Sve me nešto preseče preko pola

Kad se setim kako sam pio šampanjac, ne znam šta mi je bilo, neće više da mi se desi –  izjavio predsednik.

Pa jeste, i ja se tako presečem preko pola kad god se setim ’gubljenja’ nevinosti, em bilo bolno, em je izgubih, pa sad lutam svetom i ne mogu da se opravdam gde mi je bila glava.

Čudo jedno kako čovek kad god treba da opravda neke svoje postupke zna gde mu je bilo dupe a nema pojma gde mu je bila glava, koliko znam pamet nam je u glavi a ne u dupetu.

Nego, teška je uvek ta inicijacija u svet odraslih ljudi, do kraja života posle čovek mora da nosi taj teret da nije nevin, to jest, da je kriv, svako na svoj način. Ja više ne mogu da prodjem kao nevina devojka a predsednik više neće smeti da se u’vati za čašu. Jebi ga, svaka se greška plaća.

I more, baš me briga da l’ je pio il’ nije pio, farsa ko farsa, nego ubio se izjavljujući da nije pio nego da je samo mirisao, sad priznao da jeste. Ama isto kao kad bih ja tvrdila da sam Devica Marija i da pojma nemam o’kle mi dete. Niko juče ne pita – što si, bre priznao kad nisi, ako su te maltretirali tamo da potpišeš, čupali ti nokte i izbijali buburege, kaži. Jok, svi objavili kako ga preseklo preko pola.

Kako progovori on me zajebava a novinari dokumentuju da bi ostalo budućim generacijama.

Niko da pita – Šta lupaš, bre, gde te preseklo, boli te uvo, iščup’o si vize, jebe ti se da l’ si pio il’ nisi, spremaj se ti da sam sebi otkriješ spomenik.

Ti što vodiš politiku, takvog kolovodju svet nije upamtio.

Ako je bog imao neku ideju, mi mora da smo mu se omakli.

Tako, u nekom trenutku kad nije znao gde mu je dupe a gde glava.

Mora da ga je neko zvao da negde popravi stvar, dok se osvrnuo mi Srbi sami završili organogenezu i tako nam se greškom pamet uselila u dupe a ne u glavu.

Drugo objašnjenje nemam.

Pada kiša, nije ni čudo, i ja plačem kad god vidim da sam napravila neko sranje.