Srpski Hu iz Hu 2009

Pre desetak godina sam pozvana u najnoviji lokal da se ‘’super provedem’’ a vrbujući me da odem tamo rekoše mi da ću da se raspametim jer tamo izlazi ‘’samo elita’’. Jesam se raspametila pošto su tu elitu činile sponzoruše, dileri, par silikonskih sisa i nekoliko tek puštenih iz zatvora. Pevaljki nije bilo pošto u mom rodnom gradu ne niču pevaljke, one cvetaju samo u Beogradu a seme im se nekad nalazilo na Ibarskoj magistrali. Pogledala i izašla napolje posle čega sam šes’ dana kukala o pomerenim vrednostima i ‘’ko je, bre, vama elita’’…

Jedan od pripadnika te elite je dočekao silne generacije devojaka, medju njima i moju i moje ćerke. Glup ko ćuskija, doš’o ko zna odakle, da ga pitaš mora da je zaboravio gde se rodio, kao što je zaboravio odakle mu pare. Šatira se, kvarcuje, vozi neki kabriolet u majici boje zlata, kad ga vidiš da se ispovraćaš. Tri padeža ne ume da sastavi u deset rečenica. Al’ ima taj kabriolet, ne odustaje od prepadanja, dočekivanja i ispraćanja novih generacija i nekako je stekao to da je elita!

Dakle u Srbiji su elita oni koji imaju pare. Ništa drugo im ne treba. Samo u Srbiji jedna pevaljka može da kaže da je od sebe napravila brend, da je njeno ime brend i da nije ona kriva što je pripadnik elite a da mi ostali koji se nismo izdigli do njenog nivoa možemo odozdo da je posmatramo i živimo svoje male, bedne, živote. I nije kriva. Kriva je Srbija, glup narod, tupav narod, majke koje više ne maštaju da im ćerke budu učiteljice kad porastu, tako se maštalo samo u predratnoj Srbiji, nego maštaju da im ćerke budu pevaljke.

Elem, Zavod za udžbenike je najavio da će do kraja godine iz štampe izaći leksikon ‘’Srpski Hu iz Hu 2009’’! Hu iz Hu!!! Evo ti Deda gde nam ode jezik, ovaj leksikon nikako nije mogao da se zove ‘’Ko je ko’’, zvuči srpski prosto, Who is Who (Hu iz Hu!!!) zvuči baš onako belosvetski kako i pripada srpskoj eliti!

Sad ja ne znam da li ću morati ovaj leksikon da imam uz sve ostale leksikone, rečnike, enciklopedije i slične knjige koje kupujem pošto radije kupujem takve nego one – na vrhu svih lista, najčitanije u Americi, NN vam preporučuje, dobitnik nagrade (koje nikome nije važno, može da bude i ruske akademije za nuklearnu fiziku, važno da su joj lupili pečat da je nagradjena) i slično.

‘’Urednik posebnih izdanja u Zavodu Slobodan G. Marković rekao je na konferenciji za novinare u Medija centru da ličnosti, kojima se upravo šalju upitnici, žive na teritoriji Srbije i da nije bilo drugih ograničavajućih faktora, kakvo je pitanje pola, starosti, verske ili nacionalne pripadnosti, čak ni posedovanja državljastva Srbije.’’ Ovo mi je jasno. Pre dve godine je Karla del Ponte bila na listi 100 najuticajnijih žena u Srbiji, pol joj niko nije proveravao a ni nacionalnu ni versku pripadnost. Proglašena je srpkinjom onog trenutka kad je uspela na srpskom da promuca kako nije zadovoljna.

‘’Tri kriterijuma po kojima je meren njihov doprinos oblikovanju života u Srbiji su njihova moć s obzirom na poziciju na kojoj se nalaze, učestalost pojavljivanja u medijima Srbije i procena Stručnog odbora leksikona koja je bila neophodna posebno, kako je rečeno, kod određivanja kulturne elite.’’

Ovde vam sve postaje kristalno jasno. Neće u tom leksikonu biti kulturne elite jer se kulturna elita odavno povukla u ilegalu, crvena od sramote, sludjena opštom nekulturom i ludilom, saterana u mišju rupu ustupila je mesto nedefinisanim ljudima koji im se podsmevaju što žive svoje male bedne živote kojih nema na naslovnim stranama.

Ovom slepačkom narodu elita može da bude bilo ko, važno da su ga slikali i objavili, šta je rekao nema veze.

Juče ja i moj muž iscrpljeni spremanjem ljubimice za more sedimo i ručamo u jednom restoranu. Ulazi drug političar. Poznat da poznatiji ne može da bude. Pametno ništa nije rekao ima jedno deset godina. Devojka za stolom do našeg objašnjava dečku, onom koga je navukla da je tu dovede: Jesam ti rekla! Jesam ti rekla! Kad on dolazi ovde onda znaš da je super!

Prvo me ona iznervirala. Je l’ imaš ti, bre, ukusa, je l’ imaš oči il’ ideš k’o ovca za ostalima a onda htedoh da ubijem ljubimca gde tu zalutasmo da se nerviram i da ne mogu da jedem a da ne slušam gluposti.

Posle se mislim, baksuz li sam nevidjen. Ja se nerviram a ova će deset dana da bude srećna što je jela u istom restoranu gde i drug političar, unucima će da priča kako je jednog trenutka u svom životu bila deo elite.

Sve u svemu, po zastupljenosti u medijima ona pevaljka što se skoro porodila mora da bude u leksikonu. Svi mediji su objavili sliku kako izlazi sa porodilišta sa tekstom kako je njen dečko, muž, šta li joj je ‘’lično i personalno, niko mu nije pomog’o’’ izneo svoje dete. Bilo mi žao što se ne nadjoh tu da mu otmem ono dete i kažem – Stani, brate, nije lepo da ti nosiš dete, ti si elita, oženio si pevaljku, daj ja ću, ti si ga napravio, dosta od tebe! Mislim stvarno da se ispovraćaš od koga mediji prave elitu i to će sad da bude reper. Jebala vas elita!

Skoro je pisac Vidosav Stevanović, u svom rodnom selu, na svom imanju, otvorio klub za kulturna dešavanja koji se simbolično zove ‘’Vidosav’’. Na otvaranju je jedan slikar otvorio izložbu svojih slika, svirao je duvački orkestar filharmonije iz Beograda, behu na otvaranju neki glumci, kompozitori… Pročitaste li vi negde ovu vest? Garantujem da niste. Kome treba klub za kulturna dešavanja naročito ako nije otvoren usred Beograda, jerbo, ustaljeno je mišljenje da kultura živi u Beogradu a da van, u provinciji, žive samo seljačine.

To je to. Žuta štampa kreira elitu zemlje Srbije a stručna komisija će to lepo da oblikuje da se zna Hu iz Hu, da ne bude neke zabune.

Usput i u vezi ovoga, isto je sa VIP osobama ove jebene zemlje. Ova zemlja ima trenutno samo jednu VIP personu i to onog koga traži Hag. Jedini je on važan za mnogo toga, svidelo se nekome ili ne. ‘Oćeš djavola, ovde su ti VIP persone pevaljke, za njih su otvorene svuda i na svakom mestu VIP lože gde mora da bude optimalna temperatura da im se sise i usta ne bi rasprsli i sjebali večernji provod svim ostalim gostima. Održavaju ih k’o piliće u inkubatoru, ako da bog da se množe, da naučimo nešto od njih.

Veoma važne osobe! Ma nemoj!

Je l’ ima neko da mi objasni zašta su važne pevaljke, manekenke, sve voditeljke koje su prethodno bile manekenke, za koga su važni svi oni nepismeni, bahati kojih ima po medijima.

I od koje sam ja vrste kad me je sramota od same pomisli ko će nositi titulu kreatora kulturne scene u Srbiji.

Ili sam ja, stvarno, samo baksuz.

Jedna obična blogerka. Ljubomorna što tamo neka pevaljka ima život na nivou a ja mali i bedan.

Što ona mene posmatra iz ptičje perspektive iako ne zna da peva a ja nju iz žablje iako ne krekećem nego lajem.

Inače, da vas obavestim, razbila sam se da pronadjem ‘’Leksikon hrišćanstva, islama i judaizma’’. Najnovije izdanje ‘’YU Rock enciklopedije’’ sam kupila tako što sam morala da naručim u knjižari, ne zato što se mnogo kupuje nego zato što se malo kupuje pa iz knjižare naručuju tek kad neko hoćeda je kupi. Sociološki rečnik isto tako, kao i rečnik simbola. I tako…

Ovu knjigu ipak izdaje Zavod za udžbenike. Njoj je obezbedjen elitni nivo i pre nego što je izašla.

Je l’ ja beše rekoh da mi se gadi ova zemlja i sve u njoj.

Ama sve.

Zato što je sve naopako.