Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Pa ako neko ima odgovor bila bih mu vrlo zahvalna. Mislim, ja znam gde djavo piški i smišlja pakosti ali na neka pitanja baš ne umem da pronadjem odgovor.
ZAŠTO
je u Srbiji sramota pitati koliko ćeš biti plaćen za ono što radiš i kad ćeš biti plaćen?
Potpitanje: da li je normalno da se uvrede a onda vam odgovore da ne znaju i govore vam o politici firme čime vam prvo pokažu da nemaju pojma šta je politika firme a onda vas ljubazno nateraju da se osećate kao poslednje nevaspitano govno?
ZAŠTO
na odredjenim mestima sede ljudi koji veze nemaju sa tim radnim mestom i pri tom vam diskretno napomenu da su za vas autoritet u koji vi ne smete da sumnjate jer oni imaju nekoga sa kim su piškili u pesku čime vam daju do znanja da vi možete da znate mnogo više od njih al’ da je pišanje u pesku – pišanje u pesku.
Potpitanje: da li se autoritet nameće ili stiče? Mislim, da li je to urodjena ili stečena karakteristika?
ZAŠTO
je nepristojno reći nekome da greši ili priča nešto potupno neprihvatljivo nego je pristojno smeškati se i praviti se kao da nisi čuo, u blažem obliku i u onom gorem – potvrditi da je u pravu.
Potpitanje: da li je normalno da se ja osećam posramljeno zbog onoga što izgovara neko drugi? Da li je normalno da ti stalno govore – gledaj svoja posla. Svaki sto, svaka priča u kojoj se nadjem u odredjenom trenutku su moj posao. Da napomenem da zbog istog, odnosno, prevedeno u ’’pametniji popušta’’ ovim svetom a naročito većinom stvari u Srbiji vladaju budale.
ZAŠTO
je, zbog onoga gore, pametan čovek mnogo veća budala od neobrazvanog, bahatog, prirodno tupog seronje koji je imao sreću da, u istom selu, na vr’ planinčine na kojoj koza piša pod ručnom, piški u pesku, ili na kamenje, ili na koze, svejedno sa NEKIM?
Potpitanje: da li poznanstva čine deo nečijeg identiteta do te mere da se zanemari da su paraziti.
ZAŠTO
ja nemam puno godina za seks a imam za neko radno mesto?
Potpitanje: nemam, brate! Samo imam želju da pozovem bar dvojicu i kažem im – šta god da si mislio, ma napušiš se ti meni, uzduž i popreko.
ZAŠTO
je podrška postala najzastupljeniji i najprihvatljiviji oblik društvenog aktivizma kad tu nema nikakve akcije i kad je to u stvari ništa?
Potpitanje: zašto je tako dug put od verbalne podrške do stvarne pomoći?
ZAŠTO
vas ljudi pitaju za mišljenje a onda se narednih dva sata trude da vam to mišljenje koje ste izneli promene u ono koje im se svidja proglašavajući vas bezobraznim i bezdušnim čovekom.
Popitanje: zašto se laži dele na teške laži i bele laži? Meni je laž – laž. Neću da me ’’voliš’’ zato što te lažem i neću da govorim ono što ti hoćeš, onda razgovaraj sam sa sobom. Ko god.
ZAŠTO
ljudi misle da vi zarad dobrih društvenih odnosa nešto morate, da izadjete kad vam se ne izlazi, da ih dočekate kad vam se ne dočekuje, da ih slušate kad vam se ne sluša, da radite mali milion glupih stvari zato što se nekome ’’digao’’ u tom trenutku?
Potpitanje: zašto je teško shvatiti da u odredjenom trenutku niste za nešto raspoloženi i kakvo je zadovoljstvo onoga ko vas na silu tera da sedite preko puta njega, to jest, zašto ljudi nemaju poštovanja za najobičnije stvari? Stalno nečim morate da ih plaćate da bi ’’ostali’’ sa vama.
ZAŠTO
oni koji ogovaraju to proglašavaju nekim višim oblikom – ne, ovo nije ogovaranje, i njemu sam to rekao.
Potpitanje: kad nekome nešto kažeš zašto o tome moraš da obavestiš ceo svet, u čemu je poenta?
ZAŠTO
ljudi mnogo tupe o onome o čemu nemaju pojma – kad bi se meni to desilo ja ne bih ni u ludilu, kako je mogao, kako je mogla, kako je nije sramota…
Potpitanje: kako znate šta biste u nekoj situaciji u kojoj nikada niste bili? Napomena – nužda zakon menja.
Eto.
Stvarno bih vam bila vrlo zahvala.
Odgovor je vrlo jednostavan, draga moja. Ukupna inteligencija na planeti je konstantna. Povecava se broj ljudi na koje je potrebno razdeliti je. Malo se razvodnila u poslednjih nekoliko decenija. Jedini nacin da se nosis sa gore navedenim entitetima je kroz princip straha – na strah reaguju samo tako. Provereno. Nacin uterivanja straha u kosti je vec proizvoljan. Znam nekoliko pa javi ako te bude zanimalo.;)
Uh. Sestro slatka, pitanja su ti paklena. 😯
Nemam pojma, razbijam glavu oko istih. Može – Nismo mi dovoljno glupi da bi bili srećni. Nemam pojma.
Mislim da na svako zasto imas odgovore kao i ja. Ne bih generalizovala da se ovakvo stanje svesti, drustva, koga god, desava samo u Srbiji.
Nekada zaista poludim o pljuvanju po nasoj drzavi, takva je kakva je, majka nam je, druge nemamo, daj malo da je hvalimo jbt. Osecam se kao da sam rodjena u najdebilnijoj drzavi na svetu, svuda samo kritike i pljuvacine. Koje god sranje da se desi, ubistva, silovanja..odgovor je ovo je Srbija. Ma da, u Sloveniji, Francuskoj…se to ne desava, kako da nou!
Srbija mi je majka, nemam drugu, majka se ne bira i ne moze se menjati. Kako znamo da je negde bolje kada tamo nismo ziveli (zbog napomene).
E, sad si tako svašta pobrojala da mogu roman da napišem :).
Kao poslodavac koji ceo život zapošljava i otpušta, uvek odmah kažem kolika je plata i uslovi generalno.
To radim zbog jedne nastrane ideje da – pošto ja živim od para – i drugi isto tako ne žive od vazduha, pa bi ih moglo interesovati.
Ima ludaka, ima.
Autoritet je, za mene, attitude – stav. Ili imaš, ili nemaš. Može da se potpisuje u tri reda, za mene je i dalje (imenica) – ako to i jeste, i za nevolju – sklona sam to da kažem :mrgreen:.
Da bi stvar bila još crnja, sklona sam da to potkrepim argumentima, stručnim radovima, literaturom i znanjem, i ne puštam dogod ne popi*di, i onda me unfollow, ne puste komentar i sve tome slično, i družim se intenzivnije sa nekoliko kolega/ koleginica ukupno :D.
Onda: ne osećam se ni slučajno posramljeno niti me šta briga. Kako rekoh Mušemi jednom – moj manir je da ja njima prebacim Vajb, pa neka oni lupaju glavu, ako su uopšte ta sorta.
Ako ZNAM da sam u pravu, neće me pomeriti ni šinobus – bilo ko da je „s one strane stola“, što mi (neverovatno) donosi mnogo problema u životu :D.
Verbalna podrška je najraširenija jer ne košta ništa.
Ako me ljudi pitaju za mišljenje, pa POKUŠAJU da me ubede da nije to baš tako, odsečem odma’
.
.
Ako je baš prijatelj, ako je tema nebitna, opet odma’ odsečem – žurim, znaš
Ljude koji ne shvataju da ja NE MORAM, ne želim što – šta što je generalno „socijalno prihvaćeno“ ne držim u bližoj okolini bar 30 godina.
Iz mog okruženja – to teško shvataju pretežno ljudi koji nemaju šta drugo da rade, i kojima je mega ushićenje novi „lajk“ na #fb.
Poslednje: bavljenje tuđim životom, pod ma kojom maskom, uvek i bez izuzetka pokazuje da život osobe koja ogovara nije ni za šta. Prazan, bedan, bez ljubavi, bez dubljeg smisla. Nije vredno obraćati pažnju.
Jesam se kvalifikovala? 🙂
Ljubim i ja tebe.
A. Vranic, ovo mi se uopšte ne svidja, znači meni se povremeno oduzima deo pameti
slabo ja stojim sa uterivanjem straha u kosti, samo sam otrovna i izaberem da se okrenem na peti i odem
Nastasja, pa odgovori bar na jedno, ako znaš, podeli malo 🙄
Ivana, odgovor ti i nije tako loš… kad bolje razmislim…
Zelena, nemam odgovore, stvarno, da imam ne bih ni pitala. A uopšte me ne interesuje kako je po Evropama i Amerikama, ni kad je loše ni kad je dobro, ja živimo vde i težim tome da ovo bude mesto kakvo treba da bude. Normalno je da kukam na ovo ovde a ne na ono tamo, savršeno me ne interesuje, ne uporedjujem.
Ja ne kažem da ne volim ovu zemlju, samo hoću da oni koji gaze po njoj budu bolji.
Zubarica, sve ja to isto primenjujem samo ne vidim da sam zadovoljnija niti da se to gubi, malo malo pa stigne nova tura…
Znam, Mahlat.
Kad si ceo život okružen takvima (ja jesam) i kad su u većini (kod mene jesu), čovek neminovno počne da se pita jel’ sav svoj.
Ja se još tvrdoglavo držim toga da sam sva svoja, to je ova luda krajiška polovina, i da mi nije toga i podrške voljenih odavno bih počela da govorim sama sa sobom.
Osim toga, ja sam u okruženju kojim (uslovno rečeno) ja upravljam. Ma koliko to bilo strašno, očajno i preteško na momente, kad pomislim da sam u kolektivu znoj me oblije… Svakog je Bog stvorio za nešto, mene nije za timskog igrača i beskrajna kafenisanja, i napuhavanja.
Znaš kako je jednom mom kolegi sasvim smireno rekao mentor, odmah kad su se upoznali:
.
Dragi kolega, ako budete krenuli ovim putem, budite spremni da ćete na svakom sastanku, kongresu i sličnom stručnom okupljanju morati da otkopčavate pantalone i da GA stavljate na sto.
Bez obzira koliko bili realno pametni, koliko imali znanja, duha, radova… TO odmeravanje vam ne gine
To nam je…
Pa šta ja da izvadim i sa čim ja da tresnem o sto
Pa evo ja radim na tome da mi nikne, medicina napreduje, nisu sve nade izgubljene – to može i za pare da se kupi, pa da ZVEKNEŠ
.
Zato sto je sve gore navadeno odraz naseg mentaliteta, protiv kojeg se pojedinci “ bore“, pokusavajuci nesto da promene, odnosno naprave boljim i normalnijim. Sve u svemu, oni koji odskacu od ustaljenih “ pravila“, uglavnom budu posrani, pa se mire sa sudbinom, a mi koji i dalje, onako posrani, idemo glavom kroz zid, stalno se suprotstavljajuci svim „pravilima“ i predrasudama, postajemo zatocenici svojih ubjedjenja i pitamo se opet i opet ZASTO!!!!????
U poslu treba da budemo strogo poslovni, a nikako da se vodimo onom „nasom“ : Jarane, lako cemo.
Onim pisonjama nikako dozvoliti, da i pored toga sto zele biti autoritet, to ne dozvolimo, nego argumentima pokazemo koliko smo pametniji i da se pisamo i na njih i onu njihovu bracu po pisanju. A po mogucnosti kazes: “ Mrs u p.m. “ Melem za dusu, ja probala.
Vrlo rado kazem da neko jede govna, ali ocekujem od drugih da mi takodje to isto kazu, kada se ja ‘provalim“. Naucio me moj tata i vrlo cesto mi kaze: „Ceri, ne seri!“ Aferim!
I ja crvenim kada nego ispada kreten, pa pocnem da ga „vadim“, kao nije to mislio. Moj muz uvek kaze da sam veci idiot od njih, jer im je lake uCerati u guJicu, nego u glavu, te ce oni i dalje lupetati i jos reci da sam ja budala. Sto jest, jest!
A ovo za podrsku…pa, volimo da pricamo. “ Jarane, tu sam, kad’ god ti zatrebam“ . Haman, tesko meni bez mene…moja glavna deviza.
Draga moja, seksa nikada dosta, a posla ce biti, ne brini.
Pitaju te za misljenje, da bi ti potvrdila neku njihovu glupost, potapsala i po ramenu i rekla: “ Samo napred, dobro ti je to bajo moj!“ Zato jer znaju da su idioti kakvih nema, pa im lakse kada im neko kazu da to ipak nisu.
A zasto izlaziti i docekivati kada ti nije do toga? Ja necu, pa necu i tacka. Doduse u pravu si, dugo sam radila sve za ljuibav drugima, sada JOK.
A oni koji ogovaraju u mudruju o tome sta bi bilo kad’ bi bilo, uglavnom dozive bas to isto, pa prave i gore stvari od onih, koje su ogovarali.
Ih draga moja, razveza ga ja pravo, al’ sta cu, pogodila si me pitanjima, a ja sam mlogo osetljiva ovih dana, bas zbog ovakvih i onakvih i svakakvih…Fuuuuuuj!
Au, sada bih mogla da drobim do sutra, ali ustajem jutrom u 6.
Da drobim, da, ali da pronadjem odgovore, ma jok.
Opet bi se to drobljenje svelo na to da neke stvari ne mogu da sateram u ovo malo mozga.
Nego, dade ti meni ideju za post, iju, neću valjda da zaboravim dok se sutra ne dovučem s puta?
A i zubarica me podbrcnu.