Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Mojoj poznanici je bolesno dete. Rodlio se sa oštećenjem, godinama živelo režimski, bolest kontrolisana lekovima i onda jednog trenutka više nije moglo. Jedinu nadu da će moći da živi predstavlja transplatacija u inostrantstvu. Ovde se transplatacija koja je njemu potrebna ne radi. To košta 120 000 eura ili 119 920,5656 $ po današnjem kursu plus bolnički troškovi, plus njen boravak, plus još mali milion stvari. Taj novac nema, naravno. I uradila sve da ga nadje. Kad je stigla do uplate iz bolnice u kojoj dete treba da bude operisano su joj rekli da mora da donese potvrdu kojom država garantuje da će nadoknaditi troškove transplatacije i bolničkog lečenja u slučaju da roditelj to ne uradi ili bude onemogućen. Bez te potvrde dete ne može da bude operisano. Takav je protokol.
Posle molbi, telefoniranja, ličnog odlaženja, plakanja, obećavanja da će ona platiti, da ima novac, i padanja u nesvest jedan koji se stalno slika i daje glupe izjave misleći da smo dovoljno glupi da mu poverujemo joj je rekao da je država toliko tih potvrda izdala, da je toliko roditelja bukvalno zajebalo državu time što nisu imali novca da plate, da u toj bolnici postoji ne znam koliko neplaćenih operacija od strane države i da je državu stvarno sramota da izda još jednu potvrdu o garanciji plaćanja.
Iz bolničke uprave u inostranstvu su joj na ovo rekli neka on samo izda potvrdu u ime države koju je sramota a da će to plaćanje kao i ona prethodna biti regulisano izmedju naše i njihove zemlje jednog dana onako kako se obe budu dogovorile.
Ne, rekao ovaj što glupo priča i voli da se slika, ova zemlja gradi imidž odgovorne države, stvano je sramota da garantuje još jednom, ne može. Ne znam šta je dalje bilo, ne smem ni da pitam
Ministarstvo finansija do juče još uvek nije prebacilo sredstva na račune fakulteta kojima treba da se plati školarina studentima na budžetu. Šklarine koštaju od 1 195, 762 $ do 3321,561 $ po današnjem kursu puta ne znam koliko studenata, nije ni važno.
Juče sam načula da će plate prosvetarima kasniti, opet nešto oko budžeta, neuplaćenih para, ima neko opravdanje.
Ispred Vlade ratni vojni invalidi iz ratova u kojima Srbija nije učestvovala malo, malo pa gladuju i kisnu zbog neisplaćenih dnevnica.
Radnike Robnih kuća ’’Beograd’’ skoro htedoše da biju što traže svoja prava, sve se završilo na gurkanju.
Mnogo bi bio dug ovaj post kad bih nabrajala ko je sve oštećen, kome nije štošta plaćeno, kome ova država uzima hleb iz usta, bukvalno, koliko radnika unazad nekoliko godina nije primilo platu…
Ako je tačna vest da je Vlada Republike Srbije na prošlonedeljnoj sednici odlučila da plati 1 000 000 (slovima – milion dolara) da bi od Amerike kupila sudjenje onom studentu što voli da bije i što nije voleo da studira ovde nego tamo al’ nije umeo da se ponaša onda… onda…
onda…
jebi ga, zamislite šta mislim.
I kako sam besna što će od sledeće godine nacrtan cvetić u Bukvaru biti teže krivično delo djaka prvaka koje će roditelji morati da plate pošto su prvaci maloletni u suprotnom bi možda išli u zatvor.
Anegdota iz života:
Pre neku godinu sedimo ja i moja drugarica u jednom kafeu i strasno ogovaramo muškarce kako su nezaineteresovani, nas dve jedre, poželjne, raspoložene a oni okolo cevče pivo, ogovaraju fudbalere, ne vide nas uopšte. I tako lamentiramo nas dve nad tužnom ženskom sudbinom u doba tranzicije kad ona jednog trenutka kaže:
Znaš šta, mnogo mi je žao što nisam muško…
Što – pitam ja očekujući kako će da kaže kako bi da je muško problem bio rešen, ona muško, ja žensko, lepo se slažemo, super bi nam bilo. Ma jok!
Da izvadim djoku i da ih sve popišam – odgovori ona.
E to je odgovor. Ako vam se ovo čini isuviše vulgarnim, preteranim, ogavnim, nepristojnim i prostim… šta ću.
Da ima prostije od ovoga i da mogu toga da se setim napisala bih sad i to.
Huh… posle prvog pasosa i ja se setih tih milion dolara za otkup suđenja. Gradimo imidž… do mojega.
Nego, koji blog radi bre? Ovaj ili mahlat.rs? Zbunjen sam.
Jebem li im sve po spisku, bas! 👿
U Boru trenutno petoro dece koja su u istoj situaciji (neophodno lecenje u inostranstvu po basnoslovnoj ceni, roditelji jedva prezivljavaju), grad NARAVNO nema para, al je zato za „BESPLATNE“ koncerte koje nam je organizovao prvi menadzer Evrope (Sasa MIrkovic, ako neko slucajno ne zna za tu velicinu) bilo vise miliona dinara! Gde ce im dusa, zapitaju li se nekad, znaju li da na onaj svet niko nista poneo nije, imaju li trunku ljudskog u sebi! Nemaju, naravno da nemaju, da je drugacije ne bismo se ovo ni pitali. 🙁
Rain, ovaj jos danas u vasem gradu dok napravim tortu 😀
Sanja, svi gradovi u ovoj zemlji za to nemaju paraa za te koncerte “dajmo narodu hleba i igara“ ima.
meni nije tuzno sto radnici robnih kuca beograd strajkuju, ni za one veterane, niti za bilo koju, hajd’ da kazem kolektivnu pricu. svi smo manje-vise u istoj situaciji, tako je – kako je, zivimo u gadna vremena, svako je pokrao sta je mogao i ko ce tu sad razmrsiti ko je za sta odgovoran. ali, za ove pojedinacne price, kad neko ima kao covek i kao osoba na funkciji priliku da pomogne, a nece zato sto je govnar, e za to bih skidala glave!
a kakva je torta u pitanju?
jel se ti to nerviraš?
jok ja, mene ništa ne iznenadjuje.
Nego, kad drugarica krene u popišavanje…nek se javi, hoću da joj pravim društvo, da zajedno piškimo po, pesku.
Da bi se malKo umirila, predlažem da odemo do parlamenta. Jes’ da nismo studirali preko, jes’ da nikog nismo tukli, mož’ nas neko i primi unutra, da pojedemo jeftine kolače i popijemo jeftin sok.
Samo neka je zdravlja……
Ma to je, bre, propaganda nasilja i bahatosti.
Udri ti kog ‘oces, a mi cemo da ti platimo stetu! 👿
Još jedan glas osuđivanja ukoliko je zaista tačno da smo prihvatilida platimo amerima milion dolara. Jasno mi je da se to ne radi zbog tog „studenta“ već zbog toga što smo upali u gadnu situaciju iz kojeg pravnog izlaza nema, ali ekonomski izgleda da može. Sa druge strane oni koji se bolje razumeju u prava će možda moći da kažu da li sam lupio ili ne, ali ako je već dečko kod nas i ako mi po ustavu ne možemo da ga izručimo, onda problema nema zar ne?
Žao mi je kada čitam ove potresne priče, ono što mi je ipak u ovom trenutku najbolnije jeste što su roditelji uspeli da skupe novac do koga su ko zna kojim sve putevima došli i na kraju ih neko zajebe i neda ima potpis… strašno! 🙁
Odgovaram čim preselim i ovo 😀
Magi, evo vidis kakva je torta u pitanju, zbog preseljenja 🙂
Oepheuse, javicu ti kad bud epocela akcija a do parlamenta bi mogli da krenemo tek da dokazemo da je tamo nemoguce uci, prethodno moras nekoga da prebijes ili bar budes prvi na Eurosongu…
Ti Zelena ko oni sto pricaju – Samo da rata ne bude – pa nek nas jebucka ko stigne i kako stigne. Ustaj, bre, ako nista drugo mozes da pricas onda bude nekako lakse.
Drnch, ja kad bih udarila nekoga odma’ bi me strpali na posmatranje. Ne moze svako da bude bahat. To je u ovoj zemlji privilegija.
Prokka, sigurno pratis situaciju i vidis da se navodno ne zna je li tacno ili nije, kao i sve ostalo sto je tesko dokazivo, jednostavno se ne zna. Mi jes’ da nemamo neki imidz al’ eto, ode mali Konan i obruka nas skroz pa sad kao treba da spasavamo obraz i njegovu guzicu. Ako se preuzme to sudjenje ovde ce mu reci – No, no, nisi bio dobar, nemoj to vise da radis. KAd bude uradio sledeci put bice da je bio izazvan, da je ponovo stitio neku devojku, ma bice on heroj, pazi sta ti kazem, nosice ga na majicama, garantovano. Sto se tice ovog drugog lepo vidis da nesto jeste sramota a nesto drugo nije, da je u ovoj zemlji sve naopako. Bas sve!