Urokljive oči

Danas sam htela da ne mislim i da mažem nokte i nisam umela. Nokte sam namazala ali mi je, dok sam to radila, svašta palo na pamet, od Kosovskog boja na ovamo.

I padoše mi na pamet, koja nije imala pojma da je danas nedelja, te urokljuive oči. Da l’ to postoji u ostalim delovima sveta pojma nemam, ja sam za urokljive oči prvi put čula kad sam ostala u drugom stanju.

Ko god me sreo rekao mi je kako imam lep stomak i da se pripazim ko će i kako da me pogleda. To s tim lepim trudničkim stomakom je glupost taman k’o što na svakoj svadbi svi uzdišu – Lepa mladaaa, čak i kad je grdna da je ne pogledaš, nego da se vratim na urokljive oči.

Urokljive oči su oči koje ne možeš da prepoznaš, uglavnom deluju pitomo, a nose ih žene koje nemaju druga posla nego da urokljivo gledaju trudnice od čega će tim istim trudnicama da se naduvaju noge, boleće ih leđa, biće im muka, neće moći da spavaju, sve tako nešto. Ja mislila da su ove stvari propratni simptomi trudnoće, kad jok, bre, to je od urokljivih očiju. Rekli mi i da pazim stomak jer ako se u njega zalete urokljive oči ima da me boli sve dok se ne porodim. Pošto nisam uspela da savladam umetnost sakrivanja stomaka koji nezadrživo raste ja rešila da me od svega što može da me boli, to jest, za urokljive oči – boli dupe. Ono me jes’ bolelo, i danas sam u dilemi da l’ me bolelo što sam tako htela il’ od urokljivih očiju, ali od svega što je moglo da mi se desi taj dupeći bol i nije tako strašan.

E onda sam se porodila. I saznala da sad moram da čuvam dete od urokljivih očiju. Mene su možda i zaobišle al’ dete neće nikako, ono je nevino i glupo, tek se ispililo. Ja, kao majka zaštitnica, morala sam strogo da se pridržavam uputstava kako zaštititi dete od urokljivih očiju jer ako negde promašim mož’ biti da ne prohoda i ne progovori. A mož’ biti i da prestane da raste.

Prvo i osnovno, dete četr’es dana ne izvodiš napolje zbog urokljivih očiju. Al’ zato sve te urokljive oči dođu da vide dete i da ga pljunu da ga ne ureknu. Meni to malo zvučalo glupo al’ mi rekli da nije i da se ne igram sa đavolom i da nisam najpametnija na svetu nego da –

četr’es dana ne gasim svetlo, nisam ukapirala zbog čega, valjda ako bebi padne na um da prošeta u toku noći da mi to ne promakne;

da ispod dušeka stavim metlu, ni za ovo nisam ukapirala čemu, možda da mi bude vredna kad poraste;

da ispod dušeka stavim beli luk, opet pojma nemam zašto.

Ako sve ovo uradim dete neće da plače. Ako zaplače to znači da je bio neko ko zna za jadac pa nosi neki protivotrov za svetlo, metlu i beli luk. Ili je dolazila neka koja ima menstruaciju, ih, kako su zaboravili da mi kažu, obavezno da priupitam svaku koja se najavi da l’ ima menstruaciju, ako nema, dobrodošla je. Ona koja poveruje, pored vođenja evidencije o napredovanju svoje bebe pedantno vodi evidenciju da l’ sve žene koje poznaje imaju uredan mesečni ciklus, lepo može da ih podseti kad im je vreme ovulacije.

Ako omane i to sa vođenjem evidencije, mora da je dolazio neko ko je imao zadnje misli. Da bi sprečio one koji ti ulaze u kuću sa zadnjim mislima iza vrata stavljaš nož koji će sve to da iseče i zatre u korenu. Kako jedan nož može da utiče na tuđe misli, menstruacija na plakanje i urokljive oči na bebu, nauka nije dokazala, al’ praznoverje jeste.

Kad prvi put izvodiš dete napolje, umiješ ga naopako, vežeš mu crven konac i kolica zakitiš belim lukom, samo ti glogov kolac fali pa da izgleda kao da si u šetnju poveo lovca na vampire a ne rođeno dete. Prilikom šetnje pokušavaj da izbegneš sve poznanike u slučaju da neko od njih ima urokljive oči. Prva šetnja izgleda kao brdsko planinske trke a majka kao da je trčala maraton. Beba za to vreme obično mirno spava i nema pojma da je bila u prvoj šetnji.

I tako, vremenom počneš da se kriješ a naročito da kriješ da tvoje dete plače jer ne ume da priča, nekako postaneš uvređen kad ti govore da je tvoje dete glupo što se svima smeška, ljudi su zli,nnema pojma, osećaš se kao potpuno neodgovoran roditelj kad ne umeš svoje dete od šest meseci da naučiš da se osmesi ne dele tek tako.

I ne bih se ovoga setila, garantovano, da nisam rešila da ne mislim i mažem nokte a sad, kad sam se setila, razmišljam da me nije neko urokljivo pogledao čim mi se dešava da budem nadrndana.

Sad sam u dilemi da l’ sutra, kad krenem iz kuće, da turim glavicu belog luka u tašnu. Ne traži ‘leba.