Tviteraš, nova vrsta nenadjebivog bića

Pored one dve klasične tviteraške vrste od kojih jedna samo razmenjuje informacije svakakve vrste što dovodi da ponekad skliznu u četovanje što se smatra pravom i neoprostivom tviteraškom sramotom i zbog kojih će pratioci da ih kritikuju umesto da ih lepo samo uklone sa svog brzopromičućeg „zida“ i onih koji su na Twitteru samo zarad sticanja popularnosti kojima ovog puta savetujem – ugradite više silikonske sise, ide brže ta populrnost, majke mi, primetih i novonastalu vrstu Tviteraša koji:

jedini miriše  u vozilu javnog gradskog prevoza dok svi ostali smrde, i tačno po njihovom smradu može da proceni  pre koliko meseci ili godina su se poslednji put okupali. Isto je gde god stane a gde stoji više od dva čoveka;

pametan je ali škrt, neće tek tako da deli svoju pamet po tviteru;

često se pojavi samo da kaže ostalima – ko vas, bre, jebe, ja ću da pričam šta ja hoću, ne kaže ništa ali dobije nove pratioce na „jebanje“ pošto većina još nije ukapirala da ono što piše na tarabi nije to nego je i dalje obična taraba;

potekao je od roditelja koje je propustio da vaspita pa oni, gle sramote, gledaju raznorazne turske, španske i RTS serije. Isto radi i mlađi brat/sestra, jedino je on ispao kako treba;

živi u zgradi u kojoj niko nema aspirator te mora da udiše mirise sarmi i pasulja umesto čistog kiseonika:

ekološki je vaspitan dok su svi oko njega ekološki krajnje nevaspitani;

voli životinje više nego ljude;

mrzi svoje Fejsbuk prijatelje, čudom ne može da se načudi koliko su gori i retro u odnosu na njegove Twitter prijatelje;

bar jednom dnevno tvitne koga će unfollowati, valjda da se onaj unfollowan uzme u pamet;

većinu narodnjačkih hitova nikada nije čuo, ima selektivan sluh, i tačno zna ko peva to što on ne sluša;

zna sve o novim tehnologijama, i o onim još neprimenljivim, ako ga priupitaš nešto o tome nestane pa se pojavi kad misli da si zaboravio;

ne jede obična srpska jela već isključivo kineska, italijanska i „morska“;

pije flašranu vodu;

radi okružen nesposobnim, glupim i neodgovornim ljudima te sam vuče firmu na svojim leđima, koja god da je;

ne ide na sahrane, svadbe, krštenja, već isključivo na susrete Tviteraša i uglavnom propusti ono o čemu se tamo pričalo jer je uporno puštao tviitove o istom;

sve zna o pravilima tvitovanja i neprekidno trubi o tome ali neprekidno isto i krši, omakne mu se, uglavnom zato što to rade drugi;

pažljivo bira koga će rertvitovati jer, kako se zna, nije važna informacija već onaj ko može da ih stavi na neku listu;

noću ne može da spava jer se kompletan komšiluk zaverio da sluša hitove koje on nikada nije čuo ali zna da ne voli…

I sad, meni je jasna ova nova rasa, samo, nije mi jasno, među kakvim ljudima žive ti Tviterši, bogtemazo.

To sam htela da pitam, među kakvim ljudima u offline svetu  živi nenadjebiv Tviteraš, onaj čiji se znoj ne oseća na Tviteru, čija se muzika ne čuje i u čiju šerpu ne može da se zaviri a koji nam to uredno prenosi iz tuđeg offline sveta.

Napomena – Tviteraš nisam htela polno da odredim, mislim jasno je.

Stoga, ugradite te silikonske sise, stvarno je mnogo lakše, pogledajte one koje ne slušate.

Sad možete da me brišete. Mislim, previše sam obična za vaš fensi TW.