Noćašnji požar ili šta u stvari gori u zemlji Srbiji

Noćas sam užasnuto pratila šta se dešava sa pacijentima dok gori bolnica ‘’Dragiša Mišović’’. Kasnije počeh da se mučim kako izbi požar na krovu ili neuseljenom spratu zgrade. Moj mali, nestručan mozak ima samo jednu ideju – da tamo, na mestu izbijanja požara, nešto nije odrađeno kako treba.

Moj mali nestručan mozak zna da svaku gradnju mora da prati stručno lice, da svaka gradnja mora da prati projekat i da pre puštanja u upotrebu završenog objekta svaki objekat mora da bude prekontrolisan od strane Komisije za tehnički prijem. Kad ta komisija stavi pečat to znači da je objekat bezbedan za ljude. Da se neće spontano zapaliti, srušiti ili nešto slično.

Što se noćašnjeg požara tiče istraga će utvrditi svoje. Za sad stoji da nešto smrdi i na paljevinu i na kvalitet radova. Ja bih da se osvrnem na rad komisija za tehnički prijem u korumpiranoj zemlji Srbiji gde je čovek uvek i svuda kolateralna šteta te korumpiranosti.

Pre dve godine pao je  plafon u šalter sali nove pošte u Kragujevcu koja i nije tako nova, ima joj nekoliko godina. Plafon stajao, ćutao i trpeo pa rešio da padne. Niko nije nastradao samo je “jednoj koleginici malo povređena ruka“. Što joj je malo povređena psiha, jer je najverovatnije u tom trenutku pomislila (ako je uopšte, od straha, imala vremena da misli) da je jedan od jahača Apokalipse upravo ušetao u poštu da pošalje pismo, je druga priča. Što će, kad budu sredili taj plafon i vratili je na radno mesto, svaki čas dizati pogled ka plafonu i više gledati u njega nego u stranke, je opet druga priča. To će joj valjda biti posledica. Što će se, uopšte, nesigurno osećati u svakoj prostoriji koja ima plafon (a ima je svaka) neće biti problem pada ovog plafona nego njen lični. Tako to ide kod nas. U nekoj drugoj zemlji bi dobila odštetu. I od onoga ko je gradio, i od onoga ko je odobrio da zgrada svečano otvori svoja vrata, i od firme a i od države. Ovako, ko joj je kriv što je u tom trenutku bila tu gde je bila.  Šta je posle bilo nisam pratila, odselih se, ali je poenta u plafonu koji je pao.

Te iste godine se razduvao vetar i u ambulanti Onkološkog odeljenja kragujevačkog KBC-a zatvoren prozor je izleteo iz šarki i pao na glavu dežurnoj doktorki.  Prošla je sa hematomom na čelu i kopčama na temenu. Isti taj prozor je padao pre toga dva puta kad su duvali neki drugi vetrovi. I iste noći je pao još jednom jer je vetar i dalje duvao. To mu kao dođe normalno – kad duva vetar ispadaju prozori.

Istog dana, u trenutku dok su doktorki, u matičnoj kući, ušivali glavu, pao je deo plafona u šalter sali istog odeljenja. Bez posledica. A  iks meseci pre toga  kad su svečano otvorili novo Onkološko odeljenje, to jest krilo, kako to tamo nazivaju, pao je plafon u hodniku što je za posledicu imalo da je odeljenje brže zatvoreno nego što je otvoreno. Kako je sve to popravljeno – vidi se.

I dok sam ja polemisala ko je kriv za pomenutu pojavu ispadanja prozora i padanja plafona i  rekla da prvo treba prozvati gradsku Komisiju za tehnički prijem koja je, pretpostavljam dozvolila upotrebu pomenutog krila, to jest, lupila onaj pečat da je sve odrađeno kako treba, neko reče da to ne radi gradska Komisija za tehnički prijem već bolnička. Odma’ sam digla ruke od daljeg polemisanja. Još mi plafon nije pao na glavu al’ kad mi padne neka ljudska glupost, imam debele posledice. Mnogo se čudim i ne mogu da spavam.

Moj mali mozak je shvatio da kragujevački KBC ima stručnjake svih profila a naročito one iz oblasti gradjevinarstva.

Da sad još nešto pišem o komisijama, vezama, kvalitetu, nameštenim tenderima, kradji svega što može da se ukrade i kako tako iskoristi – nema svrhe. Komisije uglavnom služe da ih debelo časte da bi progledali kroz prste a ne kroz zidove, da ih odvedu na ručak i to je to.

Posle, kad se nešto desi na scenu stupa istraga. U ovoj zemlji je konstantno u toku neka istraga.

Ne insinuriam ništa ovim što sam napisala u vezi sa noćašnjim požarom, istraga će se baviti slučajem, on me samo podsetio na famozni rad Komisija za tehnički prijem, sastavljenih od stručnjaka. Kako saznadoh ovaj sprat bolničke zgrade još nije useljen što bi značilo da Komisija još nije “zasedala“ znači problem su radovi. Izvedeni i neizvedeni.

Postoji i onaj slučaj kad su sa tek useljene zgrade popadale sve terase. Valjda su pravljene kao ukras a ne da se izlazi i stoji na njima.

A setite se i slučaja požara u kafiću u Novom Sadu. Zakazale sve komisije a sudi se vlasniku. Čudo jedno.

Svi oni koji od noćas zahvaljuju bogu što je sve prošlo bez smrtnih posledica – smrt kao posledica je poseban fenomen u ovoj zemlji, treba da znaju da bog nema ništa sa noćašnjim slučajem.

Niti bilo kojim drugim.