gledali u nebo i na pojavu komete mislili da tadašnji bog šalje neku poruku.

Mediji su, od novina do ‘malih ekrana TV prijemnika’ upozoravali stanovništvo da će tog dana il’ svi pocrkati, kad nismo od bombardovanja od nečega moramo, da će početi da nam rastu rogovi, da ćemo oslepeti pa nećemo moći da vidimo kako će Srbija u narednom periodu da cveta, da se glavom ne šalimo i slučajno odgledamo taj fenomen i jer je Sunce do zla boga pametna planeta koja neće nikome ništa al’, vala, nama Srbima hoće. Isto kao ostatak sveta.

Imajući u vidu da uvek postoji neka neposlušna budala, tim budalama je savetovano da ako baš moraju da dignu pogled ka nebu i reše da se ubiju, da obavezno koriste stari rendgenski snimak kao da su svi Srbi juče fluorografisani ali uz njega i naočare za sunce a ako ikako mogu preko njih da nataknu i one što koriste varioci. Radi svake sigurnosti da stanu iza čelične ploče.

Ko je bio poslušan i ostajao u kući, trebao je da spusti roletne, isključi sve kućne aparate, zlu ne trebalo, ako se pomračenje probije do zamračenog stana da ne pocrkaju i čeka da prodje.

Tog dana, ulica na koju sam izašla bila je potuno pusta. Pre nego će pasti mrak usred bijela dana, zavrteo se neki vetrić koji je nosio neke papire i kese, sve je delovalo kao Day after, avetinjski pusto, i ja sam se u toj pustinji osećala kao idiot.

Kasnije su svi na televiziji gledali one koji su gledali pomračenje, onaj lud narod iz belog sveta koji pojma nije imao da će koliko sutra da im otpadnu ruke i noge. I to vam je lajt motiv življenja u Srbiji – sedimo i gledamo kako drugi propadaju.

Prošlo je jedanaest godina. Sve što su mediji najavljivali nije se desilo. Za sve što se desilo su najavljivali da nema teorije da se desi.

Sve što se nije desilo će se desiti, svima koji imaju vremena da čekaju. Sve što se desilo nije posledica sedenja već nekih viših sila.

A sve to je dokaz da su mediji u Srbiji vrlo jaki i uticajni. Kad hoće. I kad su ‘malo’ pritisnuti.

Odavno je utvrdjeno da zemlja nije ravna ploča, niko neće spasti sa nje ako se pokrene.

Sudnji dan postoji samo u filmovima i opet neko preživi. Ja u sve krećem kao da ću ja biti ta. Mislim, ako će mi rok trajanja isteći a ja na to nemam uticaja, neću, bre, da sedim i gledam kako drugi gledaju.

Napomena autora – u starom Egiptu je vladalo ono verovanje da žabe ne krekeću zato što je pala kiša nego je kiša pala zato što su žabe kreketale. U vreme suša sveštenici su kreketali pokušavajući da izmame kišu.

U šta vi verujete?

Ono što se dogodilo 11. Avgusta 1999. Godine, ponoviće se 2085. U svetu.

Za Srbiju nisam sigurna ali dotle imate vremena da se fluorografišete i uštedite za naočare za zavarivanje.

U slučaju atomskog s’ lijeva ili s’ desna, svejedno, napunite kadu, slamčicu u usta i zalegnite. Ako budete imali vremena.

A možete da verujete da ono što je namenjeno celom svetu Srbiji nije, da ćemo preteći i stvoriti bolji i lepši svet.

Smo nebeski il’ nismo.

Još se osećam kao idiot.

Pročitajte i

Majko, mama, majčice, mamice, mamili…

Najiskrenije žalim muškarce koji trpe taj nenormalni pritisak da bi trebalo manje pažnje da posvećuju majci. Jebote, ko danas to radi! Kad imaš ženu!Zbog toga, muškarci, bežite od žena koje vam zvocaju za majku, kojima smeta što volite svoju majku i nazivate je mamom. Život će vam zagorčati. Bežite kad prvi put upita morate li bar sad – da joj odnesete lek, da je zovete, da odete kod nje na ručak, da je negde odvezete, svejedno šta.

3 komentara

  1. `zvinte sto ce ovo zvucati kao „`sam ti kaz`la !“,
    ali, mi smo sa decom otistli na taj dan na Palicko jezero (jer se odande videlo potpuno pomracenje !) uz naravno obavezne naocare od osvetljenog filma… i u tisini i postovanju smo posmatrali doticnu pojavu… isla sam cak dotle da sam deci (svojoj, a tek sam posle videla da je bilo i mnogo drugog sveta koji je slusao !) u jednom trenutku rekla da mogu da skinu naocare i izvesno vreme smo golim okom posmatrali nezaboravni prizor… i bilo je velicanstveno ! svi su poslusno vratili naocare na oci pre nego sto je postalo opasno za oci, i skup se mirno razisao…
    a neki „nasi“ su ovde u Bgd-u sedeli sa cebadima na prozorima i cuvali se nevolje !? pored nas zivih i zdravih… i nije bilo sanse da bilo koga ubledimo o kakvoj je pojavi rec…. „ti ce mi kazes ! nek tovoja deca oslepe i nek se razbole…!“ – sto naravno nisu, ali nase neznanje, tj neobrazovanje je ogromno, a sad je jos gore…
    na medijima je ogromna odgovornost, a oni svoju moc zloupotrebljavaju !
    🙂

Ostavite komentar