Šta ti fali

Ljubimica mi ćerka već mesec dana ima temperaturu. Oko 37, gore dole, mestimično i delimično, šeta ko pijana ćurka po kući, cvili što sve cveta a ona nije ni za šta, pospana, boli je glava, luda i živčana i uglavnom mene optužuje.

Pre dve nedelje sam je vodila kod lekara i da se ovome ne smejete ja moje dete još uvek vodim kod lekara ne što je ona nesposobna nego što su mene dva, tri puta ’teli da ubiju. Iz nehata. Uglavnom tvrdeći mi da nisam alergična na ono na šta jesam i zapitkujući a kako znam da jesam. Ja objašnjavala da su mi se prividjali vanzemaljci, da sam imala boju mlade trave u aprilu, da sam se jedva setila odakle sam i kako se zovem al’ uglavnom ne veruju da neko može da bude alergičan na minimalnu dozu nečega. I obavezno mi prepišu nešto što ne bi trebalo. Tako sam se par puta družila sa vanzemaljcima a kad treba da popijem i obican andol moram da idem na psihofizičke pripreme k’o da treba da se popnem na Mont Everest. Kad sam imala reumatsku groznicu lečili su me od alergije na znoj. Moj znoj. Ispalo je da sam alergična na sopstvenu izlučevinu jer nije logično da imam reumatsku groznicu. I tako, umeju oni da ne budu tu kad razgovaraju sa pacijentima pa ja uglavnom idem sa ljubimicom da ih budim.

Otišle mi i standardno lekar pita – Šta ti fali? Ja reko’ sa’ću da sednem i da krenem od Kosovskog boja šta joj fali, patike, cipele, prolećna jakna i ona ljubičasta tašna u Moni, jebem ti mater ja da znam šta joj fali ne bi dolazila ovde. Objasnismo nekako posle čega je usledilo još gluplje pitanje – Jesi trudna? Jok, bre, emancipovana je ljubimica, čuva se (bar se nadam) a i da je trudna ne bi došla kod lekara opšte prakse. Otpusti je bez dijagnoze, lekova i saveta. Reče da joj nije ništa al’ a eventualno, ako to ne prestane za deset dana, da dodje da joj izvade krv.

Prošlo deset dana, temperatura i dalje i ludija i juče ljubimica ode ponovo. Sama, kaže samo će joj vaditi krv ne treba da idem da je branim tamo k’o kvočka. Vratila se luda. Opet je pitao je l’ trudna i opet joj rek’o da ide kući pa ako ne prodje za deset dana da opet dodje… Al’ sad joj prepisao i neki lek. Protiv čega? Nije rek’o. Koja ti je dijagnoza? Nije rek’o. Pogledam ja onaj recept, piše na arapskom. Šta je bre ovo? Je l’ se pije, maže, utrljava, oralno, rektalno, šta je prepis’o, sa’ću da odem da ga udavim!

I krenem. U prvoj apoteci su mi rekli da ne mogu da pročitaju. U drugoj sam morala da opišem simptome ćerke ljubimice pa su pretpostavili šta piše i rekli da je to sprej koji nemaju. U trećoj sam im rekla šta su mi rekli u drugoj a oni su rekli da to nije sprej nego tablete i da imaju jednu kutiju al’ da joj je prošao rok. I da to nije ništa jerbo lekovi uvek imaju duži rok nego što piše. Ja rekla, neka fala. U četvrtoj sam rekla šta su mi rekli u u drugoj – da je sprej i u trećoj – da su tablete. Oni potvrdili da su tablete al’ za svaki slučaj pitali za simptome. Imaju. Ja pitala kad ističe rok oni rekli da u apoteci ne drže ništa čemu je istekao rok pa sam ja ispala budala. Kupila.

Vraćajući se pročitam uputstvo za upotrebu i tako zaključim da joj je dijagnoza – alergija na proleće. Logično. Na šta bi bila nego na proleće.

Inače, ljubimicu sam tako pre neku godinu vodila da se urade alergo probe, isto kad nisu znali šta joj je. Ni na šta nije bila alergična. Sem na duvan. Ja samo što ne umreh, šta ću sad, jadna ja, ako ne budem smela da pušim u prisustvu mezimice jerbo najveću inspiraciju za pušenje imam kad ona počne da mi ispira mozak. A, ne brinite, kaže doktorka, nije ona alergična na taj duvan. Nego na koji, bre? Na list duvana, onaj što još nije postao cigareta! Ni dan danas mi nije jasno odakle im ideja da joj rade probe na list duvana kad ona duvansku livadu nije videla u životu niti je ima u okolini. Nit mi raste duvan u kući.

I tako… lepo me muka hvata od nezainteresovanih doktora, onih što pitaju – Šta ti fali, jesi trudna mada to nije bolest nego drugo stanje, jesi alergična na nešto a onda te ubedjuje da to nije normalno. Što kažu – Evo, dajte joj ovo za proliv pa me uvek nateraju da odgovorim da smo mi došle da joj daju nešto protiv proliva, proliv već ima. Što neće da kažu koja ti je dijagnoza, valjda iz straha da nekome ne kažeš pošto nikad nisu sigurni, što pišu nogama.

Svaki put, ali svaki, kad pitaju – Šta ti fali – dodje mi da kažem – Ne fali mi ništa! A šta fali TEBI!

Eto, sa’ćemo da čekamo još desetak dana da vidimo je l’ proleće pa da prestane da ga konzumira ako jeste, ako nje da ide da moli da joj izvade krv.

Il’ da je posavetujem da ostane trudna, čisto da obraduje onog doktora.