Predsedniku nije ništa!

Jes da je o ovome Rain već lanuo al’ ne mogu da odolim.

Dakle, predsedniku ne fali ništa! Ima i višak al’ to će regulisati higijensko – dijetetskim režimom. Blago njemu, ja kad se ugojim meni kažu da prestanem da žderem a njega stavljaju na režim. Al’ neka, biću i ja jednog dana maneken, pa će i mene neko da stavi na režim.

Predsednik je zdrav kao dren!

U komparaciji zdravlja, u Srbiji ovo kao dren i nije nešto, ovde je vrhunac zdravlja – Zdrav kao konj! Samo što ja ne mogu da tako da prikazujem predsedinkovo zdravlje, neće me razumeti pošto on priča diplomatskim jezikom a ja narodskim. Ne d’o bog da on pomisli da ja nešto.

Od poslednjeg sistematskog pregleda, konzilijum lekara utvrdio je da mu nije ništa. Predsednik je mitsko biće kome niko ništa ne može. Odoleva svim vremenskim i političkim uslovima. Zbog ovoga uopšte nije morao da se sastaje konzilijum, ovo sam ’ladno ja mogla i da potpišem i da pečatiram. Lepo se golim okom vidi da mu nije ništa, ne mora ni krv da mu se uzima a ni pritisak da mu se meri. Nasmejan čovek. Što i da ne bude kad mu se zemlja oporavlja od krize, prva u regionu. Logično, zadnja je i zapala u krizu.

‘’Gospodin Boris Tadić u odličnoj psihofizičkoj kondiciji, sa antropometrijskim merama koje su u granicama željenih vrednosti’’. (antropometrija je metoda merenja čovekovog tela, odnosno pojedinih delova tela, kojom se kvantitativo određuju morfološke osobine i sagledava objektivna slika stanja rasta ispitivane osobe)

Ako niste znali, predsednik je skladan i lepo gradjen čovek kome je glava proporcionalna u odnosu na telo. Pretpostavljam da mu je i ostalo proporcionalno, da ne navodim, nije lepo.

U izveštaju objavljenom na uvid zabrinutom gradjanstvu Srbije lepo se vidi da predsednik ima AB negativnu krvnu grupu, koju ako niste znali ima samo 5% ljudi na svetu. To mora nešto da znači, naročito što istu imam i ja tako da bih mogla da mu zakucam na vrata, potšo probijem kordon drugova u plavom, i pozovem se na bratsko – sestrinsku krvnu vezu.

Ako ste pomislili da bih mu nešto tražila, ma jok!

Samo bih ga pitala – Je li, brate, kako ti nije ništa, ’leba ti, mene ova godina skroz oštetila i ruinirala. Daj recept, ka’ te molim!

Nije zbog mene nego da i ja imam šta da ostavim.