Svi smo mi Elizabeta

Mislila sam da ignorišem ’’slučaj’’ ali pošto me Miloš žacnuo, pozitivno, naravno, a Twitter mi je tesan da kažem šta mislim, moram ovde.

Pretpostavljam da već svi znate da je Elizabeta vodila ljubav na javnom mestu na kome u tom trenutku nije bilo nikoga ali su je snimile kamere. Dečko sa kojim je to radila je nevažan, kako je Miloš primetio, jerbo muškarcima stoji a ženama ne, naravno. On će sutra moži da slavi slavu ali ona slavski kolač neće moći da umesi.

Bedni licemeri! Prvo onaj ko je distribuirao ovaj snimak a onda takozvani novinari i njihovi urednici kojima je u zemlji koja se guši u prevarama, korupciji, lažima i sirotinji, skandal običan seks. Uništavaju život jednoj devojci koja nije uradila ništa što druge nisu, samo što druge nisu u blizini imale kretena u uniformi kome u opisu radnog mesta nije da distribuira snimke.

E sad:

Živimo u vreme u kome  svaki časopis u trenutku kad ima višak prostora koji treba popuniti trabunja o seksualnoj prosvećenosti žena što sadrži i savete – obavezno probati sa strancem i obavezno probati na nekom javnom mestu jer je to neponovljivo.

Ovaj par nije uradio apsolutno ništa, nisu ukrali, nisu ubili, oteli, prevarili, vodili su ljubav na mestu za koje su mislili da je u tom trenutku ‘’pusto’’ što i jeste bilo. Ničime nizu ugrozili javni red i mir. Javni mir, reda odavno nema, je ugrozio pripadnik MUP-a. Umesto da služba rastrgne njega, mediji rastržu ovu devojku, pa joj još podmeću da je u stvari žudela za slavom.

Pre nekoliko godina sam, saznala da sam nevaspitana, prosta i šta još ne, jer sam pripadnik nacije koja je gledala ‘’autorsko delo’’ Suzane Mančić, i da sam najveći zlotvor na svetu jer ne mislim na njenu decu. Tako je šmrcala ispred kamera. Nikada nisam odgledala taj snimak, ali i da jesam ne znam ko treba da misli na njenu decu, ona ili ja. Žena danas deli sreću naciji. E onda je ona, naravno, gostovala u svim emisijama koje uveseljavaju naciju i sećam se kako se javila jedna baka koja je rekla – Ako si’ ćero, i mi bismo to radile samo nismo imale kameru! Svaka čast, baba, iako si garant’ slagala. Ja imam kameru pa ne radim, a i da radim ne bih nosila snimak na bulevar. A i ako bih uradila pa dospeo tamo, rekla bih – pa šta! M’rš!

Dakle, kako rekoh, takozvani novinari ove zemlje, većina njih su nevidjena beda od struke, svi oni koji se iživljavaju nad ‘’slučajem’’ su produkt ove bede u koje se pretvorilo srpsko društvo. Sram ih bilo. Sve njih koji su ‘’podigli i  bacili kamen’’. Odakle im hrabrost?! I da li su čuli da se kolo okreće? I da li su čuli za onu – nemoj drugima što ne bi želeo da drugi urade tebi!

Ova devojka treba sve da ih tuži, od MUP-a, preko novina, do države. Zato što je privatnost gradjana, to jest, ličnih podataka nepovrediva. Ako je nešto skrivila trebalo je da se završi u tišini.

Uostalom, da sam ja prošla tuda, okrenula bih glavu i pomislila – napred…

E tako.

Svi smo mi Elizabeta.

To jest – ja jesam.

Ko sad razmišlja – jesam, nisam, ima snimak, nema snimak, i misli da sam ’vaka, ’naka, mož’ mi pljune ispod Windows-a.

Ovo je član po kome mogu da kazne Elizabetu, dečka neće, normalno, on je muško, jebote! Liči mu:

Ko prosjačenjem ili skitničanjem, ili nepristojnim, drskim i bezobraznim ponašanjem ugrožava spokojstvo građana ili remeti javni red i mir – kazniće se novčanom kaznom do 700 novih dinara ili kaznom zatvora do 30 dana.
Ko organizuje prosjačenje ili ko se zatekne da prosjači u grupi – kazniće se novčanom kaznom do 1.000 novih dinara ili kaznom zatvora do 60 dana.’’ – Član 12. Zakon o javnom redu i miru (RS)

Neka nadju tog gradjanina kome je ugrozila mir i spokoj. Ako ga je ovo ugrozilo onda mi živimo u Švajcarskoj.