Perilica dulje živi uz calgon!

Indeed!

Znate ono kad su Adam i Eva bili u raju i Adam je, bukvalac k’o i svi muškarci, bio spreman da ceo život živi slep kod očiju a Eva, vrtirepka k’o i sve žene posle nje, u dosluhu sa zmijom napravi onu glupost i natera Adama i da zgreši i da progleda. I kako je progledao Adam je počeo da zanoveta. Te da su goli, te da je sramota, te videće Bog da su goli, brao neko lišće, sakrivao međunožje, navlačio Evi kosu na sise, izvodio besne gliste.

Meni tu dve stvari nikako nisu jasne. Ako je bog stvorio Adama po svom liku i obličju znači da je i bog bio go. Drugo, otkud Adamu ideja da se stidi baš svog međunožja? Što se ne postide stopala ili lakta, ko je njega obavestio da polni organ treba sakriti? Al’ dobro, Eva napravi glupost i bog je prokle , i mene sa njom, da rađamo u mukama, da slušamo druga svoga, to jest, ona Adama, ja ljubimca i da ne lajemo više nego što je potrebno. Sve u svemu, bog je odredio ko vodi glavnu reč, ko kosi a ko vodu nosi i ko lupa šakom o sto.

Po drugoj teoriji, koja mi opet nije sasvim jasna, ono kad je ona budala majmun rešio da se uspravi i postane čovek opet je muškarac vodio glavnu reč, to jest, stvar rešavao toljagom i navlačenjem medveđeg krzna na sebe i drugaricu mu. Doduše, ovaj se nije oblačio u medveda što ga je bilo sramota nego što mu je bilo ’ladno.

U oba slučaja, i Adam i Homo sapiens su bili gazde, jelte, a drugarice im bile potčinjene. I tako vekovima. Šta god da su žene radile, uradile i postigle njihov napredak, to jest, sticanje nezavisnosti od muškarca se sprečavalo sa – Učila ne učila, šporet ti ne gine!

I sad, ako mislite da smo malo odmakle – nismo. Nas i danas uče da budemo zavisne od muškarca i da živimo po sitemu – kud on okom a mi skokom – i povrh svega da ispunjavamo sve njihove normalne, nenormalne i naučnofantastične želje da nas ne bi zamenili nekom drugom jer smo mi žene, jelte, zamenljiva roba.

’’Najpametnija’’ vaspitno sluđujuća je – Muškarcu treba domaćica u kuhinji, dama na ulici i kurva u krevetu. To znači – u kuhinji da budeš duduk, da čutiš i kuvaš šta on voli, na ulici lepa i nema a u krevetu, ako je ikako moguće, kurva. Iz ovoga proističe da je svaka žena u krevetu kurva. Čim joj seks padne na pamet, ma i a ko joj ne padne, ako je primorana ili silovana – kurva je.

Nisam baš sigurna da ću uspeti da objasnim šta ’oću, za ovo bi ipak morala da odradim seminarski, ali stvar stoji ovako – ili si zatucana ili si emancipovana – u prevodu kurva. Emancipacija se usko povezuje sa seksom. Bar su meni tako govorili. Kad god sa nekim nisam htela obaveštavali su me da uopšte nisam emancipovana. Da sam zatucana. Svet tera napred, a ja seksualno zatucana tapkam u mestu.

Da ne tupim o emancipaciji, to mi se uglavnom smučilo jer niko živi o emancipaciju ne shvata drugačije nego kao odvajanje od šporeta i seksualno prosvetljenje. Stalno se trubi o ženskoj emancipaciji. Muškarci su se rodili emancipovani. Otvoreni za napredak i spremni da se prosvećuju. Još od toljage.

Elem, mi smo podeljeni. Oni i mi. Muškarci i žene. Biološki i društveno. Ovo drugo naročito. Suđeno nam je da jednom rukom ljuljamo kolevku a drugom mešamo ručak. Njima je suđeno da idu korak ispred i da govore – ti ćuti ja ću da pričam, najpametnija si kad ćutiš, biće kako ja kažem, ja ću da ti sudim, ti si niko bez mene, nemaš pojma… itd… itd… Onda se neka nekada dosetila da žena može da radi još nešto sem da širi noge, da može da bude uspešna isto koliko i muškarac, da može da bude srećna i bez muškarca. I da može da živi bez njega ako baš prigusti. I nastala frka. Može, kako da ne može samo žene da ne zauzimaju mesto muškarca u društvu. Jerbo, muškarci su se kao i sve životinje popiškili i zauzeli teritorije direktora, vođa, naučnika, predsednika, svih vodećih funkcija. Ubeđeni su da im je mozak zapreminski veći i da iz ženske glave, to jest, mozga, ništa pametno ne može da izađe. Što li se onda plaše toliko za svoje pozicije nije mi jasno.

Mislim, možemo mi šta ’oćemo i kako ’oćemo samo da ne pomislimo da izguramo muškarce sa njihove teritorije. Jbla ih teritorija i društvena podela.

Žene su tokom decenija uspele da se izbore za pilulu kao kontraceptivno sredstvo a ne za abortus, za pravo da glasaju, da uče, da rade, da kažu NE kad im se neće i traže ono što im se hoće, da se čuju, da budu saslušane a ne tretirane kao bića sa dugom kosom i kratkom pameću. Sve to nema veze sa seksom, bar mislim ja sa ovom svojom kratkom pameću. I opet će sve teorije voditi ka tome da je ženska emancipacija otpočela sa seksualnom revolucijom.

I raspisah se a ne rekoh ništa. Nađoh noćas tekst koji sam sačuvala, direkt stigao iz Svete stolice od Pape. Papa je onaj, znate, što tvrdi da homoseksualci prete ekologiji, da među sveštenstvom nema pedera ali da mogu da se izjasne kao homoseksualci, da je pohlepa smrtni greh za sve sem za predstavnike crkve, da ne nabrajam, ima sveto lice bisera i bisera. E, u Vatikanu su kontali, kontali, šta je to što je najviše uticalo na emancipaciju žena i objavili da je to (fanfare) – mašina za pranje veša! Perilica! Ono što dulje živi uz calgon!

Znači, mi smo krenule sa emancipacijom kad su nam muškarci izmislili mašinu da peremo njihove gaće. Poštedeli nas da idemo na reku i bijemo po onoj reci ko sumanute dok te iste gaće ne dovedemo do snežno bele ćistoće. Čisto da se ne obrukamo kad te iste gaće budu svlačili kod neke koja je počastvovana da ih ne pere! Jer, ne zaboravite muškarac je ogledalo žene.

I eto, šta će najviše uticati na emancipaciju muškaraca pokazaće istorija. Mada, kako rekoh na početku, muškarci su emancipovani još od Adama. Sva im emancipacija leži u topuzu. Međunožnom. Jebi ga. Žena nikad neće imati dve glave.

Kod žena je sve na jednom mestu. Mislim sva pamet. Kod muškaraca je podeljena i u večitom sukobu između gornje i donje glave. Kad god donja napravi sranje gornja će naći način da popravi stvar.