Problem gaća medju blogerima

Bunarim ja tako malo po blogovima, pišu ljudi svašta. I imaš lepo i pametno da pročitaš, o politici, seksu, ljubavi, svinjama, šta hoćeš. Al’ koliko se o gaćama piše to nije normalno.

Sve sam mislila blogovi služe nečem drugom kad ono većina se sekira za tudje gaće. Lepo ‘oću da presvisnem kad vidim koliko Britni ima problema, moram da zahvalim pojedinim blogerima, da nije njih ne bih znala kako joj je teško i s’ gaćiama i bez gaća i imala bih jedan problem manje u životu. Takođe želim da se zahvalim svima koji nas uredno obaveštavaju kako ide Seki Aleksić sa snimanjem novog albuma, planiram jedno slavlje pa ću sačekati njen novi album čisto da imaju gosti uz šta da pobesne i da mi presedne. Najverovatnije da ćemo se posvadjati koje su joj boje gaće.

Da ne bude zabune, znam ja da svako o nečemu mora da piše i da svako ima svog idola al’ preteraše ga brate. I da ne bude još veće zabune i ja sam kad sam bila mala imala jedan period kad sam maštala da ću da se udam za Džegera i da će svako veče da me ljubi pred spavanje sa onim njegovim ogromnim ustima, mislim kad je poljubac da je poljubac! počela sam nešto da seckam sličice, pratim gde peva i šta peva, naučila “Endži“ napamet, za svaki slučaj, kad se budemo upoznali da vidi čovek koliko je duboka i čvrsta moja ljubav. Kad sam ovu svoju veliku tajnu saopštila mami ona mi odgovori: “Ako sine, taman da završimo kuću…“ – i ja odustanem, nisam dala da iko iskorišćava mog budućeg muža.

I tako… odustala sam od tog maštanja a i Džeri Hol me pretekla. Od tada pa na dalje ja slušam neku muziku ali nikome ne zavirujem ni pod suknju, ni u krevet, ni u tanjir. ‘Oću reći – volim ono što rade a za njih me zabole uvo. Nek su živi i zdravi, siti i napiti i to je to.

Pa eto, volela bih da znam da l’ ovi blogeri imaju i neka druga posla nego da brinu kad će Britni da obuče gaćice i ko će Seki da čuva onog, onog… jbg, znam da je neko rimskoantičkovenividivici ime.

I volela bih da znam da li oko vas ima nekoga kome bi ste, bar ovde ako ne u lice rekli, kako vam je drag, šta bi ste za njega/nju sve uradili, koliko vam znači i da vam znači toliko da bi ste mu/njoj prali gaće il’ ćete ostati na nepostojećim gaćama Britni Spirs.

Evo ja ću prva, nije teško kunem se – ionako to radi mašina ali figuratovno bih prala gaće svaki dan:

mojoj ćerki – da ima vremena za učenje,

mom mužu – da mu torrenti idu od ruke (dušu mu pojedoše),

mom bratu – da prestane da me uredno izveštava koliku temperaturu ima naš otac jer ja sa daljine od stotinak kilometara njegovim virusima ne mogu ništa,

mom ocu – da bi shvatio da se bolesti leče u krevetu a ne u čamcu na sred jezera kad riba ionako ne radi,

mojoj kumi – što svaki dan telefonski sa mnom pije kafu i uredno me obaveštava ko koga i u kojoj pozi u mom rodnom gradu (poze se odnose na društveno političku situaciju),

mom pijačnom prodavcu svakojakog zeleniša – zato što mi se svakog dana ljubazno smeši i bira ono što mi trpa u kesu, ulepša mi dan mada ne znam da li mi se udvara il’ me iskorišćava

mojoj sestri – da već jednom ostavi Mileta, mnogo kuburimo s njega…

Prala bi gaće i vama, na ovom spisku desno, od Afrodite do Zmaja samo da ne prestanete da me radujete svakog jutra.

Ajd’ sad! Lep dan vam želim. Ko ima šta da radi neka radi, ko nema neka ide da kupi gaće Britni Spris i neka joj pošalje.

Pa nek javi šta bi s tim gaćama. Jebalevasgaćedavasjebale!

Ni moja čukunbaba nije nosila gaće, garantovano, pa niko ne napisa o njoj ni jednu jedinu reč.

Daj više, neka se prijave svi koji nemaju gaće da rešimo taj belosvetski problem.

Ja sam rešila svojih da se oslobodim. Čisto da neko ne počne da se sekira da l’ ih nosim il’ ne nosim i kakav mi to problem stvara u životu.

Od danas ih ne nosim. I nemam problema!