Zvezde srpskog interneta i njihov uticaj na vodostaj i globalno zagrevanje

Obećah taj post pre neki dan, napisah i smestih u draft. Samo sam se potrošila na nešto zašta mi se, da prostite, jebe, isto onako kao kad mi drugarica kaže – ja sam lepša i zgodnija od tebe – a ja odgovorim – ma naravno, ali ja sam riba, i jebem se da bih ja imala orgazam a ti se jebeš da bi ga imali drugi, ako razumeš. Ona naravno ne razume, pa tako ono što sam napisala ne bi razumele ni zvezde srpskog interneta nego bi se vodile za onim – nema veze, daj veću sliku.

Ukratko, vama koje iritiraju oni koji su se popištali i obeležili teritoriju  – ignorišite.

Niko vama (a ni meni) nije kriv što se i vi  (i ja) niste dosetili, čim ste kročili na Internet da napišete:

Ja sam uticajan bloger a vi se jebite i razmišljajte zbog čega.  Ako vas pitaju na šta utičete vi da odgovorite – jebi ga, čuće se! Ko ti kriv što si glup.

Ako do sad niste shvatili, a sve mislim da jeste, isto kao i ja, i da ne umete da se borite sa tim – srpska blogosfera vam je jedna autistična zajednica koja obesmišljava suštinu internet komunikacije – širimo, odnosno, oni bi da se šire i infriltriraju a ostali treba da se drže po strani jerbo svuda mora da se zna ko kosi a ko vodu nosi i ko je najbolji švaler u selu.

A znate kako ide sa seoskim švalerima – bije ih glas ali niko ne zna na kome postadoše švaleri jer nijedna neće da prizna, njemu se veruje na reč.

Setite se samo pubertetskog kurčenja – uvek postoji jedan koji neprekidno priča da je već jebo dok vi onanišete u kupatilu drhteći da se nekome ne pripiški, a onda na proslavi dvadesetogodišnjice mature prizna da se samo kurčio. Vi se, normalno sećate kao budala jer ste u to vreme mislili da njemu od tolikog jebanja raste ona stvar dok vi gledate kad će vam izrasti dlake na rukama.

Dakle, da bismo priznali da srpska blogosfera ima zvezde moramo prvo da vidimo na šta su te zvezde bacile svetlost. Dotle… ma dajte.

Pun mi je virtuelni đoka nekih subjektivnih mišljenja koja se podmeću kao objektivna i kao nešto pred čime treba da ustuknem.

Pun mi je đoka guranja nekih za koje oni koji ih guraju misle da preko njih mogu nešto da postignu. Nije ni ovima koje guraju lako. Treba se odbraniti od tolikog napada na dupe s ciljem ući i rektalno se naseliti.

U vezi zvezdanog blog neba – okolo postoje neki blog servisi blog.rs, blogoye, i neki drugi, svi oni imaju svoje „zvezdice“ ali su niža vrsta jer ne bloguju samostalno.

Znate ono kad Jelena Karleuša izađe na scenu i kaže – Ja sam diva! – a vama se pripovraća. E, meni se isto tako pripovraća kad neko sere o uticaju a naročito o svom. Zato ga posmatrajte isto kao divu koja je one operisane od ukusa i pameti ubedila da je diva. Pa kad izađe i kaže – Možete da mi popušite, tako to radi žena s mudima, samo pomislite kao ja – mda, ti si žena mudo.

Tih muda je bilo i biće, to što rade je stvar ukusa – još jedno poređenje – odgledajte ponekad onu emisiju „Život u trendu“ ako ukapirate šta je život u trendu ukapiraćete i sve ovo, Dakle, roze da ne može “rozije“ da bude.

Realno, da pojedini ljudi na na „srpskom Internetu“ imaju uticaj na sve vas – imaju – da vas iznerviraju i izbezume i svaka im čast.

To što vi i ja ponekad steknemo onaj mučan utisak da nam je potrebna dozvola onog ko se prvi popišao da nešto napišemo ili pokrenemo, to nije problem onoga ko se tako ponaša nego naš.

Sve ovo sam napisala samo iz jednog razloga. Ja lepo pišem, to znamo. Vrlo često dobijam poruke i mejlove u kojima mi neko kaže da bi tako rado krenuo u blogovanje ali da ne zna kako se to radi, ništa o pravilima, tehnikama, bla, bla…

To je ono što mene izbezumi. Kad sam počela da blogujem, pre ravno pet godina, kad sam napisala prvi post, nisam imala pojma ni gde sam, ni šta hoću, ni kako, ništa, samo sam ukapirala da postoji neko mesto gde nešto mogu da kažem. I to je sve.

U međuvremenu me spopadoše tim uticajima, lentama, ko je prva pratilja a ko doživotni počasni kralj, ja slušala, gledala, čitala, provalila svakog prepisivača koji misli da mi ostali ne čitamo i ne umemo da posetimo ništa sem b92 i da nismo ukapirali osnovnu Internet osobinu – globalno. Pa me spopali da se registrujem tamo vamo da pratim kakav mi je rejting, to me samo opteretilo.

Ako mislite da ima sujete – ima.

Ljubomore – ima.

Autizma – ima.

Podmetanja – uuu, doživela lično, ko me izminirao da zna da znam.

Ja tebi serdare, ti meni vojvodo – ima, brate, iz aviona se vidi.

Mene to vređa samo onoliko koliko atakuje na moj razum. Isto kao i Tadićevo silovanje – radi šta hoćeš samo nemoj da pokušavaš da me jebeš jer ako popizdim reći ću ti da si nikakav jebač. I argumentovaću.

A ako još negde pročitam da ja imam neki uticaj najebaću se celog TL i bloga onome ko je to napisao jer ga nemam. Ništa nisam pokrenula, ja vas samo povremeno zabavljam. I uživam u tome.

I još nešto – batalite pravila. Oni koji najviše pišu o pravilima najviše ih krše. Sve je subjektivno, ništa objektivno. Sve ovo ima svog vlasnika samo on nije među nama, nesebično nam je podelio da se „koljemo“.

I da ne ostanem dužna, ova blogosfera ima divne ljude među kojima ja imam svoje favorite, neki su linkovani na mom blogu, neki nisu, osećam duboko Internet poštovanje prema nekima. Ali to je samo moje mišljenje. Vama se možda uopšte ne bi svideli.

Na Twitteru i Facebooku nesebično delim linkove onih za koje mislim da ih treba čitati.

Zato čitajte, blogujte i komunicirajte, ne kidajte svoje živce. Ako uspete samo jednu osobu da naterate da se uključi onda ste uticajni. Ako svojim „nastupom“ bilo koga ograničite – stidite se. I to je ono što mislim o takvima.

Uživajte, bre!

I neću više nikad ništa o ovome da pišem, smučilo mi se, nego jutros bio taj jedan komentar.

Čekam da mi se slegne Bor pa da vam napišem kako je Ivan divan i predivan, Torbica sladak, Borani onakvi kakvi su inače, srdačni, Miloš jedno veselo stvorenje, Skaut takođe, kako je Ivanina porodica htela da me usvoji, kako sam se izljubila sa Dedom, o svima ostalima i kako sam se dobro provela i kako planiram opet što bih i vama savetovala.

Blogujte! Komunicirajte.

„Meni su blogovi super, očigledno je Internet proizveo jednu fascinantnu komunikacijsku civilizaciju. Ne razumem prigovore ljudi koji kažu da su blogovi puni banalnosti i da ljudi tu svašta lupetaju. Naravno da ljudi tu svašta lupetaju, ali svašta lupetaju i na književnim promocijama i na sednicama parlamenata. Tako da, narode, radite blogove i komunicirajte o bilo čemu“ Miljenko Jergović, pisac

“Stručnjaci” neka o tome misle šta god hoće.