Mahlat Da li da odem ili da ostanem u drugom stanju
Juče smo svi čili da su S.A.R.S. i Marčelo i Filteri najavili podnošenje tužbe protiv organizatora zadnjeg ’’dogadjanja naroda’’ jer su njihove pesme „Buđav lebac“ (S.A.R.S.) i „Kuća na promaji“ (Marčelo i Filteri) neovlašćeno korišćene na mitingu, što je prvo – neovlašćeno korišćenje intelektualne svojine a drugo – tako su obe grupe stavljene „pod okrilje jedne političke kampanje i političkog programa“.
Već sam u vezi ovog ’’dogadjanja naroda’’ rekla da sam par puta slušala radio ’’Fokus’’, na isti način kao što sam se svojevremeno uključila u gledanje ’’Farme’’, ič me ne interesuje šta pričaju oni, interesuje me vox populi. A volim da čujem i jednu i drugu stranu, ’’prvu’’ i ’’drugu’’ Srbiju, uopšte, koliko god tih strana da ima. Posle si formiram mišljenje.
Zadnjih dana smo bombardovani vestima o autorskim pravima, naročito o onim vezanim za muziku, a zbog onog slučaja naplaćivanja takse za mobilni telefon, pročitah da je svako puštanje muzike sa telefona ili bilo čega čemu prisustvuje više od jedne osobe – javno emitovanje. Dakle, kome god zazvoni telefon u javnom prevozu, na primer, po Miletu Kitiću, Ceci ili Karleuši, on javno emituje muziku i ima da plati.
„Muzika koja podleže zaštiti prava mora da bude korišćena u komercijalne svrhe, a ako se konzumira radi prijatnije atmosfere u, recimo, kiosku, onda bi ta naknada trebalo da bude simbolična, a nikako u visini koju je odredio OPFS“, kaže Ognjen Uzelac, član Komisije za zaštitu autorskog i srodnih prava.
Da ne pričam sad šta mislim o ovome i neću da pričam sve dok mi neko ne zakuca na vrata spavaće sobe i zatraži da platim što sam ’’pravila prijatnu atmosferu’’ u društvu muža.
Elem, svaki zakon ima rupe, naročito u zemlji Srbiji, srpski zakoni su kao sita. Možeš da provučeš šta hoćeš, naročito ako se to sliva u nečiji džep. Ali, autorska prava su autorska prava. I niko nema prava, naročito političke stranke da koristi tudju muziku ili bilo šta drugo. I zbog prava i zbog svojatanja, mislim neću da puštaš moju muziku na svom mitingu, komponuj svoju pa pevaj do sudnjeg dana, taman da sam napisala “Cvetak zanovetak“.
Dakle, bio miting, ja slušala kako se narod priprema, i danas se setim, dok sam rktala po kući, da čujem i kakvi su im utisci. A danas opšta frka. Većina nema pojma ko su S.A.R.S. i Marčelo i Filteri a ne umeju ni da izgovore. Ne čuh, ali mora da su preneraženi što neko njihov ’’budjav lebac’’ štiti kao svoje autorsko pravo, mislim ništa me više ne čudi.
Normalno, svaki radio pa i ovaj ima voditelja da im objasni. Stvar stoji ovako:
Ko su S.A.R.S. i Marčelo i Filteri? Neki tamo klinci koji izvode besne gliste. Pa, bre, Bora Čorba se ne buni, ej, oni našli da traže neka svoja prava, kakva prava.
Pa zašto da podnesu tužbu? Ma ne bi to njima palo na pamet, neko ih je nahuškao, valjda vidite da su to sluge režima.
Pa dobro, možda su mogli da ih pitaju… Ko, bre da ih pita, nisu prodali ni jedan CD, ljudi sve skidaju sa Interneta!
Jedan deka: Možda deca samo hoće da znaju čija je pesma… Tu počeh da se smejem s već dignutom kosom na glavi.
Dakle, Toma Prepodobni hoće da menja vlast, da Srbiju učini boljom, vrati narodu oduzeta prava, dostojanstvo, da svako bude plaćen za svoj rad, da ne bude više ’’budjav lebac’’ umesto, svež, beli, samo što je izašao iz pekare, da ova zemlja konačno postane pravna na svim poljima.
U ime toga, neko ko nije sluga režima, čitaj voditelj, ko je njegov sluga i ko je do ’’juče’’ bio sluga Radikalne stranke, mrtav hladan, pun ponosa zbog toga koliko se gradjana javlja, lepo se kroz etar oseća kako se krste, koji su bre ti S.A.R.S. i Marčelo, iste proglasi zamlatama, bezmozgašima u službi režima i ekstremnim budalama, samo zbog toga što po zakonu ima prava da štiti svoja autorska prava i intelektualnu svojinu.
Da sad ne ulazim ni u to da li treba menajti vlast ili sistem vladavine, Srbija je spremna za jedno veliko resetovanje, ali dobro treba da vodimo računa ko će je resetovati. Može se desiti da ponovo ne rade svi ’’programi’’.
Zakon, kakav god da je, mora da se poštuje sve dok je na snazi, ako nije dobar treba ga menjati. Sve dok ne počnemo da poštujemo zakon, koliko god da nam se ne svidja, nema od nas ništa. I ’’najsitniji’’ služi održavanju reda i sistema. Nepoštovanje ’’malih’’ i ’’beznačajnih’’ vodi ka nepoštovanju većih.
Na kraju, nije mi jasno, zašto SNS za svoj miting, priznaćete to je bio njihov miting a ne narodni, nije puštao pesmu ’’011’’ Mladjana Dinkića, to je prava opoziciona pesma, izjavio je Dinkić.
Ovako… ili tužba ili vansudsko poravnanje. Biće za neki CD koji neće moći da se proda. Al’ skinućemo sa Interneta…
Čisto jedna stvar, ovo je izjava Marčela i društva: „Smatramo da su ovakva krađa intelektualne svojine i prikupljanje političkih poena preko naše grbače krajnje nedopustivi. Posebno smo revoltirani zbog činjenice da smo samo nekoliko dana pre održavanja tog skupa jasno dali do znanja organizatorima istog da ne želimo da učestvujemo u bilo kakvom obliku stranačkog promovisanja – time što smo odbili ponudu da sviramo na tom dešavanju. I čak ni to ih nije sprečilo da svejedno puste našu pesmu na skupu“.
SNS očigledno prikuplja političke poene, ali Marčelo ne može to da mu zabrani. Može da traži pare, ali ne može da mu zabrani puštanje muzike jer bi se koristile u svrhu političkog promovisanja. Marčelo nema pravo da određuje gdje će se i u kom kontekstu puštati njegova muzika, a SNS korišćenje mora da plati.
Tako da ni jedna ni druga strana nije u pravu, ali ako je Nikolić stvarno koristio te izraze poput zamlata, bezmozga, sluga režima i tome slično, to je razlog za još jednu tužbu.
Ako je rekao da ne želi onda je u pravu, hoću reći, pitali su ga, rekao je ‘ne’ i šta bi? To je bila promocija jedne političke partije, moralno, Marčelo je u pravu. Otprilike, kao da su u SNS-u rekli – on je član SNS-a.
Ovo drugo, zamlate i ostalo, Nije rekao Toma, nije rekao ni voditelj, to je moja slobodna interpretacija/prevod onoga “ ne bi to njima palo na pamet, neko ih je nahuškao, oni su sluge režima“, mislim ispada da nemaju mozak i da neko drugi misli umesto njih.
Nije u pravu, jer to bi značilo da nadrealisti nisu smjeli da upotrijebe da Vinčijevu Mona Lisu na način kako su je iskoristili, jednostavno, Marčelo ne može da odlučuje u kakvom kontekstu će biti puštena njegova pjesma, samo može da odlučuje o parama
Ovde je i etički problem u pitanju. Ali ne verujem u etiku kada je reč o politici.
Nisam baš u toku, ali ako sam dobro razumeo – ovi što su napisali „budjav lebac“ neće da im BILO KO stavlja isti u usta. Kao kad bi npr okačio kesu budjavog leba na kontejner, i na njoj napisao: „Samo za simpatizere DS-a “ ? Pa šta ja znam – to još i mogu da razumem, ali čini mi se da će pre biti da su okačili kesu budjavog leba BEZ NATPISA, a jako su se naljutili TEK KAD JE taj hleb pojeo neko ko im nije po ukusu. Meni to pomalo miriše na rasizam, mislim – ili si bacio lebac – ili nisi?
:biggrin:
Pogresna je pretpostavka da autor ne moze nekom da zabrani nekom da koristi njegovo autorsko delo. Moze i te kako – Zakon o autorskom pravu je jasan po tom pitanju:
Clan 25 – Autor ima iskljucivo pravo da drugome zabrani ili dozvoli izvodjenje svoga dela.
Tako da su Zoon i njegovi istomisljenici u velikom krivu.
Stvarno nisam čitala zakon, čiah samo poslednje vesti o tome, ali kako rekoh, čak i da tako ne piše, pitali su ga, rekao je “ne“, postoje i neke moralne stvari.
Ja ne govorim o Zakonu, govorim o realnosti. To pozivanje na moral je smiješno. Evo iz tog istog zakona zanimljiva rečenica:
“Vlasnik originalnog primerka dela slikarstva, skulpture i fotografije ima pravo da taj primerak izlaže, bez obzira na to da li je delo objavljeno, osim ako je autor, prilikom otuđenja tog originalnog primerka, to izričito i u pisanoj formi zabranio.“
Jest da se ne odnosi na muzička djela, ali vlasnik, vlasnik a ne autor, ima pravo da izloži djelo, osim ako je autor to izričito i u pisanoj formi zabranio, što Marčelo nikad nije učinio (trebalo bi na svakom CD-u da to piše, tako da prilikom prodaje kupac pristaje na te uslove kada plaća CD). Po tome ispada da Milića od Mačve možemo tako “zloupotrebljavati“ (osim ako nije bio toliko besposlen da visi po sudovima i ovjerava izjave, čime čitava priča dodatno postaje smjehotresna), ali Marčela ne možemo??? S.M.I.J.E.Š.N.O.
Ali nevažno, Marčelo ne posjeduje INTELEKTUALNI monopol na kontekst u kojem će pjesma da se pušta, govorim o političkoj i intelektualnoj slobodi, ne o pravnim kategorijama. Njemu ne odgovara što se njegova politička pjesma koristila na mitingu političke stranke, stvarno pa to je stravično, politička pjesma i politička stranka ne idu zajedno ni pod razno. Zato što je to njegov “politički stav“.
Po Marčelovoj logici, u naučnim ili bilo kojim drugim radovima ne bi smjele da se citiraju riječi Vojislava Šešelja jer su “tehnički“ njegovo vlasništvo, pa on može izričito da zabrani citiranje samog sebe, jer bi ga citirala tamo neka npr. Vesna Pešić, a to njemu “ne odgovara“. A koga briga da li to njemu ne odgovara? On je javna ličnost, i mora da istrpi kritike i kontekst u kojem se njegove riječi citiraju. Šešelj je na sudu jer to više nisu samo “njegove riječi“.
Slobodno tržište ideja. Neka neko javi Marčelu a i našim zakonodavcima da je Berlinski zid pao, niko ne drži monopol na ideju. SNS i Marčelova pjesma su samo u Marčelovoj glavi potpuno nezavisni skupovi, koji nemaju nijedan zajednički element, međutim, sam “performans“ SNS-a dokazuje da oni imaju zajedničke tačke, to ne moraju biti dobre i korisne tačke, one ne moraju biti pozitivne, mogu čak biti negativne prvo po Marčela, pa i po SNS. Štaviše, kao i u slučaju Šešelja ovo sve možemo posmatrati kao svojevrsno suđenje Marčelovim riječima. I to njemu najviše smeta, što se neka seljačina može u neku ruku identifikovati sa “urbanim“ Marčelom, a što je SUŠTINA DEMOKRATIJE – POŠTOVANJE TUĐEG SUDA O TVOJEM STAVU. Makar taj sud tebi ne odgovara.
Taj zakon čini stavove nedodirljivim, žao mi je, ali to je nedemokratski do bola. A ako nije demokratski, onda ga valja i mijenjati. Ovo je tvoj blog, ali ja bih trebao da imam pravo da komentarišem (osim ako se necivilizovano ophodim). Ti po zakonu imaš pravo da izbrišeš i civilizovan komentar, ali nemaš moralno pravo. I moralno pravo nema ni Marčelo. Nije poštovanje njegove zabrane moralno pravo, tu debelo griješiš. Upravo zabrana je nemoralna.
Vidiš, meni je ta moralna strana važna, a u ovom slučaju mi je važna jer su prethodno psotojali razgovori o tome.
Nije mi baš jasno ovo, nevezano za temu, da moralni zakoni, kao nepisani i vrlo važni zakoni, nisu važni, važno je da je nešto po zakonu. A znamo kako se kroje zakoni, bar ovde, uvek po nečijoj meri i uvek su puni rupa.
Opet nevezano za temu, da li demokratija, ona baš prava demokratija, podrazumeva nemoral, ne bukvalno nego to – ko si ti i koje je tvoje moralno pravo da ugrožavaš moju demokratsku slobodu da radim šta god hoću?
I da, preformans i pesme stvarno imaju dodirne tačke ali imam i ja dodirne tačke sa performansom pa se opet ne slažem u potpunosti.
Da, ali ja samo govorim da je neslaganje jedna a zabrana druga stvar.
Dakle, SNS i Marčelo su razgovarali, ali kada govorimo o moralu SNS je trebao samo da obavijesti ne Marčela, već muzičku agenciju zaduženu za autorska prava, i da im plati korišćenje muzike. Razgovor sa Marčelom je samo izraz dobre volje.
Marčelo misli, i naravno poziva se na Zakon, da on može da zabrani, štaviše da ima “moralno pravo“ da zabrani izvođenje pjesme u drugačijem kontekstu nego što bi on želio, što je po meni moralno nedopustivo.
To što SNS nije uslišio njegovu molbu ili zahtjev, zabranu, je mnogo niže na moralnoj ljestvici (ako je uopšte nemoralno) nego Marčelovo ponašanje. Sprečavanje izvođenja je moralno problematično.
Naravno, Marčelo ima pravo da debelo naplati izvođenje svog djela, ali da ne upliće u to nekakvu moralnu priču, jer suštinski moral nije na njegovoj strani. Ne može Marčelo da bira svoju publiku, publika bira njega. On može da bira sopstvene političke satvove, ali ne i političke stavove publike. Publika može, čak ima pravo da doživi pjesmu na drugačiji način nego što je to bila Marčelova namjera, on nema moralno pravo da to sprečava. Ali ga štiti Zakon koji su donijeli neki poslanici dizanjem ruke ne čitajući ga.
U ovom zemlji je vec odavno na snazi princip da svaki krade sta god zeli, i krsi autorska prava na svakom koraku…samo je pitanje da li je to ukradjeno od vecih igraca pa ce pasti tuzba ili ce proci ne kaznjeno i bez velike pompe…
moreno ardohain, nisam bas uveren da si nesto u pravu. dakle, jedno je izvodjenje a drugo je reprodukovanje. da ne valja to sto kazes, jasno je cim se setis da bi onda svaki radio ili bilo koji drugi medij morao imati dozvolu svakog izvodjaca koga pusta, a sto je jasno nemoguce, glupavo i bez veze. drugo. zoom gresi kada prica da marcelo to moze da naplati. nema veze. nista on ne moze da naplati nekome, jedina koja moze da naplati je agencija za zastitu autorskih prava (u hrvatskoj je to ZAMP, ne znam kako se tacno zove u srbiji), a marchelo onda dobija tantijeme od njih, kao i svi ostali. ovo sto govorim, da se razumemo, nema veze sa politikom i stavovima, em me ne interesuje politicka scena u srbiji, barem ne vise od folklora, em mi je marchelo prijatelj, nego ima iskljucivo veze sa funkcionisanjem sistema. o moralnim aspektima nisam govorio, po tom pitanju je valjda sve jasno. veliki pozdrav.