Sloboda burkama i mini suknjama

Mini suknja – revolucionaran izum u istoriji mode koji je milione muškaraca učinio srećnim, mnogo srećnijim od onih koji su imali čast da vide ženski članak u modi nošenja suknji koje su istovremeno služile i kao metle.

Ova žena iza monitora voli da vidi drugu ženu u mini suknji a boga mi ume i da se okrene za njom i da kaže – jeboteee, kako joj dobro stoji. Samo ne zvizne jerbo ume da zviždi samo kao da doziva ovce, ne ume onako jebozovno. Pri tom, ova žena misli da nije dovoljno imati lepe noge i dvadesetak godina da bi se nosila mini suknja, to treba umeti. Isto kao i sve ostalo.

Ovoj ženi, to jest, meni, se gade dopičnjaci, ono suknja i čežnja za dužinom, isto koliko mi se gade one farmerice sa niskim strukom i rajsferšlusom od dva i po santimetra u kojima svako, i najbolje dupe, izgleda kao bivši SSSR. No, moda ne pita za pamet. Niti je ikada. Možete da vidite na svakoj modnoj reviji, ono kad šetaju modele koje posle niko ne obuče. Razumem visoku modu taman isto kao Milisav zašto je Pikaso na autoportretu Dore Mar naslikao dva nosa ili nos smestio na dupe. Objašnjavati meni čemu model ispod koga se vide sise kao da preko ne postoji tkanina je isto kao Milisavu objašnjavati da umetnici imaju svoje vidjenje sveta, brate, to ti je kubizam, ako razumeš, razumeš, ako ne razumeš, ko ti kriv. No, to vam je umetnost, i golosisa manekenka i dvonosa Dora Mar.

Nasprot mini suknje stoje burke i nikabi, tradicionalne muslimanske ženske nošnje. U Francuskoj zvanično zabranjene sa obrazloženjem boraca za ravnopravnost polova da je to jedna vrsta zatvora za žene a koja hoće da se emancipuje i integriše u sve ludje evropsko društvo ima da je skine. Napredno evropsko društvo zanemaruje da su burka i nikab deo tradicije i vere već smatraju da one krše osnovna ljudska prava. Zajedno sa burkom i nikabom, pod ruku ide i burkini, muslimanska varijanta bikinija, to je ono kad emancipovani Evropljani pomisle da je žena pošla na skijanje a ona u stvari pošla na kupanje i zabrane joj da udje na bazen da ne bi ugrozila pogled emancipovanih Evropljana. Desilo se u Italiji koja se sprema da podje francuskim stopama sa obrazloženjem – otkud mi znamo ko je ispod nikaba, mož’ biti terorista opasan eksplozivom.

Dakle, užasava me zabranjivanje burki i nikaba jer to je u stvari kršenje ljudskih prava, ne može neko da emacipuje žene jednog društva nego mora da “emancipuje“ kompletno društvo i da im objasni zašto je njihova tradicija ‘’nametanja’’ ženama da nose burku ili nikab loša. Što će teško da uspe.

Izmedju emancipovanih Evropljana i ‘’zatucanih’’ muslimana postoje kulturne, tradicionalne, razlike pune nerazumevanja i sa jedne i sa druge strane, mogu biti pomirene samo uz obostrano poštovanje. Po meni Evropa krši ovim zabranama ljudska prava muslimanki. Ako uzmete u obzir poštovanje ljudskih prava pedofila, siledžija i raznoraznih drugih ludaka kojima treba oduzeti ljudsko pravo i osuditi ih na neki robinzonski život, bez Petka koji bi ih naučio kako da zapale vatru, teško da će ovo uspeti. Evropa vam je malo pobrkala lončiće.

Muka mi je od emancipacije, integracije, tranzicije, evropskih vrednosti, ljudskih prava, što ih više propagiraju sve smo zatucaniji i gori.

E sad, u jednom italijasnkom gradiću se spremaju da izglasaju zakon do zla boga glup isto kao onaj u jednoj od Amerika da je nekim danom u nedelji, sredom ili petkom, zabranjen oralni seks. Dakle, zabraniće nošenje mini suknji, to podvode pod antisocijalno ponašanje! Antisocijalno ponašanje vam je, grubo rečeno, ponašanje koje iskače iz opšte prihvaćenih normi i praćeno je agresivnim i izazivačkim ponašanjem. Zabranom mini suknji će em sačuvati socijalne norme u okviru – ako i nisi bio budala ima da postaneš, i smanjiće seksualna napastvovanja.

Mini suknja nije agresivna, uglavnom stoji na dupetu koje je nosi, a da li je izazivačka nemam pojma, jerbo, kako rekoh, volim da vidim al’ mi se ništa ne diže i ne dobijam nagon da je rastrgnem i povalim onu koja je nosila.

Normalno, odmah sam uočila problem. Od pećine do danas nikada nije bio kriv onaj koj je napastvovao već ona koja je napastvovana. Kad dodje do seksualnog napastvovanja, ako se žena odvaži da isto i prijavi i zanemari da će da je olajava celo ‘’selo’’ jerbo da ‘’kučka nije mrdnula repom…’’ , na sudu je uglavnom ispituju zašto se šminkala, kad je izgubila nevinost, koliko je muškaraca imala, da l’ misli da je u redu da mesi slavski kolač a nije nevina, što je izlazila iz kuće u sitne sate, što je treptala trepavicama ispod obrva, morskih pijavica, što je nosila mini suknju ako nije planirala da bude silovana i sve tako. I na kraju je pitaju – je li, a što ti lepo nisi skupila noge, a?

E, pa da si skupila…

Mislim da će najnovijim zakonom ukinuti ženski rod. Logično je. U moru nelogičnosti. A mož’ nam i amputiraju sise kao antisocijalni problem.

Neću u Evropu. A ni dalje. Odlično mi je ovde gde jesam. U prilog tome prilažem dva teksta, o protezi za vaginu i o tome da je reč mama seksistička reč.

Nek propadne, nije šteta.

Smrt fašizmu, sloboda narodu.

Sloboda burkama i mini suknjama.

Jeb’te se. Emancipovano, politički korektno i socijalno.