Pravo na incest… svet je otišao dodjavola!

Znate onu igru asocijacija… Pre nego što ovo pročitate, ako vas interesuje, zažmurite i zapamtite šta ste pomislili na reč – incest – i šta ste osetili.

Ako osećate odbojnost, gadjenje, nelagodnost, biće da su to nekako pogrešna osećanja i da biste morali da poradite na svom poimanju incesta pa da u najgorem slučaju ne osećate ništa, to jest, da budete ravnodušni.

Većina nas na pominjanje incesta pomisli na incestuozno zlostavljanje, kad pročitamo tako nešto uglavnom se radi o tome da je otac zlostavljao ćerku, očuh pastorku, blizak rodjak neko dete i slično. Pored ovoga postoje incestuozni odnosi u koje su dve osobe stupile svojevoljno i taj odnos kao nikoga ne ugrožava, ali je kažnjiv. U mnogim zemljama pa i u našoj. I smatra se nenormalnim. I meni jeste nenormalan, nemoralan, odvratan, ne mogu da zamislim šta je to što dovede do ’ljubavnog’ odnosa oca i ćerku, majku i sina, brata i sestru. Moj mali srpski mozak nije dostigao europsku toleranciju a o svetskoj da ne govorim.

Svet je odavno posrnuo, mnogi su se pogubili pa je tako bilo pokušaja da pedofili osnuju političku stranku što bi im, naravno, omogućilo neka nenormalna prava, u Madjarskoj, evropskoj prestonici porno industrije, su pre par godina raspravljali o tome da maloletnicima od 14 godina treba zakonom omogućiti da budu ’glumci’ u porno filmovima a sve to su pravdali time da će maloletnik potpisati ugovor da zna šta radi. I gomila njih je glasala za zakon jer kad iz nečega izbacie reč ’dete’ i umesto nje koristite reč ’maloletnik’ stvarate potpuno pogrešnu asocijaciju – dete je dete a maloletnik neko ko je svestan ili nesvestan svojih postupaka, zavisno od dela. Deca su ’predmet’ priča a ’maloletnici’ zakona.

U ovom odvratnom, posrnulom svetu, mnogo toga što se smatralo nemoralnim više nije, moral se potpuno gubi. Raznorazni ludaci sa titulama pokušavaju da nas ubede da je svako ko je rodjen kao ljudsko biće istovremeno i čovek, da nikako ne može biti ’zver’ i to što je čovek mu daje velika prava, da radi i ono što je uvek bilo neprihvatljivo. Ono što je bilo zabranjeno, sankcionisano i kažnjavano u mnogo primitivnijim zajednicama nego što je ova u 21. veku, će biti dozvoljeno jer smo mi evoluirali, jelte, pokazaćemo da smo se oslobodili prvobitnih i mračno srednjevekovnih stega i ograničenja.

Tako dodjemo do toga da u anketi – Da li treba uvesti dobrovoljnu hemiijsku kastraciju za silovatelje i pedofile – 94,76 aketiranih odgovori sa Da a 5,23 sa NE. Kao da se radi o pušenju – hoćete li dobrovoljno da se odreknete tog otrova. I ja sad kao treba da poverujem da će neko ko je silovatelj pa još povratnik ili pedofil reći – znate šta, svestan sam toga da grešim, ’ajde hoću. Šta, bre, dobrovoljno! A ovih 5,23 koji su rekli NE su ili budale neosvešćene, ili pedofili ili borci za ljudska prava koji ne znaju šta je čovek i šta ljudsko pravo.

Ono što me je pomerilo jutros – u Hrvatskoj je u toku rasprava o dekriminalizaciji rodoskrvnuća.

’’ Radna skupina za izmjenu Kaznenog zakona razmatra ideju da se rodoskvrnuće izbriše iz kataloga kaznenih djela. Uvjet da se seks između brata i sestre te oca i kćeri ili majke i sina ne bi kažnjavao jest da su obje strane punoljetne te da su se u intimni odnos upustile pri zdravoj pameti te slobodnom voljom.’’ Kompletan tekst možete pročitati ovde.

Iskreno, užasnuta sam, zgrožena, ni jedan argument iz teksta mi nije prihvatljiv. Razmatraju ideju… kao da je to da li klupu da stavimo pod drvo ili na ledinu.

Ja ću možda nekada sresti brata i sestru, oca i ćerku ili majku i sina koji su u ljubavno seksualnom odnosu i moraću da smatram da su zdrave pameti. Da ih pitam da li su sa tom svojom zdravom pameću svesni šta rade neću smeti jer bih time uskočila u njihova novovekovna ljudska, seksualna i ljubavna prava.

Neću da ulazim u to da bi ovakve veze imale pravo na potomstvo, kao i sve veze, ni u to kakva bi se deca radjala, medicina ima objašnjenje za gene, prosto rečeno podudarnost i sukob gena, van svega toga ovo mi je potpuno nenormalno.

Ali, biće da sam pogrešno vaspitavana. I kako su nas godinama učili da zapušimo uši kad čujemo vrisku iz tudjeg stana jer nije lepo da se mešamo kad neko nekoga zlostavlja i zverski tuče, to su porodične stvari, pa nas sad uče da reagujemo i obavezno se umešamo, tako će nas, možda, u budučnosti učiti da prihvatimo da su naši prijatelji u vezama kakve žele jer su toga svesni, šta mi imamo sa tim.

A onda će jednog dana incest potpuno biti izbrisan iz rečnika i kaznenih zakona, ubediće nas da je apsolutno normalno da otac ima seksualne odnose sa svojom maloletnom ćerkom, zaboga, pa on je ‘napravio’, njegova je, šta mi stvarno imamo sa tim.

Pošto je osnova za dekriminalizaciju incesta medju punoletnim bliskim srodnicima to da treba dokazati da je taj odnos voljan i da u njemu nema žrtve, vrlo lako će se doći do toga da otac zlostavljač u stvari neizmerno voli svoju ćerku i da samo nadogradjuje njihov odnos.

Svet je stvarno otišao dodjavola, i što kaže Ivana – Smrt čovečanstvu! Došli smo do toga da smo obezvredili sve. Ne treba da postojimo.

U ovakvom svetu kakav mi se nameće poslednjih godina ne želim da živim.

Moral jeste relativan jer se razlikuje od društva do društva, ali osnove morala moraju da postoje. Osnove su u tome da razgraničimo šta je prihvatljivo, šta ne, šta je dobro a šta zlo. Na granici smo da se to potpuno izjednači, izmeša, utopi i od nas napravi pravne degenerike. Na svim poljima.

Svet je stvarno otišao dodjavola.

Kad sve bude zakonom rešeno, ubistvo će postati nekažnjivo. Pao mi mrak na oči, iznervirao me, će biti sasvim prihvatljivo opravdanje. Živ sam čovek, normalno da sam se iznervirao…