Bolna od kako se rodila

Ko Mitke.

Samo ne od iste bolesti.

I samo nije mogla, nije smela, da u nastupu muke, besa, derta, razbija čaše i naručuje čočeci.

Eventualno je mogla da plače. I to krišom, da joj ne bi rekla da je luda, besna, razmažena.

Tako posmatraju žene. Odvajkad.

Prvo su male, slatke devojčice.

Onda uđe u pubertet, počnu da komentarišu šta joj raste i kojom brzinom, da joj divljaju hormoni kao da su je zli dusi spopali, ali nekako svi mirni, znaju da će proći, evo, čim se zaljubi, to jest – dok je neki ne smiri.. Okolo pričaju da se vidi kakva će žena biti, najčešće neka oštrokonđa i jadan onaj kojeg bude smotala.

S vremenom počinju da joj popuju sa  moranjima, takotrebanjima i sa red je, vreme je, muž pa deca, posao tu i tamo, ako ne bude umela da se uda, pa baš bude morala da radi.

Ne dozvoljavaju joj da živi sa pazi na dobar glas, da ti se preci ne prevrću u grobu, mere joj korake, dužinu suknje, dubinu dekoltea, broje muškarce, istovremeno joj govore – kad se udaš, što si živela, živela si. Uglavnom se trude da je slude, kako tvoja baba, kako tvoja majka, nisi ti najpametnija.

Onda se uda. Dobije decu. I onda joj saopšte da ona u stvari i nema život, da su joj život deca i muž, sve preko toga je nepristojno.

Iznad glave im leprša oreol disklajmera, nisu to oni izmislili, to je jednostavno tako. Bilo, jeste i biće.

I tad je nekako ostave na miru ako vide da je ispunila svoju unapred zacrtanu, društvenu i rodnu ulogu.

Do klimaksa.

I taman kad se ona opusti jer deca su postala „svoji ljudi“, muž prestao da izvoljeva, sve ređe mu se diže, sve ređe diže poklopce da vidi šta se kuva, kad hormoni počnu da idu u penziju i ona počne da se osmehuje, počnu da je isleđuju – kad joj je hladno, kad joj je toplo, kad je nervozna, mrzovoljna, kad sebi može da dozvoli da bude lenja, kad kaže – doručak je u frižideru, uopšte kad najzad shvati da je svoja na svome, svoja u sopstvenom životu, na sve što kaže, uradi i pretpostave da je pomislila, pitaju – jesi ti u klimaksu?! Usput napomenu šta žena u njenim godinama može i sme sebi da dozvoli. I da je najbolje da joj niko ne staje na senku iako su joj stajali na život, ceo njen život, kao pijani svat na šlep venčanice. Ako ih neko pita  kako je, odgovaraju – Ma eno je, u klimaksu. U nekom ludilu koje se na njih odražava kao da su u devetom krugu pakla. A taman su mislili da su s njom prošli sve krugove.

I počnu da joj daju savete kako da se izleči. Od klimaksa, Najnormalnije faze u životu žene, od nečega što uopšte nije bolest. Ubediće je da je bolesna. A da su zbog toga bolesni i svi oni ostali. Napomenu joj da joj telo više nije isto, da joj kosa više nije ista, da joj koža više nije ista, da ona nije ista, čime je počinila neoprostiv greh prema njima. Počnu da je posmatraju kao staru, istrošenu stvar koja im više nije potrebna, ali imaju neke uspomene pa im je prosto žao da je se oslobode.

Ona, izmučena od svih njih, skuva kafu, sedne, otvori novine specijalizovane za žene ili neki portal i šokira se kad shvati da je i industrija posmatra kao teško bolesnu. Ali izlečivu. Jer ako je u klimaksu, imaju za nju:

• recept za ravan stomak
• recept za suvoću vagine
• savet za nesanicu
• recept za podočnjake
• recept za proređenu kosu
• recept kako da povrati strast u krevetu
• savet za bore, kako da izgleda deset, dvadeset godina mlađa
• savet da se posveti sebi, najzad
• savet da uradi nešto što je celog života želela a za šta su je ubeđivali – šta će ti to, jesi luda, nije to za ženu u tvojim godinama
• savet kako da zavoli sebe
• savet kako da joj seks bude bolji od…
• i tako dalje i tako dalje…

Kako rekoh, pokušavaju da je izleče iako nije bolesna, iako je samo u novoj, najnolmalnijoj fazi života. Čitava industrija se udružila da joj objasni kolika je grešnica što je nabacila stomačić, bore, sede vlasi, da treba da se stide pred dvadesetotridesetogodišnjim devojkama, da se sekiraju što njihov otromboljeni, seksualno disfunkcionalni dečko od šezdeset i više zaslužuje mladu i zategnutu, jer on zaslužuje od kako se rodio i kako god da izgleda, a ona nije kako treba od kako se rodila i kako god da izgleda.

Ostavite žene na miru. Zajedno sa njihovim borama, kilogramima, nervozom i svim tim najnormalnijim pojavama koje proglašavate manama.

Dozvolite im da budu zadovoljne, taman da su svi oko njih nezadovoljni jer isti sami treba da se pobrinu za svoje životno zadovoljstvo.

Ako umeju, ofkors.